Лист младих истраживача Србије

„ЈЕШЋЕ УБОГИ И НАСИТИЋЕ СЕ“

Чамац са осморо људи опасаних наранџастим ваздушастим прслуцима полако Je пловио низ Велику Мораву, остављајући иза себе велики Ћупријски мост. Прљава река потпомогнута ,томосовим“ иоторои на чанцу полако их је носила у трећи дан њихове еколошке одисеје.

Стајали смо испред моста и проматрапи прљаву реку и чамац како носи Ивицу, Мирзу, Лава, Гогу, Весну, Миру и Дејана. Када су замакли иза једне од многобројних моравских окука, бела лада нива повезла је Сашу, Виолету и мене прашњавим друмом ка следећем одредишту Миљковом манастиру, (На десегом километру од Свилајнца, подно села Гложани, загрљен са истока великим шумовитим брдом Оглавак, а са западне брдом Градац, скоро на самој десној обали Велике Мораве лежи Миљков манастир, задужбина Стевана Лазаревића.) Вода је прскала свуда по колима док су јурила низ моравски спруд, повремено залазећи у реку, Одједном пред нама се указао крај спруда.

Крај спруда, али и нашег путовања. Заглављена лада и .изгорела" ламела, резултат неуспелих покушаја да се извучемо из блата ћудљиве Мораве. Добар дан мајко. Ја сам из Младих истраживача, и... Објашњавам полако ко смо и шта смо, и шта радимо. Док причам, са прозора ме посматрају ввдре очи мајке Доротеје, шездесетосмогодишње жене, игуманије Миљковог манастира, која ме је у том тренутку подсећала на пресветлу Богородицу. Нема проблема. За једно сат времена када се врати сестра из Гложана, где је отишла по казан за ракију, извући ће вас трактором из моравског глиба.

Прашњавим друмом од Миљковог манастира ка обапи Мораве полако је гмизао трактор остављајући за собом велике облаке прашине. Извините обратила се Виолета возачу трактора да ли можете да нас извучете, доле нам је ауто заглављен на морском спруду. Добар дан мајко. Опет ја... Ауто нам је извукао један мештанин, али треба нам механичар. Могу ли се послужити телефоном. Причекај. (На педесет метара удаљености од манастира налазн се импозантни двоспратни Honan подигнут 1966. до 1968. roдине у стилу моравске куће. Манастир и конак одвојени су од осталог дела манастирског добра, и леже у башти пуној

зеленила и цвећа. У делу овог комллекса налази се велико двориште са шталама, гаражом, кухињом... Пар орахових стабала заједно са својом хладовином расте насред дворишта. У сенци једног од њих дугачки сто са клупама, пружа спас и уточиште од врелине малобројном сестринству, путницима намерницима...) Кухиња, до пола укопапа у земљу, пријатно хладна у тим спарним августовским данима. Стари шпорет на дрва, креденац, отоман, сто са неколико столица... На зиду слика пресвете Богородице... И, док чекам да телефонске линије прораде разговарам са мајком Доротејом о овогодишњој суши, загађености Мораве, о милешевском ,Белом анђелу"... Мајка ме нуди

8