Лист младих истраживача Србије

смањити број специјализација у усмереном образовању, што ми тек почињемо да радимо. Ми још увек имамо неколико стотина профила образовања што је тотална бесмислица, јер је, пре свега, директна негација једнакости шанси људи. He можете у сваком месту у Југославији створити средње школе са 250 усмерења. Према tomb, ви не дајете шансу детету да бира оно што хоће да бира иако је то сигурно један од принципа социјализма. У старту је ограничена могућност, он има оно што се школује у том месту. Данас имамо неке хибриде које упркос или баш управо због претеране специјализације не обезбеђују радну способност. Обзиром да познајете суштину наше организације, који су простори где млади истраживачи у удруженом раду могу нешто да раде? Утисак је да нисмо довољно урадили баш када је реч о удруженом раду и младим истраживачима, а да смо више присутни на факултетима, у средњим школама. Шта ви мислите? ЈГај простор постоји. Овде је рдан неограничен оптимизам који ће међутим доносити плодове само после једне веома широке, врло интензивне агресивно вођене политике. Па видите, тешкоће,;којима ае привреда данас батрга ће их навести на то, ако добро предлоге дајете како и на који начин сагледавати изворе губитака, како и на који начин продуктивност сагледати, схватити, мерити, упоређивати, повећавати, па ћете те просторе у удруженом раду наћи. Акција мора да буде агресивна. ИНОВАТИВНО, A HE ДОГМАТСКО ДРУШТВО Међутим, ви нећете успети ако ћете то сами радити. Треба јасно рећи Социјалистичком савезу, треба јасно рећи Партији, да ово друштво мора да поиновативно друштво, ако хоће да опстане. Значи, мора бити иновативно, не догматско. ЈА CAM ДУБОКО УБЕЂЕН ДА РАДНИК И БЕЗ ШКОЛЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ДОБАР УПРАВЉАЧ. АЛИ СТЕПЕН ЊЕГОВОГ ИНФОРМИСАЊА БИ МОРАО БИТИ САСВИМ ДРУКЧИЈМ, OH HE БИ СМЕО ДА ДОБИЈЕ ДЕСЕТИНЕ, СТОТИНЕ СТРАНИЦА ЦИФАРА У КОЈИМА ЋЕ ICE ИЗГУБИТИ ЈЕР ЈЕ ТАКВА ИНФОРМАЦИЈА НАЈБОЉИ НАЧИН ДЕЗИНФОРМИСАЊА ЧОВЕКА, ЊЕГОВ ГРАФИКОН КОЈЕ ЋЕ РАЗУМЕТИ И АКО ЈЕ НЕПИСМЕН, Вратове своје окренули смо ка прошлости, бавимо се етногенезом, примера ради, као великим хитом. Уколико је етногенеза уопште солидна наука, она ништа не може да промени. Уместо да се окренемо будућности која се може и мора мењати, ако нисмо задовољни са ситуацијом у којој се данас налазимо. Иновативност читавог друштва је природна за некога ко марксистички мисли, природна за некога ко има појма о дијалектици. Бусамо се у мање или више развијена дијалектичка прса, a елементе дијалектике не схватамо, да ништа није тако свето

да не би могло бити замењено нечим бољим, новим и још савршенијим и томе слично. To је иначе нешто што би код аматерског бављења науком требало имати у виду. Да наука није никад нешто чврсто, нешто непромењено, нешто свето, свето је оно што је мртво, свецу су сви мртви, ја не знам ни једног живог свеца, Ово наше друштво мора да постане иновативно и то брзо. У свим својим деловима, у свим манифестацијама, у својој теоријског мисли, у својој привредној пракси, научној пракси, политичкој пракси иновативно у сваком погледу, јер је свет такав, Изгледа нам Уадкад да смо ми у том погледу некако најконзервативнији, између истока и запада. Ако је

тачно, ако је чак и приближно и делом танко, то је сигнал за узбуну. Људи не воле нове ствари, када говоримо о иновативном друштву онда често цитирамо ону пакосну примедбу о Архимеду. Архимед је највећи математичар класичног света. Пронашао је у математици Архимедову спиралу, па онда справе за наводњавање, па параболичке рефлекторе којима је плашио и палио непријатељске бродове хидростетски закон је пронашао и много тога другога. Када год је нешто ново пронашао он је, већ према значају тог новог, жртвовао 5, 10 или 20 волова. Волови од онда не воле новости, не воле hbvkv.

