Лист младих истраживача Србије

ГЕОГРАФИ АРХЕОЛОЗИМА ЗАГОНЕТКА ЗВАНА ГРАДАЦ

На једжш од својих тереноких истраживања млади пстраживачк, учешици географског процрама, показалп су још једном да географи ја није оааш обичан земљопнс, учење бројки напамет, о;г ређивање севера и југа. Ооилазећи локалитех села Бгрекаре истражујуЈш пресахле изворе, ровове и клизишта који су насталп као последица замљотреса, географи су v разговорима са мештанима догшш до података који би могли бити интересаитни за археологе и историча ре. На североистоку од Берекара, села на територији општине Брус, налази се брдо Градац (Белићка чутка 1139 м). Идући за етимологајо.м имвна, распитали омо се за историју тог узвишења ко.је доминира долином Горње' Топлице. Резултатн нису изо сталн- Са северне стране брда налазе се остаци зидина, једва видљиви али ипак присутпни. Y подножју, на територији данашњег села Берекаре, налазило се насеље Ново Село, које је, no предању, уништио катастрофални зе.мљотрес. Претпоставка је да је насеље било рударско, јер се 6 —■ 7 км на запад налази Заишанина, рудник олово цинкане руде а у дгалим количинама и-ма и злата и сребра. По прича* .ма данашњих становншса Барвкара на том простору је живело 3 4000 становника. Да не би све остало на претпоставкама, ево и неких чињеница: приликом ископавања земљишта за грађење кућа људи су, иаилазилн на ћупове, новац iico.jn вероватно датира из римскст периода, па чак и на остатке водовода. Кералшчке цеви, које се и данас опиру зубу врвмена. проналажене су у Рлизини већнх извора, а шихов иравац је водао ка селу. Судећи дрема оводш, не треоа сумњати да се радило о «еком већем насељу, јер се водовод не би градао за мала места, Претпоставља.мо да маторијала за ислраживање шма доста. Ту је тврђава на узвишењу које до.минира долином, v подножју насеље у блиаини рвдника, водовод, старн новац, грнчарија. Ако

је Копаоник већ планиран као т\рис'пички бисер Југо славије, не хреба се ослањатн caaio на његове природие лепоте. Наше претпоставке и .конкретне материјале з.рхеолози и историчари би могли да истппгују н дајд; CBoi суд, а са\шм тим' и да допринесу обогаћењг Копаоника туристичкнл! садрлса jmia.

Драгана ИЛИЋ

БРАНКО ПЕШИЋ И МИ

КРД^п П пр?™s Н^д К ПРЕДСЕДНИШТВА СР СРБИЈЕ БРАНКО ПЕШИБ СА САРАДНИЦИМА ООСЕТИО TF 16. ЈУЛА 1985. ГОДИНЕ Y Б&СУ УЧЕСНИКЕ ОИА КО ПАОНИК S3". Y КРАБЕМ РАЗГОВОРУ ЕШФОРМИСАН ЈЕ О ДИНАМИЦИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ГРАБЕВИНСКЕ ТЕМЕ Y KOJY CY УКЛјУЧЕНИ СТУДЕНТИ ДРХИТЕКТУГРАБЕВИНЕ, НА ПРОЦЕНИ СТАЊА ОШТЕБЕHOCTIi СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА Y ЗОНУ 8 И 9 СТЕРАЗГОВОР ЈЕ НАСТАВЉЕН ¥ ИСТРАЖИВАЧКОМ ПУНКТУ НА КОПАОНИКУ, ГДЕ СУ СТУДЕНГОСТА ОБАВЕСТИЛИ О ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ СТОЧНОГ ФОНДА И ПЕРСПЕКТИВАМА РАЗВОЈА СТОЧАРСТВА НА ПОДРУЧЈУ РАIЖЕ И BPYСА А МЛАДИ ГЕОГРАФИ О МОГУБНОСТИМА РАЗВША ТУРИЗМД НА КОПАОНИКУ И НЕКИМ КАРАКТЕРИСТИЧНИМ ПРОМЕНАМА РЕЉЕФА НАСТАЛИМ ЧЕСТИМ ЗЕМЉОТРЕСИМА. ™ т,„ЖУл Г бранко пецше се младим ИСТРАЖИВАЧИМА ОБРАТИО РЕЧИМА ПОДРШКЕ ЗА ПОСЛОВЕ 1?А, КOЖМА РА Д Е > ИСТИЧУБИ ИЗУЗЕТНУ ВАЖНОСТ РЕЗУЛТАТА ДО КОЈИХ RE ДОБИ И ВЕЛИКУ ДРУШTBEHY ОПРАВДАНОСТ АНГАЖОВАЊА СТУДЕНАТА ИЗ СВИХ КРАЈЕВА НАШЕ ЗЕМЉЕ Y ОВИМ ИСТРАЖИВАЊИМА. АГЕНЦИЈА „МИ"

