Лист младих истраживача Србије

ЈОШ ЈЕДНОМ (ЗА САДА) У „XXI ВЕКУ“ ХАОС У НОВОМ САДУ

Међу мноштвом предавања одржаних на Новосадском сајму током намифестације .Корак у XXI век" по приступу се јасно издваја сенимар Групе за нелинеарне феномене из Београда. Семинар је имао за циљ да кроз шест сродних предавања током два дана предстаји савремене научне трендоШк којима је коришћење раграфике и математичких модела основно и уједно једино оруђе, Групу за нелинеарне феномене (радни назив) сачињава десетак студената и средњошколаца из Београда који под координацијом аутора текста проучавају разне појаве којима је заједнички именитељ нелинеарност. Нелинеарност каб особина једначина које описују ове појаве је бољка против које, на изглед, нема лека. Наиме, класична математика деветнаестог века коју данас учимо нема начина да се избори са нелинеарношћу једначина и да нам омогући увид у понашање система описаних оваквим једначинама. Међутим, почев од краја '7O-тих година развијене су

методе које ипак омогућују да се анализира и динамика (понашање) нелинеарних система. Основно, али не и једино оруђе у овој борби је рачунар. Са друге стране, та иста нелинеарност је у самој бити процеса самоорганизације материје, који за последицу има, поред свега осталог у универзуму, појаву живота и интелигенције. КАКО ЦРВЕНА БОЈА ПОПЛАВИ, A ПЛАВА ПОЦРВЕНИ Прво одржано предавање припада хегиији. Милена Кузмановић je представила рад о временској Жаботинсхи-Белоусовљевој реакцији, која се испољава као периодична промена боје раствора у некој посуди, Овакве временске осцилације, прелазак црвене боје у

плаву и обратно, у повољним условима, могу да трају часовима. У уобичајеним системима овакво понашање није могуће, али када су у питању системи који се налазе далеко ван равнотежног стања, ситуација се мења. Како је 1982. показао нобеловац Илија Пригожин, осцилације су могуће у системима који се налазе далеко ван равнотеже. Овај синергетски феномен има значајне последице чак и на рачунарску индустрију; наиме, оптички осетљива просторно-временска реакција овог типа је једна од могућих основа за изградњу молекуларних рачунара. Поред временске, постоји и просторна Жаботински-Белоусов реакција, приликом које се уочава простирање једне врсте таласа у хемијском раствору. Раствор, као и ткиво срца или мождана кора, представља средину сачињену од активних (ексцитабилних) елемената кроз коју се може простирати талас. Природа таквог таласног кретања је универзална. Симулације које се могу извести на дводимензионалном пољу целуларних аутомата (види следећи пасус) могу показати да се механизам настанка аритмије у миокарду и механизам спиралног „обмо-

тавања" таласа наместо кружног заснивају на истом принципу, КОЦКИЦЕИ њихов КОМШИЛУК Следеће предавање о апстрактној математичкој структури под именом целуларни аутомати је одржао Слободан Челенковић, аутор серије чланака исте тематике који су овог пролећа били објављени у „Свету компјутера". Шта представљају целуларни аутомати? Замислите низ коцкица поређаних једна поред друге дужи једне линије. Претпоставимо да су коцкице „паметне" и да могу мењати своју боју у зависности од боје коју имају суседне коцкице. Ако сада уведемо неко правило промене боја које ће важити за све коцкице (на пример, „црвена коцкица ће постати плава ако за суседа има барем једну плаву коцкицу") и посматрамо шта се дешава са нашим коцкицама, уочићемо да се појављују разноразне форме у боји (мустре). To је пример аутомата у једној димензији.