НАУКА ДАНАС НИЈЕ ЛУКСУЗ, 0 НАУЦИ СЕ ТАКО HE МОЖЕ РАЗГОВАРАТИ ДА ШТА ОН МИСЛИ ИЛИ ШТА ЈА МИСЛИМ КОЛИКО БИ ЗА НАУКУ ТРЕБАЛО ЖРТВОВАТИ, КОЛИКО БИ ЗА НАУКУ ТРЕБАЛО УЛАГАТИ. НАУКА ЈЕ ДАНАС ИМПЕРАТИВ И ДРУШТВО, НАРОД, ДРЖАВА, КОЈИ СЕ HE БУДУ ПРИЛАГОДИЛИ НАУЧНОТЕХНОЛОШКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ ЂЕ HE САМО ЗАОСТАЈАТИ НЕГО У РОКУ ОД СТОЛЕЋА ИЛИ ДВА НЕСТАТИ. ТАЈ ИМПЕРАТИВ ЈЕ ДАНАС ЈЕДВА У ДОВОЉНОЈ МЕРИ САГЛЕДАН У НАШЕМ ДРУШТВУ.

Млади истраживачи спремни да се укључе у реализацију југословенског програма рационализације производње заједно са Југословенским заводом за продуктивност рада. Реците нам нешто о том програму и уопште која су то могућа подручја ангажмана организације младих истраживача? НОВА ФАЗА РАЗВОЈА САМОУПРАВЉАЊА Програм је саставни део једног још незапочетог али зачетог покрета за ревитализацију покрета за продуктивност рада, тог повећања продуктивности. У принципу, Савезна конференција радног народа Југославије је то прихватила и са-

да се израђује програм стратетије. Прихватила је ту идеју и Привредна комора Југославије и разрађује се стратегија и за Привредну комору Југославије. Јасно је само по себи да треба стварати интердисциплинародне тимове младих истраживача који ће отићи у радну организацију, који ће по једном унапред одређеном програму, са једном батеријом питања, да уђу у радну организацију. Ако све ово успе самоуправљање ће заправо ући у нову фазу. Ја сам дубоко убеђен да радник и без школе може да буде добар управљач. Али степен његовог информисања би морао бити сасвим друкчији. Он не би смео да добије десетине, стотине страница цифара у којима ће се изгубити јер је таква информација најбољи начин дезинформисња човека, његов графикон које ће разумети и ако је неписмен, да ће продуктивност рада једне фабрике ципела бити илустрована са ципелама, одређеним бројем ципела по раднику. Схватиће то радник врло добро и ако није школован, ако се пред њега излази не са једном варијантом, него са неколико, са алтернативним решењем или са неколико варијанти решења. Тек онда ће радник моћи да одлучује како треба. Питањима, креативним питањима, која се стављају у уста раднику ви ћете од њега направити управљача, човека који тек разуме чиме заправо треба да управља. Припремајући ту стратегију ревитализације покрета за повећање продуктивности рада припремамо и ту батерију питања и ставићемо вам на располагање ту батерију питања (на пример; да ли се радници бирају тестовима, којим тестовима, да ли тестовима интелигенције, тестовима способности, да ли тестовима личности, које тестове личности употребљавате, какве резултате, да ли сте задовољни са тестовима, да ли сте добре људе бирали, или немате тестове. Зашто немате тестове и томе слично). Таква питања може радник да поставља свом стручном руководиоцу. To су и питања: да ли је картотека магацина ажурна, ко потписује излазак робе из магацина? Да ли сте компјутеризовали магацин, да пи оптимирате магацин, има ли таквих ставки које се годинама не троше, има ли таквих ставки које недостају, па онда због тога стоји? Примењујете ли нове методе залиха и томе слично, какво је књиговодство, да ли водите рачуна о трошковима, шта је са енергијом, да ли контролишете колико киловат часова потрошите на јединицу производа и томе слично. Таква питања којима бисте ушпи у радне организације би могла значити преокрет.

Разговор водио: Милорад Кандић

11