Лист младих истраживача Србије

АРХИТЕКТУРА И ГРАЂЕВИНАРСТВО

И ове годнне студепш rpa Бевине и архитектуре из свих крајева наше земље с v на Копаонику. Њихов задатак је снимање стања ста.м беног фонда села v зони деветог ii осмог сеизмичког степена МДС. Потребно је обрадити 63 села у ошптинама; Брус, Куршумлија, Ра шса и Александровац, \ ко јима су обухваћена 4.908 до маћинстава. Младим нстраживачима ће помоћи сгручњаци Института за архшек туру и урбанизам Србије. Стални стручни сарадник у првој сменн акције биће Ста на Димић, асистенд на Архитектонском факултету у Београду. Y раду на оцеки стања и препорука за иобољ шање услова становања ангажовани су. Архитектонски фаг.ултет уииверзитета у Београду, ГраВевински факултет упиверзнтета у Београду, Институт за архитектуру и урбанизам Срби)е. Од мр Миланке Лукић, дипл. инж. арх. смо сазнали да је Институт формирао ст ручну екипу која аналпзира сваку анкету н даје предлоге за ниво и облик помоћи. Постоје два нивоа: хитиа по моћ се пружа долшћинствнма који живе у објеку који се не може санирати, те no моћ за развој и унапреВси.-е домаћинстава.. Приоритетнијим до.маћинствима ће бнти пружена помоћ већ сепхембру јер ће до таца „Центро пројект" датп плап opsaшгзације обнове пострадајдог подручја. Организација Младих пстраживача је са Институтол. и урбанизам Србије pacmicaria конкурс за гчесшгкс овогодишње aiauiic, граВевинског програма. за пајбол.е решење апхитектонског обликовања куће и за најбољи предлог констру кдије. конкурс ће трајатп до завршетка друге смеие, т:. -0. августа. Сматра се да с оозиром на њнхово профе сионално опредељење, Ијll . хов доприиос побољшању стамбеног пптања на Копао нику тнме може бпти тош већн.

Јелена СТОЈСАВЉЕВИЋ

ВЕТЕРИНАРИ И КОПАОНИК НА ПРАГУ

Прве припреме за ОИА „Копаоник 85" на Ветеринар сксш факултеху су почеле још октобра 84-те године н трајале су до дана поласка. До маја 1985. је одржано ви ше састанака са студентима заинтересовашш за учешће на акцији. Пошто је прнјављених било преко седа.мдесег а са.мо двадесехчетири места, морала је уследнтн селекција. Програми акције се одвијају у оквиру четири стручна пред.мета па је кри теријум за селекцију била година студија пријављених студенаха. Тако су на акцију попши утлавном апсолвен ти и етудентн чехврхе годндине и по неки студент треће годипе. Y оквиру ове акције, Beтерннарски факулхет реалн-

зује четири програма. Учес ници програма су двадесет> чехири студенха и четири схручна сарадншса: три професора и један асистент. Пр ви програм се реализује у Рашкој, из области рада Ка тедре за патолошју. Учесници су шест студената и сх ручни сарадник проф. Др. Глиша Махић. Они раде v кланшш у Рашкој, на ухврБивању пахолошких ггромена код живохиња на линији клања. Тако се схиче увид у здравсхвено схање схоке копаоничког региона. Остала хри програма се реализу ју на самом Копаонику, a из обласхи рада, прво, Кахе дре за паразихске болесхи схручни сарадник ироф. Др. Олга Лепојев; друго, Ка хедре за породиљсхво, схери

литет и вештачко осемењавање стручни сарадшпс je проф. Др. Миливој Ипић; и треће, Кахедре за болести па пкара стручни сарадник је асистент Мр. Бранко Јо нић. Рад екипа се одвија на терену тако што се сисгема тски обилазе домаћинства, a радиће се и на друштвеном сектору. Методе нстраживања су анкетирање, узимање узорака и клинички преглед. Узо рцн узети у току преподнгв ног изласка на терен, обраt>Yjy.ce истог поподнева у до нетој лабораторији. На самом терену, одмах после клиничког прегледа, на лицу месга се домаћину даје препорука за побољшање здравствног стања и начпна уз гоја стоке. О свему се води евиденција и сви резултатп анкете, лабораторијских ана лнза и клиничкнх прегледа касније ће деталано бити об рађени у нзвештају. Значај ове ветерннарске акције је вишеструк али је можда најважније то што ови људи са Копаонпка иа сво.м кућном прагу чују живу реч стручњака о пробле мима којк се тичу њиховог лгожда највећег блага : сто ке. Самим студентима, по ред осталог, ова акцнја ло носн увид у њнхов прави по сао који их чека после факултета, а кроз рад на тере ну проверавају и обогаћују своја теоријска сазнања н стпчу праксу за свој будући позив.

Александар ФУРДЕК