Лист младих истраживача Србије

И БИ СМОТРА (II ДEO)

У прошлом броју оојавшш смо кратку вест да је од 3. до 5. јуна одр;кана. Смотра истражнвачких радова на тему Заш тита човекове околине. Ево сада и иешто внше о Смотрн. Први рад презентиран на Смотри бплн су, у стварп, резултатм ОИА „Сава 82’' коју су прошле годгше, отпрнлике Y нсто време, реалнзовалн Младн истраживачи из Словеније, Хрватске и Србије. (Идеја да се органпзује оваква заједничка акцпја истражнвача нз три

ПЛЕМЕНИТО ДЕЛО „Одавно су већ иза нас они данн када су групиде ентузијаста почиљале велико и, рекао бих, племенито дело које је добило назив „Заштите и унапрећивања човекове жинотие п радне средине". Даиас ie за штита' и унапређивањв чове кове и радне средине, без об зира на евидентне проблеме и неуЈедначености. тшстала сигурно део свакодневне ак тивности и праксе великог броја наших радпих људи, граћана, посебно омладине и љихових организадија. Ово је коначно и трајан задатак и обавеза Нладих истражи вача Србије који се посебно залажу да заштша околнпе постане део н.ихове свакодиевне активкости и да се по тврђују у пракси и на сва ком радном месту, у школл, на факултету, у месној зајед киди у слободним активнос гима и у најшнрем виду у оквиру омладинске истражи вачке акције. Посебно је значајно да је Смотра окупила младе науч не раднике. студеате и учеаике, који се баве еколошхим истраживан.има ц чији ce резултатц однзсв на период од задњих пет година На овај најдиректаији начин Конференција Младих ттра ■ "ивача Србије се још један пут п °тврђује и као ствара лачки чинилац нашег лруш 1 ва - који успешно гвоје задатке у областц тако комплекснлх проблема као што је заштита и унапрепеше чо вскове околиде”. Извод ИЗ ПОЗДРДЕНОГ ГОЕОра Дејана Миловановића, чла на Нредседннштва РК CCPII Србије. ксји је отворио Смо тру

републаке дошла је још 1980. годиие, али због низа околнос ти први пут је реализована тек прошле годпне). Иван Бурковић и Жнвомир Ј°ваповић нзложили су свој рад -.Санитарно-хигрјенВко ста ње водотока на тершгорнји гра да Београда”, који је, иначе, ра ђан у оквиру Ииститута за хн гијену и заштнту човекове сре дине Завода за заштнту здравља Србије. Зорнца Свнрчев, студент нз Новог Сада, изложила је своју тему ,дlетн,и асиект микрофлоре и микрофауне у некнм водама Фрушке rope”. Рад је део

истражнвачког програма иаучноостраживачког друшгва „Јосиф Панчнћ” које већ неколико година делује на Прнрвд но-математнчком факултегу у Новом Саду, О резултатвша са хидролошке програмске акције у СмедеРевској Паланци, реализ»ва«ој прошлог лета, говорио је Љубнша Игњатовић, Милун Јовамовиђ ј е презентнрао резултате са прошлогоишње хидролош ке акдије у Велккој Плдни, а Миле Оорадознћ са a i;uHie на Јастрепцу. ,Док се до скора мнслило да C V ca.vio површпнске воде угро жене загаћењнма, сад се све чешће догађа да се подземис воде, пз разлнчнтпх разлога за rabyjy. To се дешава n у приватном секгору када Јвуди прет варају бунаре у септичке јаме, алд је мпого опасниЈа и гора сптуацпја када се ту умеша mi дустрнја ii своје отладне воде на једаи посрелап нли пепосре дан начии доведе у коптакт са подзедшпм вода.ма. „Овако је ситуација са подземшш водаЛlа оцеиио Миломпр Васнљевић,

