Лист младих истраживача Србије

УКРАТКО

Младн истраживачи стоматолошког факулхеха v Бсограду, одржали су 28. t>Kiopра 1983. године редовну годишњу Скупштииу свог ЈСлуба „Др Милан Стојићевнћ’', Kola је имала помало свечарски карактер, a разлог за то ic додвзвивањс Окхобарске награде Града Београда за схуденхскп научни рад, за елаборах са схомахолошке ПА у Вал>еву 1982. За председника клуба поново је изабрдн Бранислав Карарић, а за потпредседника Добрнвоје Вујчић. II v Параћину је најзад осповано Друшхво МИ у ком тренутно раде две групе; за археологију (40 људи) и етнологају (20 чланова). Председник Друшхва је средн»ошколац Мишел Милијашевнћ. Вредни Параћинскн ехнолози реализовали су крајем октобра истраживачку акцију (учествовало 12 чланова) у околним дкстима Бунису и Трубарнма. Y OK Младих истражпвача Краљеза завршена је нзборна активносх. За новог председника ОК МИ Краљева изабран је Мнодраг Огњановић, учесннк овогодишње астрономске акције, а за секрехара још (с-дан астроном Дејан Милетић. За делег/гс у РК МИС изабрани су Ненад Нешовић, до садашњи председник, и Гордаиа Радогвип. Y Истраживачкој сханици у Петшпш, почехком новембра биће пушхена у рад мала хидроелекграна снаге 15 KW. Хндрбелекхрана се налази на реци Бањн, непод улаза пећину код самог врела Бање, и предсхављаће први објекат те врсте на подручју северозападне Србије. Хидроелекхрана ће давати струју Истраживачкој станици, а вишак у еле&тричну мрежу.

ДИМИТРОВГРАД

НЕ ЗНАЈУ ЉУДИ

МНОГО О НАШОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ, А КАЖУ ДА БИ ЖЕЛЕЛИ ДА РАДЕ Y ЊОЈ. ДА ИМ BEPYJEMO

само пет кнлометара од граннце са HP Бугарском иалази се Димитровград, варошица која ‘ v 'e развија неверс-' ватно брзо. Од некадапгље • \гс eia са једном улицом и стоTimaK клћа постао ie дачашн.г градић којп све втглк прура* та v гза ЈТ младпх. И.ма зсноаhv шкслу, центар за образовање дом култлр; и све остало што ie погдебН' -1 младим људпма. МеВупш, да ли нма шлраживача? Го ;е питање на које сам желео да потражим одговор. Како стварн сада стоје. овде нема званичие организацлје младих истраживача. МеБутим, интересовања међу младпм људима има и то чак вео ■Aia велпког. Разговарао сам са лшадима из окоро овнх струк тура и, могу рећн да је добра већина за истраживаче. На другој стран-н, IШа доста н»их којп нису ништа чулп о оваквој организацвји за шта је, наравно. криво лоше ннформ.и сање. Стнче се утисак да cv основцп натмање упознатн са појмом истраживача. Поготову нижи разреди, док вшпи понешто и знају. Међупш, већ после крађег објатшаењаи кекаллко основних напомепа о истраживачима већина је блла веома заннтересована. Нај аише су се пнтересовалн за r аме истраживачке акдије Ска ћо и-л'лсдај v .и шта се на њнма ради) а потом за рад археолошке и бнолошке секцнје. Y школн Hiiajv доста слпчних секција тако да им је то,

за сада, тедипа замена нстра живачкс органнзације. Велико интересоваље за истражпвачке програ.ме показали су п усмерењаци. И овде је, на жалост, инфор.мисање-о младпм истражнвачи.Ма весша слабо, међутим питересовања mia. Нарочито нх интересују програлш из физтсе, астроно мије и свега онога што већ у школи раде. Како 1 - едан од њнх' рече, значајну улогу мо гу npvHvHiH ; и профссори КОЈИ су се в до сада труднлп ла обезбеде бар кекакав самостал ни с-ад учегч-ка. Старнји омладинци су, чншг сс, мање заингересрвани јер нх HS'.ifnne прпвлачи дом кглтгре ii гаравио, музчка к забава. На питаке зашто нгма истралшвачке органшацијг чии i ми се да је најбољ п одговор дао један гсмерењак кзјн l’e рекао: „Па зато што ннко нпје псжушао Да је осн-vje. Ето таква је ситуацнја v Дп митровграду. Млади желе да раде, а организације ипак не" ма. He знам ‘каква је ствар са •друпш условчма алн претпостављам Ла би нстражнвачн овде моглн жпвети јер има и других органнзацнја које овде добро жпве и рад е - Можда ннсу довогвко способнн да сами створе организацију. ua би и.м, чини се, свака по.моћ cn стране бпла- веома корисна. Ето прилике да v времеиу када 1 а;.; л «;оге оргаппзаццја замиру створимо једну нову п черов;л;-1о vcnemuy.

Томислав Jевтић

НИШ

KAO ПАРИП

КОЈИ ОНЛКО МЛЛД, ПУН СНАГЕ II ЕНЕРГШЕ ТРЕБА ДА ЗЛГАЛОПИРА ОЗОГ ТРЕНТА

Исте.чЛо је и ово нстражчвачко лстр п донело своје плод ове п чскустваг МлДцп истраживачн су се пашлн иа прагу пове истражнвачке годпне. по чели су са радом, Прво је v свнм друштвлша истраживача било актуелио одржавање годпшњих скупштпиа п избори. Бшхо је зна" чај-но то што су нстражи-вачн, који cv учествовали на две ак дије Нишлија, „Спћево 83” н „Нуприја 83”, са тих акдија понели једац дух заједннштва, другарства и жеље за радом. Посећивали су једни друге иа tim скупшхинама и од самог почеткз псггланирали и почелн прштрему првнх тереиа. На сшт.м скггштшгама показзно је шггересовање п оријентацп ја га следеће програме истраживаља: еивргетнке, медшџша, биолошја, фармакошозија, етномедпцина, еколотја п астро

нолшја. To cy претежно протрами ča којима cv се м.тадп већ суореталн у току даљег рада. Оиако како је нспланнрано на скулштинама припремљен« cv вгћ и извсдеии неки терени. Друштво ~Др Сава Петровпћ” већ је извело две мшш акцп.'е које cv наставак рашг (:ix сколошких истражпвања. Пово игтраживачко друштвоу Нш;;у .Јоихф Панчић" такође ]е извело Iедну теренску акцп ју на с-кот.иш планинама, дод ncrpak лвачи медацинске uivo ле пестопљнво прппремају сво ја цстг.а>днвања са иовњмпро iipa.\ioii етномедицине. Сав овај рад подсећа на млад or парш.а који буја од снаге ii пестрпљпво копа земљу копито.м слремајућп се да потрчи. 'Похрчпте испраживачи!

С. Пешић

НЛ СЛИЦИ CY ПРЕДСЕДНИК И CEICPETAP РК МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА СРБИЈЕ Y ЈЕДНОАI ДОСТА ПОВЕРЉИВОМ РАГОВОРУ. ИСТРАЖИВАЧКН ШЕРЕТИ ОДМАХ ОВО ПРОГЛАСИШЕ НОВОМ ДРЧШТВЕНОМ ИГРОМ „КАДРОВСКА КОМБИНАТОРИКА”. 3