Лист младих истраживача Србије

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ АРАНЂЕЛОВЦА

НАЈЗАД ОЗБИЉНО

П оии су почелп са радом по узору на Ваљево. Бпло Је то 1979. годиие, када се v овом ,ш виом шу.мадијском граду окугшла rpvna младих и решила да осиује нстраживачку дружику. Huje их било мпого, хридесетак. али спремнпх за рад, одри цања, и изиад свега жељрих знаља." MebvTH.vi, ху на самом почехку направпли су грешку која је довела до расхуратва друшхва. Угледајући се иа ваљевске исхражнваче (који су имали за собом већ десет roigiна нскуства) образовали су ве лики број секција: археолошку, етнолошку, биолошку, слелеолошку, туризмолошку, ‘псторичарску и псхрану у природи. Ова ко релативно зелики број секција ii разноврсност њихових програма рада привукли су ве!ш број младих, што је п цшв истраживачке организације, али што је v тадашњим аранђелова чким условима било малтене утопија. Проблемп којн прате л:ладе исхраживаче нису ни њих заобпшлп. Прво, недостатак просхорпја онемогућавао је окупљање свих група u одржавање, заједиичких састанака, што се одразило у немогућности координнрапог рада. Затнм лоша фннансијска ситуација. Једшга пзвори прихода ишш cv; члапарина, организовање забава по оближњим селима, одрицање од бпоскопа... Да несрећа буде веђа, hiijc .било ии стручних сарадника, а ако их је н било обнчно их је више лптересовала матерцјална стра на илити дпевница, а мшве како помоћи тим младим људииа. Све ове тешкоће су утпцале ие гатнвио па вољу и лсељу за ра дом тсод ових младих. људи, тако да се друштво почело пола-

ко осипати. Догађало се да се група расформнра пре него што пзведе иједну акдију; обич но се иије знало од чега почети. Међухим, бнло је и оних ко ји се нису предавали, који су решшш да опсхану упркос свему. И успели су, али само до 1981. када су миоги отншли у

друге градове на студије, иеки на одслужење војног рока, a они што cv остали иису моглн да се >3ope за своју егаистен цију V оквиру Друштва, и оио је нестало. Y перподу од 1979. до 1981. го дине највирте. се радило на при кушваи&у збкртсе, али кггје дат нн једаи сређен резултат. Највише су радшти: историмарн (прикушвали су rpabv за бгглтен „Спсшеници културе” и зборгшк „Народни хероји Аран

ђеловца”), етнолози (који су прикупл>али грађу за'збориик „Народне умохворине араиђело вачког краја”), археолози (радили на прикупљаљу грађе за зборник „Први српски устанак”). Акхнвни су били спелсолози који су у хоку 1979. и 19S0. радили иа иохраживању Рнсова

че, пећине у близини Арапђеловца, која придставља једно од најстаријих палеош-гтских стапишта v Србији. Ово је била прва, слабија и лошија етапа у развоЈу аранђе ловачких петараживача; Апрпла ове године почиње за њих је -даи иови период пун полета, младосди и енхизијазма. Наиме, поново су се окупили и почелн да раде. За сада их њма око сто тридесет, али, кажу, би ће их још впше. Раде v оквиру

три rpvne; историчарска, етполошка н археолошка и већ су имали три акдпје локалног mпа. Извели су акцпју „Најсгарији житсјби наше општипе” и две акиије у Орашиу, прикупљање матери]ала за зоорнпк „Први српскп устанак". Плани рају да до краја године среде све заостале резултате из nperходник годшш и изведу Iош не колико акцнја. Коначно добнли су и своју просторију, дала им је ОК ССО. Ту се сада састају и воде сопствену кадровску полнтнку. Поучеии лошим пртшером решили су да своје чланове ооуча вају у вођењу састанака, opraнизовању и уопште да пх прппреме за рад. To постпжу тако што свако и.ма своје задужење, сваки састанак води други човек и сл. Успбставили cv п добру сападхду са нстражнвачпма из Тополе и Крагујевца, a планирају да то ураде и са дру гпм организацнјама у овом региону. Што се тиче финансија пи сада ствари нису сјајне, али то им' ие смета. Пробле.ма пма ју са стручним сарадницшга, нарочито _са представпнцима музеја (додуше, ово је музеј без експоиата?!) које сарадња не ннтересује, јер шта се њих тичу тамо неки млади пстражи вачи. Без обзира на све Арађеловчани су спремни за борбу. Решили cv да се изборе за xiecxo у сопственом граду, a то ће учи нити ако свима покажу како и шта раде. А треба им веровати. Јер, направили су правн БУМ у Аранђеловцу! Јасмина Тодоровић

ГРЕСИ, ГРЕСИ...

