Лист младих истраживача Србије

СМЕДЕРЕВО

АКЦИЈА НА РАСПУСТУ

Y Смедереву je, y периоду од 17 21. јануара, одржана етнолошка акција са те.мом „Народна ношња становништва смедеревског краја”. Акцнја јс реализована у сарадњи са Заводом за заштпту споменпка којн је обезбедио н неку врсту иодсетника анкете с циљем да нам олакша и поједпостави рад на терсну и, касније, среВпвање рез\ лтата. Било je плани рано да (због уштеде у времену и новцу) учесницп акције спавају негде на xepenv, no сеоским куђама илн школама. Како до самог почетка акцпје није нађено одговарајуће решење, извукли смо џокера, тј. лову и вратили се старом опробаном Ha4iiHv самофпнанспрању (свако плаћа за себе). Ако сад овде урачунамо традпционално лоше везе у овом делу света и традиционално пељубазне шофере, пуне неразумевања, плус чињеницу да је на сназн незгодан, зимски период, долазимо до закључка да се до терена (и од терена) морало ићи ни колима, hii хелнкоптером већ пешице. зимску танталовску пробу нздржали су само „најокорелији” истраживачи, мада če тиме не бн могао оправдати мали број учесника акдије. Екипа за информпсање је затајнла, те нових чланова скоро да нпје било, а неки „наши људи” на које смо рачунали нису се појавили. Акција је, уз све остале пратеће проолеме на терену (не)љубазност и (не)поверење пре.ма „њушкалима, порезницима, лоповтша” и уз мали број учесника, ипак изве дена. Ових дана се очекује повратак учеспика са одмора, па да се прилегне на сређивање резултата. Од h>ilx и искустава које смо схеклп хоком ове пеходневне акцнје завпсиће и дал»и рад органпзадпје. Мн се надамо најбољем, и уз све то, можда помало неодговорно, али уз пуно опхимизма и амбиднозшгх планова додајемо „Ма биће бол>е”. Верујемо.

Б. Чолић

БАГРДАН

БИЋЕ БОЉЕ

Чланови Друштва Младих нстраживача „Космос” из Београда, који ове године славе јубнлеј пет годпна постојања,бдржали су 15. јануара редовну годпшњу Скупштину на којој Су анализирали акхивнрст у протеклом једногодишњем периоду и утврдили задатке за наредних дванаест месеци. Друштво се v протеклој годп ии суочило са низом проблема: недостатак стручиог кадра, недовољан броЈ акција због помањкања финансијских сред-

става оснпање чланства, непоседовање властите просторије за рад... Најнепосредниј и задатак у овој годшш је поновно формирање:. археолошке, историјско-етнолошке, биолошке (са исхраном у природн) секција као и подмлатка Друштва. Важан задатак ће бити п прошприваље сарадње са истражи вачпма из Крагујевца, Тополе, Рековца и других средппа. За председника Друштва изабран је Здравко Сретеиовић, ап солвент права.

ХА, ХА, ХА...

На управо завршеном сеиннару за акхивисте организаци ја и иннцнјативних одбора Младарк исхраживача Србнје једно вече је, донекле успешно, организован квпз на коме су таклшчари одговаралп на разна питања везана за рад ССО и друштвеннх организаци ја (наравно, најзише је било о Младнм истражнвачима и, суорганизахорпма и што се на града тиче покровихељима квиза, фернјалцима). Једно од питања гасило је: Колико је људн похребно да би се формц рала једна друштвена органи

зација? Такдшчарн су ,v одговорима понуднли две варнјанте: по једннма потребно је пет људп, a no другима десет. Водитељ квнза као п жири на шли су се у недоулшцп која варијанта је псправпа. Дилему је „разрсшио” глас из пуб лике (припадао је, иначе, Браниславу Савићу) којн конста товао: За формнрање друштвене оргаиизације потребно је пет људи председанк, секретар, адлшнистрахивни секретар, делегах (за некп в!ШШ форум) н пети, база.

ЕТНОЛОШКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

РАД НА ДВА НИВОА

Један од програма хсоји се у похпуности афирмисао у оргаиизацији Младих истраживача јесте етнолошки. Своје корене има у салш.м почецима ове организације. Бно је присутан на свпх већим акцијама, а од прве републичке ОИА „Тимок 77” постао је сасхавни део укупног програма сваке наредне акције, доживљавајући: програмско и просхорно ширење. Програмски развој прахиле су и органи. зационе фор.ме, посебно оне које су се односнле на схручну сарадљу шхо је допринело квалихахнвном развоју програма и шхо је посебно важно, стручној обради резулхаха. Резулхах хога су и публикацнје које cv излазиле гохово после сваке ак. ције младих исхраживача ехнолога. Као подлога свему оволхе схајало је реално опредељење Младпх исхраживача да се у овој научној обласхи задрже на њеној првој лесхвици, хј. да се радп на прикупљању и схруч ној обрадп подахака, којп су са ми по себи значајни и могу пос лужити као нзванредна основа за даља научна исхраживања. Имајурх у впду досадашња искуства ехнолошкххх истражн. вања, Млади су у

ситуацији да одређују даље •перспективе овог програма. Даљи развој етнолошког про грама треба реализозати на два инвоа; првп. на нпвоу организације Младих истражнвача и, други, на нивоу републичке Ом ладинске истраживачке aiajnje. Великн број члаиова организацпје Младкх пстраживача који су учествовалп па републнчKii-M програмскпм етнолошки.м a кцпјама, допринео је да се кадрobckji (v стручно.м смпслу) организације Младих пстралдшача оспособе за реализацију етнолошког програма. Суштнна је у томе да се етнолошкл програми који су се до сада реализовали кроз републичке ОИА спусте _у етиолошке групе оргаиизација Младих истражпвача. Y том смислу требало би урадити једхшствеп nporpaii којп би се од носио на целу Републнку, иормално пазећи на специфичиостн сваког itpaja, којн би се првенствено односио иа прнкуп-

љање података из духовне и ма херијалне културе, где Млади истраживачи нмају одређепа искуства и за који би се уз кра тку обуку могло оспособитн ишре чланство Младнх истражнвача. Неопходан услов свему овоме јесте израда јединствених упитника по којима би се овај прргпам реализовао. Уства ри, потреоно је допушгги и раз радити постојећи упнтннк ио ком се до сада радило. Y организационом смислу етнолошке rp\Tie би се требало повезатн са најближим Народним музејом уз чију би се стру. чну по.моћ програм реализовао. Коордннацију послова у стручнсш смислу требало би да пре уз.ме на себе Комисија за етно логију Програмског савета Републичке конференддлје .Младпх истраживача Србије. Овакав разгранат п широко постављен програм допринео би да етнолошке групе имају сталан садржај рада, а што се тиче саме етнолошје, вшоги занимљивп подаци, који сваким даном све више несхају. били би сачувани од заборава. Паралелно са развојем овог програма у организадијахlа iVLiapnx исхраживача, неопход-

но je радпхи на посхавжању no впх програма којп бп бнла садржај републпчкпх исхраживачких акција. Tu програлш хребало бп да предсхављају влшн схупаљ v односу на досадашњп рад Младих пстраживача у ехнолошји, како у шбору хема псхраживања, хако и у дубшш захватања изабране хеме. Пред услов оваквом гтрпсхухгу јесге чвршће повезивање са научнпм радиицима афирмпсашш у овој обласхп, већс ангажоваље схуденаха ехнодотје као ључпвање схручно оспособљепнх члаиова оргапнзацпје Младих исхраживача. Посхављање.м оваквог rrporрама уз реализацнју прехходко помеиухог, Млади исхрадатачи би заокружили програ.мске садр жаје из ехиолотје, тхо је вео ма значајно не само за ехноло шке групе већ и за укупно јача i&e органпзацијс Младих нсхра жшзача Србнје.

Радован Драшкић