Лист младих истраживача Србије
МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ СТОМАТОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА
ОКИЋЕНИ НАГРАДАМА
Пре шест годпна група еитузијасха, студената и паставника Стоматолошког факулхеха у Београду, оформпла је пншдпјативни одбор Младих псхражпвача на овом факу.тгеху. Пожртвовашш радом успели су још те псте 1978. годппе, да остваре своје зампслп н организуј v схо.махолошку програмску акцију v оквпру ОИА ,јужна Морава 78", v Боснлегрдду. На овој акцији учеств-овало је 40 студената, лекара п наставника Стоматолошког факулхета. Већ следећа ак цнја 19/9. V Прпбоју ггршхремана је озбиљније и са већ постојећим нскуством, показала је свој квалитет. Y новембру 1979. за елаборат „Стање здравља усне дупље становништва на хериторнји СО При бој” добијена је I нов.ембарска награда - Универзитеха за научни рад. Те исте године присхупило се оснивању Клуба МИ, који ie добио име „Др Милан Стојићевић, по једном од оснивача организације на факултеху. Од тадд до данас Клуб је остварпо 9 програмских акци ia; 5 (1980 Ша-
багх, 1981. ГодДЗац и Барајево, 1982. Ваљево и 1983. Зајечар), 2 акције Клуба v Црној Гори (Шавник 1982. н АндрпјевнЦ' 3983.) II две акцпје у оквиру ОИА „Београд 82" н „83".) Ове године као лризнање за свој рад и озбпљан посао којим се бави.мо, МИ су укључе ни у највећи пројеках којн хренухно води Схо.матолошкл факултех; „Лоше здравље зуби и уста стапозииштва Града Београда" н у хсжу јуна месе ца ok q 60 исхраживача ie, у јеку испптног рока, прегледало 2 000 схуденхске омладине у етуденхским домовима Карабурма 11 Схуденхски град (ак хивносх на хоме ie и даље у току). Рад ка херену се сасхо ји од спсхе.махскпх прегледа усха II зуба схановништва као II стомахолошких нихервенција (вађење и -поправка зуба), јер екппе на херен носе ,2 3 покрехне војие амбулапхе, које добпјамо од Саннхехске управе ЈНА са којом већ низ годпна сарађујемо, као и опре му и ннсгрументариј које нам позајмљују Клиппке Схомахолошког фекулхеха, а и део
опреме коју паседује Клуб. Ha осиову добџјених резултата унесених у стоматолошки истраживачки картон за сваког прегледаног пацијента, након акције се ради елаборат о здрављу уста и зуба становништва региоиа којп је истра ЖЈИван. Такође, на основу тнх података студенти млади истраживачи раде научне радове са којнма занста успешно нзлазе на стручне конгресе студената медицине н сто.матологије Југославије. Таквих it.ioßa до сада је било 60. Сав овај огроман посао ие би се могао завршити да ии смо 'нмалн нза себе .Програчckii савет и наставно оссбље факултета који су нам обгзбедили изузетну стручиу сарад њу како око прнпреме по.ира м а акције, тако н за иззођеиле саме акције. Завидан је податак да је кроз Клуб од оснивања прошло преко 600 студената Стома толошког факултета, нз р.дчу најуНп наставн 0 л \че нике средње медишшскг шго ле стоматолошког смеог, од којих су један sрој већ паставшпдн нашег факултегз н
признатц стручњацн у евојпм областгша. Правећи резшле досадашњег рада, Клуо |е дошао до иода така Да је у току ових 6 година прегледано преко 10.000 пацнјената, нзвршеио скоро 15 000 стоматолошких интервенција на терету. али поред ов-ога за свој највећи допринос v досадашњем раду с.матрамо ширење здравствено-хигијенске културе код становншлтва, нарочлто децс на те рену где см 0 реализбвдли. сво је акције, јер је то одз што остаје као траг нашег делсва ња. Наш рад, наравно, ни,е остао иезапажеи, па је Клуб, поред већ поменуте и повембарске награде з 3 научни рад 1979. добио II новембарску награду за 1981. , ~4-то апрнлску награду" ССО Стсшатолошког фа кглтета, 1983. „4-то априлску плакету" YK ССО, а ове годиие и Октобарску награду Гра да Београда за научнн радсту децата, за елаборат '„Стање здравља уста и зуба код сгановништва CO Ваљево”.
