Лист младих истраживача Србије

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ ПИРОТА

АМБИЦИO3НO, АЛИ ОСТВАРЉИВО

Још 1977. годтше формирап је Иницнјахивни одбор Koju је требало да створи услове за осннвање и рад будуће оргаиизације. Стога, 5 учесннка одлази на акцију „Тпмок 11”, где cv требали да се упознају са циље внма п задацнма организације Младих истраживача. Међуттш, како то чесхо бива, након хе акције Иштијатпвни одбор је просто „испарно”. Уследило је затншје све до ваљевске локалпе акције „Почу та 78”. Будући нстраживачи, Зо ран Живанрвић и Горан Николиђ, крећу на ову акдију на ко јој су се деталло упозналп са организовањем и извођењем ак ција и, што је најважнпје, са стварањем оргапизацнје. По доласку кући, уз помоћ Верољуба Михајловнћа, тадашњег предсе. дншса ОК ССО, Дукомпра Анћелковпћа и Петра Бојовића секретара Радиоклуба, одржали су оспивачку . скудшЈтину и званпчно оформнли организацију која је нмала само трн члана. МеВутнм, убрзо стиче силшатије младих и већ на пр вој акцијп после оснивања „Ју жна Морава 78" учествовало је 17 чланова организације. Прву акцпју чланови организују y јануару 1979. године. РаЈзенн су програми пз областн етнолошје н историје. Већ на почетку рада, суочавају се са проблемом недостатка новца, пррблемом који ће органпзацију пратитн до данас. Извесна махеријалпа средства добијена су од радне организацнје „Сто

лар” ii3 Пирота, али ннсу бнла довољна. Због хбга су у акцијн учествовала само трн члана п она је послулшла више као про ба и припрема за следеће акције, Уједно, хада су оформљене две секдије-ехнолоЈпка и нсхоричарска. V пролеће исте roдине фор.мирапа је п група која ће сс бавити исхраном у природи. За време лрвомајских празшд ка, нзведеиа је до тада пај.већа локална акција оргаиизације „Покровеипк 79”. За хри дана рада 16 учесншса је посхигло запажене резудтахе из области археолошје, етнолошј.е и асхро номије. Поред хога извршено је веома успело кархираље вода на терену где је акцпја изведена. Током леха вепики број чланова учествује, широм Србије, на акцијама ..Тиховнм пухем 79". Након ових акдија израђеи је обп.маи Билхеп у коме су презеншрани срећени резултати свих до тада реалпзованнх псхраживахва. . Билхен је био круна успеха посхишухих у хој годшш, ходинп у којој јс организација стварно стала иа своје ноге. Почехком 1980. годиие изведена је иајвећа локалпа акција у

ПРЕДСТЛВЉАМО BAM ОПШТИНСКУ ОРГАНИЗАДШУ МЈIАДИХ ИСТРАЖИВАЧА ПИРОТА, ОРГАНШЛЦИЈУ ICOJA ДАНАС ИМА ПРЕКО 50 ЧЛАНОВА, ПРЕКО 20 ОРГАНИЗОВАНИХ АКЦИЈА СА ВРЕДНИМ РЕЗУЛТАТИМА, КЕКОЛИКО БИЛТЕНА, МАЛО НОВДА И, НАЈЗАД, CBOJY ПРОСТОРШУ. НАРАВКО, TY ЈЕ И ЉУБДВ ЧЛАНОВА ПРЕМА ПОСЛУ КОJIIM СЕ БАВЕ И НА КОЈЕМ „САГОРЕВАЈУ” НОШЕНИ ЖЕЉОМ ЗА НОВИМ УСПЕСИМА.

историји јорганизације. На територлји Хоплог дола раднло је 20 етнолога и социолога a акција је трајала 5 дана. Убрзо после тога изведепа је прва једнодневна' спелеолошка акди ја у Влашкој пећнии код Пиро та. Био је то лочетак рада спе леолошке секдмје. Y лето је ор ганнзована савезна истраживач ка акција на ксјој је учество вало 40 филолога п ветеринара пз целе Србнје. Током 1981. није мпого урађено. Почетком године изведена је седмодневна акција пз области етиологије, п, после дуге паузе, крајем годнне спроведеna је агасеха о културним потребама младнх у Пнроту. Y прошлој години активиост је поново ожнвела и постигнути су вео.ма добри резултати. Y пролеће је изведена једнодневна акцнја нспитпвања Крпсталне пећине код Пирота, а у лето је пзведепа најуспелија акдија до сада, v Јасенрв Долу на чу-

