Лист младих истраживача Србије
ИЗ ДНЕВНИКА ИСТРАЖИВАЧА: РАЗГОВОР СА СОЛУНЦЕМ
ГВОЗДЕНИ СТАРАЦ
Y рат сам отншао са девет наест година, почео је-солунац, као последња одбрана која је раднла па оспособљавању пруга, пстовару муииције и рањенн ка. После борби око Крагујевца, добијамо наредбу да се јавимо окружној команди. Сви ми, рођени 1895. године одатле смо отншли v Урошевад, као допуна. Y Урошевцд с.мо провели време од јануара до маја месеца петиаесте године. Y ieсен смо кренули у борбу са Аустријаицима, а на Србију ударили Не.мци, и Мађари, и Бугари, па смо моралн да се повла чимо према Косову, где сам, добро се сећам, v једном подру. му нашао неко буренце. Мислнм: љута. Кад оно, било неко сирбе, као отров. Болео ме стомак доклегод смо ишли преко Косова, и то пешке. И тако дођемо до Албаније. Ту сам био рањен у груди, у једном ол многобројиих пушкарања. Рана ми је много сметала, па се договорхш са једшт другом да Aiii скрати муке ако „балдишем”. да не бчдем на терету. Уф! Преко албансгих планина П;:ло нам ic миого тешко. Знма, спег, мраз а мц гладни, бедии, босн, а i’ouj се стално боримо са непријтељом. He знам како остадох жив. А многи нису. Деда ЈБуба мало застаде, теш ким лздахом пропрати прохујало време, па иастави:
Стигнсмо у Љеш, близу мо ра, киша пљушти дан и ноћ, a mii на голој земљи. Нема бољег. Ту је за мене бнло опасно, рана ме још вшпе исцрпла. После смо, на путу према Драчу, пре газили реку Маћу, а после гледај па се с\дии како знаш и умеш. Ма, II данас се чудим ка ко сам здрав. Y Драчу претерасмо Божић, а трећег дана, баш иа моју славу, на Светог Стефана, сећам се ко оченаш да читам, паде наређење да се товаримо у лађу, за Крф. Таман се мп утоварисмо, кад јур ну бура; оће да претурп лађу. И вратнмо се на обалу. Недељу дана смо чекали да стане ветар, али ои ни да чује. Морали смо пешпце, до Валоие, није „Пали, па не жали” мало, четнри дана... Тамо опет уђемо v лађу, а мој 19. пук Шу мадијске дивизије отишао је раније, па сам бно са другим војницима. Оно јесте иаша војска, алн ие познајем народ. Кад смо допловили, богами, далеко на пучину, паде команда: Стој! Ами знамо шта је. Војска се погшашила, ’оће да изаБе, а капетан, некп Француз, пе да. И некако ти се Аи извукосмо, a кад беше сутрадан у подне, оиет лаћа улагани, па стаде. Шта ли је сад? А крстарица Koia пас је праттиа ладе знак; дрвене ракете. Значи опас-
Има осамдесетседам, а још обавља опс обавезне сеоске послове. ..Из навике м каже. Радо је прихватно поз!*в да нам нсприча нешто о свом војевању по целол! Балкану, о себн. Тече прнча о оцу сељаку, мајци, браћи, дечачким даннма, а онда рат и крај свему. Љубомнру Годоровићу, једпом од двојице последњих солунаца из Старог села (општина Seлика Плана пр. „МИ”), прнповедање о рату и јесте и иијс терет. Тешко му је јер сс сети погинулих другова и многих недаћа, алн, као и сви старији људи, волн да говорн о брелхсну година које носи на себн.
