Лист младих истраживача Србије

ЈУНАЧКА РАБОТА

Баш тако. Сакупише се све сами јунаци 10. јула, ове варљиве и чупаве 88. у дванестом лету истраживачком, у месту званом Блаце, између Великог Јастрепца и још горостаснијег Копаоника, баш ту где је почетком далеке 1917. године буктао и жарио Топлички устанак. Јунаци истраживачког соја, све делија до делије и све само кршне ђевојке, мала одабрана чета, што по врлетима лепог краја Топлице гази стопама војвода и четовођа Топличког устанка и обнавља сећања, причу и песму из тих времена. Иако су услови смештаја више везани за нову историју (неко спомену партизане), иако клопа варира од изненађупристојне порције до ■сваштара названих нашим дојелима, те недостаци техничких помагала итд., МИ историчари и етнолози (што по струци, што по хобију) трудимо се, и успевамо да обновимо сећања на 1917. годину, и пренесемо их на папир, тонски или визуелно забележимо. МИ смо дакле били лоцирани у Топлици, а било нас је

из свих крајева Србије. Радило се пуно, и покривала се област Блаца, Куршумлије и Прокупља. Овога пута истраживачки дух долази до пуног изражаја, јер се улаже максималан напор при копању података, стварчица, сличица и песмица из Топличког устанка. Доживљаји са терена су посебна драж овог рада, а непосредан контакт са учесницима и савременицима устанка полако расветљује непознате чињенице из тих јуначких времена. Сваки радни дан завршавао се са песмом на уснама, уз увек расположене четири истраживачке гитаре, али ни остали видови забаве и активности нису били запостављени. И шта после свега... Чета мала и јединствена, породица велика и сложна, јуначки и радно расположена довела је зацртани програм истраживања, за ову годину, до краја. МИ у Топлици и Топлички устанак; ма шта да вам кажем? Јуначка работа!

Верољуб РАДОЈКОВИЋ

ШУМУ БОЛИ ДРВЕЋЕ

Програмска акција из области шумарства на Копаонику започета је пре три године. Од тада, сваког лета, на Копаоник долазе студенти и ученици заинтересовани за ову проблематику, из разних делова наше земље, па и из иноотранства. Ове године, планирано је било да уческици овог програма испуне своје истраживачке задатке од 1. до 20. августа, али је, услед марљивог рада и залагања свих присугних, акција окончана раније. Двадесет три истраживача овог програма смештено је било у планинарском дому „Копаоник", скупа са стручним сарадницима, професорима и асистентима са Шумарског факултета у Бвограду. Из дома смо свакодневно отпочињали радни дан око 6,30 часова, па сте нас касније ,понајпре“ могли пронаћи по четинарским шумама Копаоника. Истраживачи су радили разврстани у неколико истраживачких група, што је зависило од стручности за одређени посао, и од личног интересовања учесника. Две групе су билв распо-

рвђене на нумерисању стабала четинара и узимању основних димензија дрвећа (висина и пречник). Подаци добијени на овај начин су изузетно значајни за процењивање квалитвта шумског богатства овог дела наше земље. Трећу групу чинили су педолози и фитоценолози, који су радили на отварању педолошких профила и снимању фитоценолошког састава шума. Резултати ових истраживања могу да послужв приликом саглвдавања узрока сушења и пропадања шума, да да 6и се предложиле мере за отклањање ових узрока. Након радног времена организован је низ лепих ствари. Незаборавно остаје освајање Панчићевог врха, заједнички одласци у оближње хотеле са гостима из Украјине, са којима ce нисмо само забављали већ и заједно радили на терену. И било је још много тога лепог, јер сваки наредни дан бивао је све веселији, у сваком смо откривали по нешто ново. И после свега остаје молба за што чешће понављање ових дивних и корисних акциia. Снежана Илић