Лист младих истраживача Србије

ЈОШ МЛАЂИ ОД МЛАДИХ ИСТРАЖИВАЧА

Ибез детаљних статистичких анализа врло брзо смо били сигурни да су ове године најмлађи Млади истраживачи Владимир Лазић (10 година) и Бранислав Лазић (6 година) учесници ПА Хидрогеологија на Ртњу. Што сте могли по презименима и закључити, њих двојица су браћа, а на акцију их је послао тата, иначе један од стручних сарадника на овом програму. На питање због чега су дошли на истраживачку акцију одговорили су без размишљања: „Због друштва”. Објашњавају: Влада је и прошле године био на акцији са готово истим друштвом које је и ове године на Ртњу, допало му се, и ове године је повео и млађег брата. Изгледа да истраживачи не морају превише да брину за свој подмладак, јер се он, готово и неприметно, увлачи у њихове редове. И овај подмладак већ предузима прве кораке (истраживачке) на терену. Готово свакодневно излазе на терен са својим групама и „помажу” осталим учесницима. Овај текст је првобитно био замишљен као интервју, али су се браћа постидела, помало и уплашила, окренула и још подk'ro бежала од мене. Но, то и није тако важно. Најважније је да они и следеће годике доћи на истраживачку акцију.

Катарина ВУЈОШЕВИЋ

ДО ИЗВОРА СТО ПУТИЋА

Овог лета, по други пут на Нишком региону тачније, на подручју Куршумлијске Бање, организована је хидролошка (младо)истраживачка акција. Учесници у њој, окупљени са различитих крајева наше земље, разнородних студијских група и факултета (са грађевине, електротехнике, хемије, математи|ке) али и из средњошколских *клупа, са картама у рукама и добром вољом, закорачили су по напорним теренима, да на њима пронађу постојеће изворе, прецизирају њихову локацију, утврде протбк воде у минути, узму узорке на основу којих ће моћи да врше бактериолошке и хемијске анализе... Тако су, од Селове до Куршумлије (слив Топлице), од Рудака до Куршумлије (слив Косанице) и од Преполца па опет до Куршумлије (слив Бањске реке) у току двадесет дана обрадили сто „старих“ извора (рађених прошле године, све зарад „ретеста* њиховог квалитета и, да не кажемо, квантитета) и открили, картирали, изанализирали... сто четрдесет нових. Захваљујући скромним условима у теренској лабораторији, рађене су, што 6и рекли стручнији

(а поготову Маја Недовић, руководилица поменуте лабораторије), ,мале“ анализе и то, пре свега, воде из извора веће издашности, које становништво већ користи за своје потребе. Оно што је важно јесте да су ови терени погодни и за даља хидролошка и њима сродна истраживања, па и она усмерена на стварање националног парка на територији Ђавоље вароши чиме 6и Млади истраживачи несумњиво пружили, себи својствен, допринос очувању и заштити овог ремек-дела Природе. За почетак, лвтос окупљени истраживачи хидролози, прошетали су, након „шетњи" по терену, да виде ово чудо, за многе од њих, дотад невиђено, У међувремену, већ „стари" у Куршумлијској Бањи и околини (а и шире), истраживачи су предахе, како чујемо, користити и за наставак дружења са младима и војницима, кроз спортске, забавне и друге сусрете сличне врсте. Све у свему, изгледа да су, не само природни лотенцијал и, већ и врата овог места, отворена за будуће, истраживачке, кораке.

Катарина ВУЈОШЕВИЋ

ЕКОЛОШКА ЕКСПЕДИЦИЈА „ВЕЛИКА МОРАВА ’88“ РЕЗУЛТАТИ КОЈИ УПO3OРАВАЈУ

Од 5. до 20. августа у Великој Плани, у организацији Републичке конференције Младих истраживача Србије и ДМИ .Дејан Стефановић“ из Велике Плане, боравило је петнаест младих истраживача, учесника еколошке експедиције „Зелика Морава !88“. На овом свом еколошком путешествију млади орнитолози, ихтиолози, ботаничари, фитоценолози и хемичари испитивали су дуж читавог тока Велике Мораве загађеност реке и утицај отпадних вода на њену флору и фауну. Иако сви резултати нису још у потпуности сређени и систематизовани, по првим проценама стање је алармантно. Број врста птица, као и број примерака, је у опадању, а посебнно се примећује Hamo опадање броја чигри, галебова и водомара, ro јест врста које се хране рибама, и које су директно везане за воДУ- Орнитолози су имали и занимљив налаз у средњем току Велике Мораве примећено је неколико примерака peine врсте црне роде (Ciconia nigra). Проучавање риба показало је да је и ту стање забрињавајуће. На неколико места примећивана је мртва риба (претежно мрена), док се штука, која је позната као љубитељ чистих вода, и која је некада залазила скоро до самог места настанка Велике Мораве, сада примећује само на ушћу Велике Мораве у Дунав. Због превелике загађености реке улов рибе, сваке године, је све мањи и мањи. И флора је, попут птичијих и рибљих врста, веома угрожена, тако да у појединим деловима Велика Морава у потпуности подсећа на мртву реку. У овОм тренутку већина загађивача Велике Мораве је позната, али се на жалост они и даље оглушују о инспекцијске пријаве и апеле еколога.

Жељко ДУЛАНОВИЋ