Лист младих истраживача Србије

ВЕЧЕРИ КАДА СУ ЗАЈЕДНО ПЕВАЛИ Млади истраживачи и пауци с Марса

Почео сам очигледно инспирисан песмицом, не знам како ћу завршити, али знам да су те две ноћи незаборавне. Док са радија полако одлази, у тиху, хладњикаву мартовску ноћ, оно опште познато „свирао је Двјвид Боуви...“ покушавам да се сетим колико смо је пута певали... Мало је незахвално ако о КЗЖ-у на семинару пише човек који ra је и организовао (наравно уз помоћ десне руке Проке, и прстију леве Попа, Бифа, Банета...), и малтвне био звезда вечери. Кажем, не бих волео да буде препотентан (што вероватно у довољним количинама и јесам) и субјвктиван, али једна је констатација сигурно реална: семинар је протекао у знаку Нишлија. Допринвла је томе гитара, „Игре без граница' и урнебесни скечеви. Кренимо редом. Ако се у току дана већ тако пуно и интензивно радило, рекосмо: Ајде и ноћи да нв пропад-

ну узалуд. Прве вечери КЗЖ је настао сасвим спонтано и необавезно, без икаквих планова и припрема. Бригадирски клуб насеља у Лозници се претворио у мало гнездашце МИ, из кога се, до дубоко у ноћ, проламао цвркут најдражих нам песама, који се врло често претварао у масовну хистерију, засновану на „неодговорном“ понашању појединаца, који нису размишљали о томе да ли је здраво толико се смејати. Добро је што Је било више гитариста, јер не би било интересатно форсирати само Борине, Азрине, Ђокине, Керберове, итд. песме. Свакако, најупечатљивији тренутак вечери био је маратонски „Казачок", који је на иницијативу, иначе драгог нам, др Саше Лукића извођен равно десет пута на бис. Нормално, све то уз пет претходних извођења. Једино није баш било забавно Проки (то је чувени играч казачока). Титрало је у ваздуху неко слатко, опуштено, необавезио, и надасве здраво расположе-

... из личног угла једног младог истраживача, а не паука...

ње, тако да није ни чудно што је све испало тако добро. О КЗЖ-у по собама појединачно не бих овом приликом. Е, али друго вече је било npaво! МИ, да не кажем Нишлије, рекосмо ајде да забавимо рају, и сада ме радује што је раја била забављена. Познате „истраживачке игре без граница" су тако добро успеле на оном скученом простору клуба, да ми и после свега није јасно да ли су се људи смејали или плакали?! He вреди сада описивати сваку игру појединачно, не 6и можда ни било згодно, јер ово је озбиљан лист, a те игре су страшно, страшно неозбиљне. Али треба рећи редослед, зар не? Па овако: I Ниш, II Ваљево, 111 РК МИС и IV Београд. Ех, кад 6и тако било што се, рецимо, финансија тиче. Надам се да се другови руководиоци неће увредити, ионако су више причали на пленарном и групном рзду. Hero, оно главно. Ох, ти скечеви! Двојица дечака (опет из Ниша), да их сада не именујем, јер

један се већ више пута онако скромно набацио, да не 6и испало... оно... знаш... уображен, и слично. Али ето ја сам био тај главни, мислим. Све у свему било је лепо, смешно и забавно. Уследио је наставак уз истраживачку тамбуру, до у рано југро, када су нишки шармери свирали серенаду ,У рану зору, зору...“, под прозором успаваних београдских лепотица. Шармери, ко шармери, нису обраћали пажњу на минус петнаест степени, и то Целзијусових, и на то што је већ дан. Морамо само, пре него што своје писаније довршим, да напоменем да игре не 6и успеле толико да их Прока није тако успешно водио, и привео крају. Нема везе што су ту главне биле Нишлије. Сви смо у томе учествовали, и сви победили. Баш онако истраживачки! Један од Нишлија, а не паукова

Верољуб РАДОЈКОВИЋ