иост. И отпоче битка. Грми, се ва, пеке лађе се потопише, многи изшбоше. HabeM после једпог иаредника, добар пријатељ ми ie био, и ои мн рече да се са једне лађе, од 6000 људи спа сло само стотинак. Велика несрећа ... Тада сам се силно уплашпо и од тада не бих ни за живу главу сео на лађу. Деда Љуба прекиде са причом, сузе покваспше напаћено лпце. Шта ie бпло кад сте стнгли на Крф ппдамо га. На Крфу? Дивота. Рај. Нега. Храна.. Било је као на свадбп. Једи колико хоћеш, виио добијамо два пута дневно, дају нам по пеку парицу... Ту смо се добро одморили, а маја месеца кретосмо за Солун. Опет море. Тада сам вндио рио\', шест-седам метара ду гачку. Рекох; ~Ово да усолим, па мало 5н ми била каца од 'ил>I’аду кила. Авггста месеца прииисмо положај на Солуну, само са иувтхама трометкама и бомбама сваки војник добпо сандук, а на њему пише”. „Па ли, па не жали”. Тако је и било. Y пролеће, добштп смо по моћ од Фраицуске. Еееј, Француска! To нам је мајка била. Да зиаш лобро Француз нас хранпо, одевао, наоружавао... И ваша браћа су била у рату? Дабоме. Драга и Теодосије. Драга је бно бомбаш. Сретнем се једиом у рат\' с њчм a оп ми се почне жалитн. Каже; „Не
може сс влше. Дошло је, Љу6о, да морам да поишем, мени мајка да се обрадује неће. To да знаш". А ја м-у рекох: Што, бре, Драго тако говориш? Ваљ да nehe да буде како ти кажеш. И чујем, Драга после неколико дана погпнуо. Заклала га бомба. А Теодоснје је био гардпста. За itera инје било зиме. Јула месеца окрену Бугари V офанзиву, а онда ми и наша артиљерија почпемо да бијемо њнхове рововс. To не волим да причам, нервира i\ie она жестока пал>ба. Онда смо, септембра месеца, кренули у пробој Солунског фроита. Непријатељ баталио борбу, а ми терај, за Србију, Том приликом видео сам нашег војмнка paißen, сиромах, не може ии да мрдие, на самрти, Ми идемо кугш, а његов*и неће да се обрадују. А ие знаш како па му помогнеш. Проклет да је рат! Склописмо тп ми петодневно примирје са Бугарима, а они дошли, дају иам јабуке.. ито Проклет да је рат! ми је гешко... Ма, никад пупхку у руке да узмеш, да рату]еш. И дође.мо кући, победили смо. Свнма је лакнуло. Тн то не разумеш. И ето, тако ти је то. Да ли је можда било нешто пријатно v рату? Шта може у рату да буде пријатно. Надаш се смрти и друго ништа. А после рата? Па, нипгга. Оженио сам се одмах. Радио земљу, жшпо као и сви остали. Средњи син Костаднн погинуо му је у рсдовима Народноослободилачке војске. Тако смо завршшш разговор са старином, носиодем Албанске спменнце и Медаље за хра брост „коју су деца затурила играјућн се”, који слободно време проводи уз телевизор il размишљање о своме веку. И.ма и о чему...
Југослав Тодоровић
КОСОВО
МНОГО АКЦИЈА
Млади итраживачи'. Косова cv, слободио се може рећи, забележшш богату актшшост Y прошлој годпни. Најактпвип је органнзаиијс су биле ОК МИ Приштине, Пећи, уииверзитстска организациј а у llpuшти«и, а формираии су Ипици 1 ативии одбопи v Призрену, Урошезцу, Титовој Митров-ици, Сувој Реци и Гњилану. Легос је реализрваиа caseana цстраживачка акцнја „Ругова ’B2” v оквпру Koie ie нстра жнвано неколнко програма. У новембру (4—24.) ОМИ Медицинског факултета у Пришти Ш£ у сарадњи са ОМИ нстог факудхета из Ниша оргатшзо вана јс ОИД „Витина 82” са те.мом исгражнваља ендемске нефроладије. Истраживаљем. Y коме је учестовала 60 учес
ника, обухваћено је 1200 ста новника Витине и околине. Ак ција је реализовапа у три фазе; прва фаза је била анкетира н>е становпиштва, друга, лабо раторијска анализа и , трећа, фаза лечеље на штгернпм кли никама. До краја акције пронађепа су 53 нова случаја енде мске иефропатије. Стручии сарадашш на овој акцији били су доц. др Шефћет Бериша и доц. др Драгољуб Зорић. Y плану рада за ову годану пред виђене су многе локалне, покрајииске и савезне истражнвачке агадпје. Најзначајнија је, свакако, медшџдаека акцнја са темом „Утицај надморске висине на крвии притисак” која је већ реализована у јануару \ ивким местшш при
гцтинске одштине; у сел ¥ Мнлошево, фабрнци аморгнзера, Енергоинвесту, студентским домовима, фабрици „Балкаи” у Сувој Реци. За март месец предвиВено је реализовање пројекта ~Плани,paste породице у САП Ко соаво” који финанснрају Инсти тут социјалне мцдицнне покраЈЈШског Завода за здравствеиу заштиту и, делимично, Ујед.швоне нације„Могућност снабдевања природном храном (биљном и сточном) у ванредшм условн ма на Шар плашши „тема је истраживачке акцпје чија је реализација предвиђена за ап рил месец.
Y веома а.мбицпозном пла.ну рада Младих нстражнвача Ко сова за ову годину значајио место заузтшају економске, туризиолошке (пстраживање Шарског краја, Радавачке пећ-ине ii Љушничке кллсуре), еколашке (арозивне појаве у разним регионима Косова), ар хитектуре. (ТТрнзреи —јуче, данас и сутра) етносоцполошке (на регионима Хаса. Голака, Клине п Карадака) и стоматолошке истраживачке акције. Током лета, у оквиру ОИА „Тигговим путе.м 83”, организоваће се савезна омладинска истраживачка акција ~Проклетије' 83” па којој ће 80 младих нстраживача пз целе Југославије реализовати 5 пстра живачких програма; медицшгоки, туризмолошкн, етнолохрки, екоиомскл и архптектопоки. Басри Пирева
ФЕБРУАР 1983
7.