Лист младих истраживача Србије

СЕЋАЊА ДРАГУТИНА СЕКУЛИЋА КРO3 СНЕГ У УСТАНИКЕ

Доплички устанак у народном усменом стваралаштву" је назив истраживања из области историје и етнологије, које је замишљено као вишзгодишње, да би 1992. године дало свој допринос обележавању 75 година од овог устанка. Истраживање је отпочело и пре званичног почетка овог истраживачког лета. У неколико наредних бројева објавићемо сећања неких од савременика и учесника овог значајног догађаја у историји Србије у првом светском рату. Устанак је почео доласком Косте Миловановића Пећанца са Солунског фронта, као изасланика избегличке владе у Солуну. Авион, којим је Пећанац стнrao, спустио се на ливаде зване Власе, крај Радан планине, према Топлици. Одмах no доласку Пећанац је отпочео да организује људе, у првом реду оне из топличких села, који су се прикривали по шумама од Бугара. Када је формирао добру четничку организацију, од поузданих људи, пошао је са ливада Власе, преко шума према Топлици и Прокупљу. Тамо је, преко села Јабучева, Белог Камена, са својим устаницима дошао у село Бучинце. Из овог села их је Вуле Велимировић довео код мене, на Поје, пред кућу Јована Рогановића, у близини планине Пасјаче. На лавеж паса, и лупање на спољним вратима, ја сам изашао из собе, отворио врата и поздравио се са Вулетом. Овом приликомсам на ливади видео већу групу људи, са коњима и барјацима. На моје питање који су оно људи Вуле ми је рекао да су то четници са Костом Пећанцем и Костом Војиновићем, који су дошли да организују устанак народа у борби против Бугара. Вуле ми je том приликом рекао да треба да иду за Бериље, али да не знају пут, па су мене позвали да им послужим као водич, обзиром да сам из Бериља, и да овај пут добро познајем, Како је била јака зима и велики снег, ја сам рекао да не могу да идем по тако великом снегу. Одговорили су ми да ће они да прте снег, а ја само да им показујем правац пута, да не залутају. Одвео сам их у Бериље, у кућу Јована Андрића, a то је било негде око пола ноћи, па сам тако потом и ја, јако загрејан, постао учесникТоплич-

ког устанка. Пећанац је са својим штабом и групом четника преноћио у овој кући, и ту остао све до сутрадана по подне. Ту су вечерали и ручали, па ми је поред остапог остало у сећању када су их жене и девојке служиле водом, шећером и кафом, оне 6и увек понудиле и послужиле прво Косту Пећанца. Међутим, он би им руком показао да прво послуже Косту Војиновића, који му је седео са деснв стране, и свакако да је ово Пећанац чинио нз бојазни да не буде отрован. Ради оваквог поступка Пећанца присутни су схватили да је то у ствари регент Александар, a слично се и облачио и много му по спољашности личио. По мом мишљењу Војиновић је имао око 35 година старости. Поред Пећанца, Војиновића и Јована Радовића, професора, најзначајнији су били Раде Влаховић, Мирко Добрнчанин и Аца Пипер. Сутрадан око подне, пошли су из Бериља шумама, изнад-села Влахова. Лукомира, и даље преко села Коњарника за село Обиљевац. ■

У Обиљевцу, Коста Војиновић је са својим једномишљеницима захтевао категорички да се дигне оружани устанак. Међутим, Коста Пећанац са својим присталицама и једномишљеницима се није слагао са Кострм Војиновићем и његовим захтевом, јер је сматрао да би то било погрешно_и преурањено, те да се не би постигао жељени циљ. Али и поред оваквог става и мишљења Косте Пећанца, устанак је дигнут и оружана борба започела преко села Житног Потока, Куршумлије, Прокупља и шире. Главне вође устанка и оружане борбе били су Коста Пећанац и Коста Војиновић, као и Јован Радовић, са штабом покрета чији је секретар био Братимир Милачић из Bene Воде. Коста Пећанац је тада још увек водио главну реч. У међувремену, на ком месту и где не знам, решено је да се за шира подручја именује воји то: за Јабланицу капетан Милинко Влаховић, за Јастребац Ратко Шлигић и Раде Влаховић према Крушевцу, са Тошком Влаховићем као по-

литичким саветником. Пећанац се тада налазио у Топлици, а штаб му је био негде у околини села Барлова. У међувремену су тих дана одређене и четовође за ужа подручја Топлице, и то: за Пасјачу, Јовине Ливаде, Бели Камен и Јабучево Машан Стојовић, за Бучинце, Балчак, Добротић Бошко Чупић из Балчака; за Бериље, Растовницу, Влахово, Лукомир и Рачицу Александар Андрић из Бериља и за Рачу и цу Ника Куштримовић, са испробаним борцем Јеротијем Ђенадићем. Потом је почела оружана борба у читавој Топлици и шире под руководством Косте Пећанца и Војиновића. fi Народ у Топлици мало је знао о Кости Војиновићу до Топличког устанка, више се знало о њему по Косаници. За време оружаних борби у току Топличког устанка, Бугари су стално јуришали и тражили Косту Пећанца, али ra нису могли никако пронаћи. Пећан&ц је био врло вешт и искусан борац, тих, сталожен, али када устреба и јако строг, врло лукав и увек спреман да намести портивника, да му вешто и неприметно подвали. Коста Војиновић је био сушта супротност. Отворен, брз и храбар, борећи се за слободу и ослобођење од окупатора, као рањен прикрио се у једној сеоској воденици у атару села Гргура, и када је био опкољен од стране Бугара, извршио је самоубиство да не би пао жив у руке Бугара. Ради херојске борбе народ це подигао му је споменик у Прокупљу и селу Гргуре. Ја се сећам да су старији људи он- __ да говорили да је Војиновић пореклом из Вучитрна, са Косова. Поред свих настојања, Бугарима није пошло за руком да ухвате Косту Пећанца, иако је онда он развио свестрану борбу са свих страна према Прокупљу. Због тога су Бугари преко свог капетана Колапчева захтевали да се у интересу народа, реда и мира предају све локалне четовође, гарантујуби им живот и слободу. Том приликом предао се само Бошко Чупић, који је убрзо интерниран за Бугарску, и тамо умро, док су остали остали у шуми, и тако сачекали слободу.

Божица МЛАДЕНОВИЋ