Писмени и неписмени

Јесте ли веП видели плакат са звучним нахписом „Србнјај без неписмених 85" ? МИ (позната вам ie ова окраћаница) јесмо. Као млади андЈратошки ентузи-јасга, ииомо могли IМнрво да прођемо поред њега. Тако ic почело. Кроз непосредну припрему за овагодншшу акдију, a V сарадњи cd Катедрам 'за андрахогију Филозофскаг фа кулхета, Градским заводом за унаиређење ваопихања и образовања, као и, нашим старијим колегама са радшгчких и верадиих универзихета главног нам драда, могли омо да закључимо .како је садашња слика о стању (не) пиомености у Београду, као и у 'Цвло.ј репубдици прилично нејасна. Заснована на субјекхивнам изјапгњзвању иапшх сутрађана о нивоу своје оВомвности, садржансм у попнсу схановншихва из 1981. године, ана (слика) вапи за јаснијик кбнтурама и објективнијим проверама. Тест писмеиосхи, сачињон од cxtpane проф. др Алексаидра Буквнћа и проф. д,р Николе Роха, показао се најпошднијим за хакву цроверу, а инсхрумекхарlиј је допуњен упитником којхш се, меходом разговара, добнја увид у социодемапрафску схрукхл/ру и став одраслих пре.ма образовању.

Са инструментима у рукама и елаиол! за рад, iynn нас је (месвц врућ) затекао на првој смсшl овотодишње београдоке ОИА, пратећп нас усијаним ас‘алтом у crony, до најудаљенијих кутака Палилуле. (једне од ири оппггине на чијој територији слш почели ислраживање). Како се .мање или више успешно сналазимо са списиоBHLvia (направљи-гим на освову пописа), који нам задају муке погрешмо унешеннм адрсса.ма, приређују обостра по изненађење нетачно одређеиим образовним ниво!ijta... Како се извињава.мо људима који 'су завршили факултет а ето, чудним cmцајем ОКОЛIНОСТИ, уиети у списак неггисмених и полупиомвнпх. Како се на разпе начине довијамр да прођемо неприметни (зеленн ми, зелено шсоло зелено, волим те зелено) поред узнемиреиих чуваркућа разнолике гостопртшљивости. А сваки псетуЈБени тест п окоичац упитнлк. лрестају да буду cawo пагагри и иза љих стојп човек и контакт са њим. који иа драгоцености и онда када је обојен страхом од провере нечега што је' иекада давно

QUITO наученр a временом: нажалост, заборављено. Када се оцене u упрреде, ови ће инструменти, разуме се, пружити ваљане закључке о дроолемдма нашег истраживаи.а које је,. на основу првог броЈа прикупљеHiDc података, прераио доиосиги. Ипак, 41-гни се да се већ лолако лотврђује прехпоставка о томе да исти ниво образовања код различитих људи (нарочнто након дужег BpesvieiHCJKOir лериода прогеклог од школовања), не зиачи уввк и одшзарају-Iти »hibo лдсмености. Овако се cvui бринемо о иеписмсности. Немогуће је дренетд свг бујиду утисака која нас је ових дана дреилавила и која нас подстиче на рад. Зато .дрзволите да сс за\ став Имо у овом тренутку (што се текста тиче) и кренемо даље (што се тереиа тиче), а дрву седећу дри лику дскористишо да вас запљуснемо таласом нових вести. До те прилике (и друге амене, када исЂраЈЖивање овог проблема дочкње на KoriaiOHHiKiV), ево вам ввликп псхражкшачк.ц поздрав нз До.ма (слатког дома) геодетaice школе, од

Младих АНДРАГОГА

7