Лист младих истраживача Србије
НОВИ КАНАЛИ У ЛЕНЧИНОЈ ПЕЋИНИ
ТОМИЋ РОЗОМИР, ЛОНАН в Дугогодишњи вођа спелеолошке групе и председник Друштва
ча 1984. и 198 S. године Ти си активан у спалеолошкој грули од сааог осниван»а н Још увек идеш на твран и участвујеш у истраживањнма Ја сам се прикључио групн по оснивању. После несреће на Дурмитору дошло је до општег расула у групи и чак се, у Ваљеву, размишљало да се она расформира. Можда сам тада био првсудан за њен опстанак. Тада нијв бипо овакае спвлволошке опране? He да није било овакве Hero није било никакве. Сналазили смо се, позајмљивали од ватрогаснв чете неку њихову ужад; дешавало се да смо и од мајки крали конопце за веш... Прво уже које су спелеолози купили, купљено је на ваљевском отпаду; неко кудељно уже, срећом добро. И дуго година је то било наЈбоље, главио уже које смо имали. Када сада помнслим с чиме смо некада радили диже ми се коса на глави. Како сте усааршааали опреиу? Са киие сте од спелволога прао ступили у контакт? Први контакт је био са др Јованом Петровићем а преко њега са Спелеолошким одсеком Београда при Планинарском савезу Србије (SOB). Код њих смо видели како, у ствари, изгледа опрема. У то време је постојао Завод за спелеологију и првих 30 метара лествица смо добили од њих, на реверс, али су после остале код нас, Ко|и је био ваш први велики пројенат? Први велики пројекат и систематско истраживање била је израда Катастра спелеолошких објеката источне Србије. За време тог истражива-
ња смо пронашли три велике пећине интересантне за туристичку валоризацију: Рајкову, Лазареву и Верњикицу, које оу затим, детаљно истражене. He чему сада ради спелеолошка група? Тренутно има три пројекта; већ дванаест, тринаест годииа радимо за Одбор за крас и спвлеологију Српске академије науке и уметности катастар. Други програм је везан за истраживањв ваљевског краја. Има ту пар објеката који, можда,'никада неће бити истражени до краја: Ленчина пећина, Драгов понор а отварају се неке могућностм и у Понари. У Драговом понору, на почетној вертикали, негде на 80 метара, у боку, је примећен отвор. Успели смо да се препењемо до њега и указао се нови канал. Комплетна поставка о генези јаме је измењена. Најновнја истраживања су показала да Драгов понор није класична крашка јама већ пећина, а улаз је, у ствари обрушен камин. А urro С0 тич® Ленчииа пвћина? У њој смо открили стотинак метара нових канала и испоставило се да је стари канап, у ствари, тек бочни и само дво већег netiHHCKor система у који смо ушли. Тренутно идемо узлазно (у плус) и тражимо отвор за даље. Трећи програм је једна међународна, двомесечна, експедиција у Нвпал, која треба да се изведе у сарадњи са Академским спелеолошким клубом из Кракова. Ако се обезбеде средства. Наше учешће 6и требало да буде око 3000 долара. Тражићемо спонзора а крајња варијанта је да сами учесници плате из свог џепа. Горан. Т.
ОНИ СУ НАМ ПРОНАШЛИ ВОДУ
ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ из Доњих Лесковица (поред Драговог понора). Домаћин чија је кућа вазда била отворена истраживачима
•к Од када сте са истраживачима и како су истраживачи почели? Од почетка сам са њима. To је врло тешко ишло; тек је било у оснивању. Ценило се да неће бити никаква будућност. Међутим, ми смо томе дали велики заначај, наше подручје rope, Лесковице. Ми смо безводан крај. Они су нам пронашли воду на дну Драговог понора. Али нису постојале те пумпе које би извлачиле воде из понора и није се знало хоће ли истраживачи трајати; пумпе је требало поправљати, ако прсне нека цев... Али од њих је потекла иницијатива за водовод и ми смо касније добили воду. ★ Ко Je био, у почетку, на истраживањима Драговог понора? Па, од првих је био код нас Томић Розомир, па онла'Вујић Мићко, то је од ових старијих; после је био Томић Ми-
лисав, онда Драган, како се оно зваше... На прво спуилање је био Слободан Бачванац, којн се први спустио до воде. To је било спуштање неким чекрком, јабланичним. Истраживачи су значајни и по питању сеоске омладине; она се много зближила са њима. Виделе су да то није само одање, лутање него да је то право дружење и да је то вредно; било која група да је, не само спелеолози, Понекад долазе у*школу у Лесковице и имају заједничке игранке. •к Да ли су се промвнили од тада ови истраживачи? Знате како, сви су добри. И сада се нису много изменили; мада се, испочетка, по мом схватању, више радило али не мора да значи, можда сада више раде на осталим теренима. Г. Т. ■* М. м..
11