Браннслав Караџић
БИОЛОЗИ ИСТРАЖУЈУ
СЕОБЕ ПТИЦА
КОЈЕ У ВЕЛИКОМ БРОЈУ ПРЕЛЕЋУ, С ЈЕСЕНИ И ПРОЛЕБД, НАШЕ КРАЈЕВЕ
На првој Конференцији орнитрлога Југрславије (орнито -логија наука 0 ПТицама) одржаној v Београду маја 1983.. договорено је, из.међу осталог, да се првн пут у Југославији, а и на Балкану, организује праћење мнграцпје птпца. Став орнптолога Ј\тославнје бно је да са овчм посло.м треба почети иа јесен и то на подручју Моравско-Вао дарске' долине, а да локалитет истраживања буде Прешево као уско грло ове долнне. Оргапнзација ове сложене ак ције поверена ie Биолошко-дстраживачко.м друштву „Јосиф Панчић”, органиЗацпји Младих истражпвача Природио-математичког факултета пз Београда која се у сво.м досдашљем раду истакла вреднпм резултатима. 0 путевпма и правцима сеобе rrnma v Југославији до сада поузданих научнпх пода" така нема. Претпоставља се да је Моравско-вардарска долина једаи од пчтева (поред Бердапске клисуре, доллне Дуиава) којим се селе птнце из источне и средтве Ев(ропе. Праћењем миградије птица утврђују с е подаци о путевима и правцима сеобе, као и деловпма Европе из којнх пти дс селе, временским интервалима у којима се поједнне врс те селе, зчачајшг подаин о дужшш живот* поједшшх врсТЕ о понашању, као и ииз другнх за наукг врецних података. Срганизацпј.и и реализацдји акције прдшло се са ггуно ентузЕЈазма у услови.ма и на на чин својствен младим истраж ( вачнма. Без нкаквих материталннх средстава обезбеђених гнапред и без икакве оцреме, у кратком припремном року акција је, сада се то по њеном завршетку може рећи, успешно реализована. Скро.меа средства за смешrai ii исхрану учесника (с\тза храна) обезбеднле су РК и YK Младнх истражпвача, фото-материјал органнзација МИ Загреба, 15.000 прстемова обезбедио ie Орпптолошки завод IA3Y нз Загреба, дурбине за опсерваддју Инстдтут за бполошк а пстражпвања „Спииша Стадковиђ” из Беолрада, део прстенова „Друштво за опазовање n прочеваље птиц Словепије”, а мреже за хватаље птица обезбедили су сами унесници из приватних колекција (можда је важно иапоме нути да се те мреже ие могу набавити у" Југославији, да јед иа Kouira око 20 долара, да је tia самој акцијд поцепаноМ мрежа које власницима пеће бнти иадокнађене). Лкцнја је трајала 70 даиа (од 24. гвгуста до 31, октобра), учествовало је 40 учесшпса (позваио 90) нз целе Југославнје. Истраживачд су били ггодељени v 14 смспа no 5 дапа (ка (5 учеспика у сменп). Однос „профеопопалаца" и младих истраждвача (90 одсто учеспнка били cv млади мстра жнвачп) базираи је п л потпу-
но равноправпоЈ рсновп како v теренском делу посла такои V обради и публиковању резултата које следи. Раднло' се Са 15 20 стално постављепих мрежа по свим временским усл-овима. Прстеновано ]е око 3 500 пти ца, прпкупљенп бројни подацн о крупнијнм врстама пгица селица ро унапред дрппргмљеиим упитиицпма којр ће бн ти компјутерски обрађенн у Орпптолошком институту у Загребу. Уловљене cv и птнце са прстеповима из Совјетског Савеза и Чехословачке чиме је и доказана претпоставка да се Моравско-вардарском долнi-lom селе птице нз псточне и средње Европе. Прикупљенп су и интересант ии налази о иеким врстама пдица за којс се иије прегпо" стављало да се тим путем ссле. Детаљна апализа и oGpaia података биИе оба зљснл. до краја текуће године. Ргзултати hc бпти публикова ли као зајелннчки рад свих учглшка у „Лар\ с-\ ”, југословеиском орпитолошхом часопнсу, а већ постоји поиуда и нпостраиих
стручних часописа да пуолнкују ове резултате, који очигледно miajy међународну на учну вредност. Иако деталша обрада резултата тек следи, већ' првн подацц на.мећу потребу да акција праћења миграције птица постане траднцпонална (да се обухвате обе сеобе: пролећ на п јесења) на подручју Моравско—вардарске долнне. Већ ;је покренута шшцпјатпва од стране учесннка из Македони ie да се органп%је, паралелсго.иста акцпја, на истим прин цшхнма иа подручју Демл.р кЈ.пије. Идеја п дрви резулташ добили су пуну подршку не са \!b младих пстраживача. већ н научних пнсхнтуцнја пшро.м Југославнје. Остаје да се, хитно, трајно реше шворп финаноирања и опреме за ова ис траживап>а у којкма заједнпчки, рааноправно учествују мла ди пстраживачн и свп ошт ко ји воле тггице, са већ афирми саннм иаучнпм .радиицима, Y акцијн која даје вреднс научне податке.
Радомир Мандић
7