Лист младих истраживача Србије

К ОРИШЋЕЊЕ РЕЗУЛТАТА СА АКЦИЈА

ЗАБАВА ДОКОНИХ?

КОЈИ СЕ Y НЕДОСТАТКУ ЗАНИМЉШШЛЕ? И НАШЕМ ПОДИЕБЉУ ПАМЕТНШИХ РАБОТА, БАБЕ КАУЧИОПСТРАЖИЗАЧКИМ РАДОМ II ИО ПРАВИЛУ ДАЈУ ВРЕДНЕ РЕЗУЛТАТЕ КОЈЕ ЧЕСТО ПОКРИВА ПРАШПНА У НЕЧИЈИМ ФИЈОКААIА.

Истраживачка акциј а дође н прође a • шта остаје? Остагју лепе успомене. нова позиапства. љубавн, много суза. Алп д а акција није место за бесплатно летовање и ленчарење rr>Bw,x и резултатп, којп се у 8и jv "абората предају корис фииансптерпма акinije Hva п таквих случа«е&а када се резултати ne среде, пс ■ рачи се заврш»;п ieo сла. пз као н да нше било unjo -- Ajajv трагохи кој-и мо rv са.мо ла ианесу штету. На суирот ftiMa, достоја и jic :. јсви всћем бројг) гзе се « dokv огзулта/и, сређенн и публиковани, предаjv својим корисницима. Тала п тако се оправдава сам а акцп ја, иовац (део друштвенпх средстава) дат за њену реали згцпју није узалуд утрошеп, постају нешто вндљпво, нешто што указује да се обавезе ни су неозбнљно схватпле п прп хватпле. Међутим, v овом друго.м слу чају када истраживачи испу-

не своЈ део посла, nocroje две ситуације. Једиа је када се тп истраживачки резултати схвар но нскористе онако како ie предвиђено. када остваре свој iiH-L утврђен још пре самог по акције. А друга је када с: (дш заоораве, кала зат.ште v фивци неког председникч месне заједнице, сскрзтара чл новкика и сл. Догађа се д до б;Х) урађен посао гтродад re, да се заборави, да почне да жуtii у архиви заборављен од свих. И каДа се постави гагга ње где је тај рад, шха је с њим онда се сиш који бц хребало ца знају загледају, чуде, шш пак кажу д а hhcv упућенн у то јер нису гад' били на тој фулкцијн, да кривце треба тра жити на друтој страни. И тако веме тече, одлазе и дола" зе нови људп, смењују се геперацпје а истражпвачкп резултати се заборавл>ају. И <xiда. после свега. треба поставити питатве да ли уошпгг ко 4lixa (тј. прочнта! то жтс мла

ди ураде, да ли се ико зашгга шта су ди мдади истраживачи урадшш кад су потрошилн силне мнлионе. тде је n зашто се ие објавп? Пропусти су, сигурио, и па страни нстраживача. И они би хреба.ди да се позабаве пи тањем шта се ради са резултаттш, како се користе, има ли тај истражквачки рад сво ју сврху (оспм да хроши друш твене nape) ако се оно што се уради не искористн како тре ба? И че.му води прашина пала на странпце нечпјег труда и .муке? Има ли уопште сврхе иешто што нпчему не корнсти? He би требало да правн-мо. aiopije радн акцпја, већ а-кцп" је ради онога чега смо се при хватнли, a то ie са»>жано у ргз\ лтатима. И зато ако се не поведе рачу na баш о тим резултатима може се с цравом рећи да акције служе забавп и ргзоподи до”оне младежв. А ми гј пе желг.мо.