Када је крајем прошле годнне, ОК ССО Пкрота обсћала да ће истраживачима доделхгги просторкју, мало ко јс у то веровао. Па, нпак, показало се .да је ооећаи>е било оснозано, н нспуњено је. Једна просторнја, као заједиичка, додељеиа је rcтраживачима, плашшарнма н другнм друштвеиим орпшизацлјалта, па ђе битп права вештина сместитн у н»у сав шгзеитар којим оргашхзацнје располажу, Ипак, н овакво, не баш срећно решеље, обрадовало је нстражизачс, јер ће најзад бхги решеи проблем чувања документацнје која је до сада била растурсна по кућа.ма секретара, председннка н другнх члапова. Поред тога, како у шали кажу, неће впше важие састанке одржавати у оближњој пнвнпци хотела „Пирот". Све је то лепо, међутнм, просторија је у очајном стању. Зндова су пропалн од влаге, а о поду да не говоримо. Очнгледно је да се просторија мора реновнрати, н то reиерално. Међутим, н ту је прксутан проблем недостатка новца па he бнтн веома тешко да се бкло шта урадн. Без обзнра на то што су сви члановк спрелши да добровољио раде морају се обезбедктн п материЈална средстза. Јсдко је снгурно, просторија мора да се реновира, a како, то ћемо тек видсти. т. i.

проблем. До сада се све завршавало, углавном, на провера вању. лозпахнх и извођених ефе ката. Тренутно, пиротски истраживачи су једпа од најактнвнијих друшхвених органнзацнја у граду. Педесетак стално актнвних члапова подељело је v неколико секдија; етполошку, историчарску, спелеолошку, биолошку, археолошку, астрономску и др, Сарадља са OK ССО Пирот је веома добра. Много пута је Копференцрја помогла cboj'ilm новчанхш прилозпма, а- обећа но је да ће, колнко то буде могуће, помоћи и око рсновпра ња добијеие просхорије. На последњој скухшгаши бнло је говора и о плановима за будући рад. Највећа пажња ће се посветити омасовљавању чла псхва и формнрању сетсција по школама и месним заједшхцама. Поред тога, биће организовапо п неколико акција, а меВу npBiLM исхрана v прпродн, Кпрплмјанова фотографија и друге. Плановп cv цоста амбициозин алп су великн пзгледи да се и остваре, јер кад се добро радп може да се уради п ви ше од планираног. Пирохскп пстраживачи су хо и доказали.

зеиом Асеновом калеу. За 12 дана очшпћеи је добар део рушевииа и нацртан плап града што до сада нико није урадио. Планирапо је да се радови на овом градићу наставе. Поред тога, извршено је сннмаље и ме рење старог каменог мосха п цркве у Завоју који су предвпђснп за pviueiLe. Значајнн резултати посхигнути су на пољу истраживања п практичпог проверавагва Кпрнлијанове фохографије. Још 1979. група члаиова конструисала Је и пзградила прву везрнју уређаја за добијање Кирилија новс фохографије. До сада Је v овој области доста урађено, међухпм, како рече Горан Ншсолнћ, основни недостатак досада шњег рада је v томе што се ни је раднло па одређеиу хему. Због парцијалног рада није могло да се обради ни једно копкретио пнтање шш конкретаи

Томислав Јевтић

Кнрилијанова фотографија

ПРОКУПЉЕ

У ПОЧЕТКУ-ТЕШКО

Y 1982. годину ушли смо са много амбиција и плаиова. Почетком године извршени су избори и за председника МИ изабран је Мирослав Пантнћ. Y марту смо организовали марш поводом једног историјског датума у Топлиди. На семниару у Умчарима са актнвнстима Младих истраживача били су и иаши чланови и са тог скупа су пренели научено о тој организацији. Затим смо учествовалн у оргашгзацији дочека Савезне Штафете младости, а у мају смо били на Власинском језеру где смо организовали акцнју. Биолошка секција је извела неколнко акцпја у околиии Прокупља и стекла нова п значајна искуства. Непосредно пред одлазак па републичке и савезне нстраживачке акцнје, историчари су уз помоћ општинског СУБНОР-а оргаинзовали акдију под називом „КШ и СКОЈ од 1941 1945. у Прокупљу”, Акднја је успела и елаборат већ урађен. На републичким и савезним ОИА летос је учествовало двадесет нстраживача и један члаи Програмског савета као стручни сарадник. Учествовали смо на акцијама у Бору, Врању, Лозницн, Београду и другим местима, Y октобру месецу одржана је изборна седндца МИ Прокупља и за повог председника организације изабрана је Биљана Вељовнћ. Непосредно после избора органпзозали смо са ООССО села Рнбаре истраживачку акшБУ на Јастрегаду, иа територијп Рибара и Рнбарске бање. Акција ie трајала трп дана и раВепи су програми из биологије, фармакогнозије и исхорије. Вредно је пажње да смо у минулој годнни много урадили на успостављању блиске сарадње са истраживачима пз Бора, Пнрота п Ннша. Ту сарадњу ћемо наставнти и ове године (планирамо са истражнвачнма из Бора реалшацпју акције на тсму општемародне одбрапе).

Ј. Пршић

ФЕБРУАР 1983.

5.