аутор рада: „Појава страног укуса и мнриса у води за пиће и налажење најпогодинијег пос тупка иа њнховом отклаљаљу”. „Ншиава данас и сутра, са аспекта загађепости воде” резултат је анализе коју су заједаички урадилн СИЗ за водопрнвреду Ниша, нишка РО за водовод и канализацију и Скупштина MP3 из НншаГ О овој акцији говорио ie Раднвој К°цић, Милнца Костић је нзлагала рад „Утнцај загађености водв иа брзину раста и размножаBatta Лемне шшор”. Рад ie, иначе, рађен за таклхнчеље Наука лшаднма. На тему заштите урбане сре Д(шs прва је презентирала свој рад Љиљана Рајевић. Н>ен рад: Хемијска индустрија на тери-

торији уже Србије и ефекти на животну средиау” разматра могућност смањелаа негатишшх утлцаја, негатлвнлх ефеката ко је хемчјска иидустриј a сигурно један од највећих загађнвача у домену људске делат ности на техдпчком илану ароузрокује н а животлу среда m . Bjepa Шоштарец је лзлагала свој рад ~Одређиааи.е зона загађености у Кутнин коришће н.ем епнфкхскнх ллшаја”. Александар Декански ie презен тнрао свој рад ( Дlроучаван*е струјног пол»а загађеног ваздуха око модела призматкчне зграде". На телп/ заштите човекове радпе средпне прв» је говорцо Согмп Кпежеви)!. Он је говорио о могућим аспектлма зашхихг човекове радке средине са пси холошко-ергоко.мског, педагошког аспекха бројннх д;:сцнплина. Гордана Ковач је изложнла резулхахе ергономске ис траживачке акције, ко ја се бавила лстражлваље.м буке и ix.eticix негатлвних ефекага на радлу средину, у Индустрнји кугллч-

ннх лежајева (ИКЛ) у Београду 1981,-године. О резултатима ергономске ак Цхје реализоване у „Машохрому” y Крагујевцу 1980. године говорплн су Николчо НнКОЛОЗ скн и Зоран Трајковнћ. Снежака Јовановић v свом излагању изнела део резултата истраживања која су рађена у оквиру пројекта заштите храие од загађивања и здравстеени аспектп загађиваља. Зашшљива је била хема коју је истраживао Јене Пургер у западној Бачкој. Радноје „Фауну Зглавкара у гнездима врсте ласте шжућарке, односно град еке ласте која‘се хракн разиим штегшш икеектима. Габрр Месар°ш тема рада; Стан.е и конкретн« мере v ре-

ЗАКЉУЧЦИ На крају Смотре учесници су донели и неколико за кључака. Као прво, ова Смо тра је показала да постоји изражен интерес међу младим дстраживачима и уопште лхеђу младим људима за проблеме заштите човеко ве околине. Смотра, наравно уз неке измене (већи број излагача и саопштења, уз де лп.мично измењене начин презентирања радова, при чему би се афнрмисао један дужи припремни иириод у смнслу излагања резултата нхд.) монсе да пружи велнки допринос саралњи међу органдзацпјама које се ба&е obow проблематлком из деле земље, Овакав аид размене нскус тава, закључено је да.*Бе, тр ебало 6 И да прерасте у традкдионалну југословенск у смотру из области заштите и унапређења човекове околине, која би се реализовала сзаке друге годдне и то сва ки пут у органнзадији дру ге репуолике одношо покра јине.

хабилнтацији популацнје ноточ не пастрмке у рецн Градац") говорио јс о хддролошким нстраживањима реке Градац, која су почела у јануару ове roДине v оквлру Истражнзачке сташше у Петинцн. Саша MapiifttKOßjih је изложно тему; „Повлачење белоглавог супа из заладне Србнје, 1 ' Гордана Стојановић (re.ua: Фотонапонске соларне е-асктране са аспекта заштите чодекове околине’) говорнла је о могућностпма искоргаптавања соларне еиергпјг, Последња тема на Смотри Си ло је прнказнвање резултата са Омладмпске лстраживачке акције „Токовп СКОЈ-а 79” о чему је говорила Јелена Вук®Euii. Агенцнја „МИ"