КРАЉЕВАЧКИ РЕГИОН

Истраживачка идеја већ два десетак година има плодно тле. на Краљевачком региоиу. ~Ко legium- historicum” н професор Мнлосав Бонцић цз Алдксандровда Жупског своцш резултатима. v истраживачком раду одавно су прешлн локалие оквире. После констптупсања Републпчке коифсрспције М.ИС, деиемора 1976. годгше, на краљевачком региону 1е уследно прриод „ншгцнјативних одбора” који није дао одговарајуће резг.лтате v организационо-кадpobcko.vi развоју МИ. Уместо да ради v то.м правцу МОК ССО Кпа.дева ie „иитервенисала" сурганизацијом 17 програмских истражпвачких акцн ја са РК МИС и YK МИБ, v 14 општина овог регнона. Као што се и рсално могло очекивати. овај -лолитпчки, мсгаломанскп потез иије оправдао 70 старнх хшлиона удруженпх на нпвоу Региона (овде иису урачината удружена срсдства п о општи-

кама). Резултати са скоро поло випс нзведепих акциЈа у 1980. години нису завршепн ии после трн године. Истражквачи са ПА hhcv се прославилн ни друm.vr аспекти.ма свога рала н понашапд, па се последипе тих „грехова” и данас ocehaiv и оиетају дубљи замах ОМИ и подршку ДПЗ ца овом подручiv. ¥ 1981. годш-iv МОК ССО ie ушла са реалнпји.м курсом пре ма ОИА. Организовапе су четири програмске акцпје у четири општине. Резултати су сређеии и предати корисницпма н то от вара фазу „хлађеља ускјацпх глава”, „спуштања на земљу” tr лрнпрема за нови почетак. До новог вслпког почетка до шло је 1982, годгше, форлшраљем ОК МИ Крушевац и Међуошшлшеког коордпиационог одбора МИ регисша. Подршком ДПЗ оргашгзована i.e ОИА „Јастревац 82” у Крушевиу и етнолошка акција у Брусу.

Промеиа праксе а понашања OK ССО према ОМИ осећала се v „ваздуху” после Конгреса, ССО и и-звршених пзбора. Пред седпнци OK ССО и члапови Прсдссдннштва МОК ССО су о.лли просто „бо.мбардовами” агресивношћу ■ п офанзпвом ме ђ\ т општнџског КО МИ. Интензивирана је подршка ДПО и Скупштпне MP3 Краљево. Y овако nOBO.’BHoi кли.ми, уследпо ie састаиак са секретарима регпоиалаих СНЗ-ова, састанци и разговори y OK ССО и Скупштипама општшта, па резултатп нису изосталн. ОК МИ Крушевца ]е паставила офамзаву курс рада п помоћп ОМИ и пипцијатившш одборнма, тако да ie уследила стабилизација ОМИ у Новом Пазару, Брусу и Сјенпци и кои ституисање организација v Кра љеву fr 4a4i<v. П a i л а д и и с к 11 и стр а ж 11 в а чки дух прорадио ie код просветнгм радипка у Варварнну u Ни

ћевцу ii дошло ie до фор.мирагва организацпја. Прпводе се крају разговори за формпрање ОМИ v Трстешжу и opra«. низовање андрагошке ПТ. ГГре преку за овај другп подухвах представљају „греси” ш 80. го: днне (недостављање резултата са овдашње содполошке ПА v 1980.). „Сизифов” посао на оргапнзацноно-кадровском развоју ОМИ, од јесепн треба да rrpeрасте у новн квалитет ста; бшшзацију ОМИ, програ.мскл развој, кадровско, стручно 31 идејно оспособљавање чланства ii руководства п успостав љање стручие сарадње са Btiсокошколсклм ц научнопстражпвачкпм оргаигтзацијама и иЧ стптуцпјама па репшиу и у СР Србији, У периоду који iracTi rra нека ссако уради сво]е, fep на по,\'олу су КРУПНИ РЕЗУЛТАТИ. Живомир Миленковнћ