Јасмина Тодоровић

СЕЋАЊА

НАУКЕ СА УЛИЦАМА

КОЈЕ КАО ЦА ЖЕЛЕ ДА СЕ СКЛОНЕ ОД МЛАДИХ ХИДРОЛОГА

6 н 10. Улазпмо v аутобус још сањ-ивн. И овога јутра наш циљ је Азања. Пеједиицп се намештају да допуне свој сан, мада им возач својом „фгшом” вожJM)'i то не допушта. Понеки завнрују y тороу проверавајуhn да ли су понели довољан број катастара. С илазимо ua станнци, и сви се окупљамо око Воје да нам да последња обавештеи>а. Сазнајем да са.м v rpvnn са Гагом и Пером. Полазнмо. Даиас је иаше одредмште Голооочки nvr, тачније друга улица од села. Тражећи ху улнцу зауставтвамо мештане н гшта.мо ux да нам покажу где је. Свако нам даје разлпчпта оОавештења. Пера полако nocтаје нервозан. Ипак, својом упорношћу је налази.мо. Свраћамо у прво дворпште где уједно започшве паш радни дан. Зове.мо домаћина. Долазпло до бунара, Гага прикупља податке, Пера мери дубпну, испитује-ПХ и врши нспптпвање нптрата, а ја мерпм одстојаifee од WC-a ... Боду за узрок с.мо напуншш и ја крећем на сташгцу да бих је предала Влади. Прп повратку срећем Деју, Нелу, „Македонију”. Њпхове улице неиа. Настављам даље п опет налазнм своју грутгу. На Крају наше улице долазимо до »акључка да смо погрешли пут jep на картп је уцртаи камепи

а мјг с-мо у некој каљузи. Све у свему, хшје лоше. Перп се поврагнло расположехве и сада је много прнјатније за рад. Једаи човек нас доводч у праву улицу. Кастављалк) са радом. И.ма доста бунара. Y себи зампшљам како је заним.Бива хндрологија. Сусрети са људп.ма, жеља да и-м пружпмо некакву малу пс-моћ.

Псшало уморпп стајемо. Одмор it ужнна. За ужину паштета и хлеб. Ово нас је окрегшло и орпп настављамо даљг. Још која кућа и нестаће нам фосфорне кнселпне. „Нерасположеии сплазпмо v село. 15 п 10. Аутобус долази. Напгштамо Азању. За нама остају 22 бупара.

Б. Маринковић

ПИРОТ

АПЛАУЗ ПА ЗАБОРАВ

Позпвајућн ce на дугогодп шље искуство пиротских пс траживача, можемо слободно pehn да многи, махом вре дни резултатп, готово нпкад пису доживелп да буду и примењени тамо где би били корнсни. За то, наравно, ниcv кривн нстражнвачи, јер су увек улагалн макашалue напоре да после сваке ак ' ције прикупе и среде све ре зултате и, тако срећене, понуде кориснишша. МеђуТIШ, п када је било оних ко ju су се ннтересовали резул тати готово никад нису били н искоришћени. Доказа за то има доста. Помснимо, најпре, једину савезну истраживачку акцију која је изведена у Ппроiy и ситуацију са љеиим резултатнма. Y сарадњи са Be теринарским факултетом из Бсофада, Ветеринарском ста ннцом пз Пирота и друпш, наизглед, заинтересовашга с убјбктима организована је савезна ветершшрска акција. Око двадесетак студеиата ветерине и друтх учесгшка неуморио је радило иа терену. Висока проучавајући постојећи сточшг фонд и vc лове за његов даљп развој као и неке болестп код сто ке. Све у свему веома зашг чл.ива и вредна акдија. Be впку помоћ истражвачима пружала је Радна акиија ..Пирот” на којој су учеснн tiii били смештени it гдс cv се хранили заједно са бригл дирпма. Када је акцпја, ипак, вео ма успешно пзведена, прику пл>енп cv ii сређенн сви r-e-зглтати напорног рада. Тако комплетиранн резултатп су предати Ветерпиарској сташши V Пироту. О ттаг ре зултатшга се вшие ништа тш је чуло. И данас се не зпа ла лп су уопште за нешто искоришћени плп су. мож да, своју судбтшу запечатплл у некој фијоцн покриве ии слојем прашине. Сптуацпја није шшгта бо л.а нп са многим вреднн.м резултатпма локалиих акцпl'a којих ie, узгред речено, х Птгроту било веома доста. Тако, на прнмер, v сарадњг 1 са ОК ССО Ппрот спроведе иа је анкета о културнпм потрееама наше омладпнс. Иакон обављеног посла иа терену сви резултати су сре ђени, израчунатн процеити и све остало, међутим, OK ССО - Пирот као наручилац впше није нп пптала шта је • било са тгш ii да ли ће се нешто нскористнтн. Резулта тп су своју судбину неславно завршили у архиви младпх истраживача не угледав шп светлост дана.

Томислав Јевтић