Лист младих истраживача Србије

ВЕЛИБОР ЂОРЂЕВИЋ - ЏО Секретар Друштва 1976. године НИСМО ПО РЕЦЕПТУ ДРУГИХ

Иузвтно je интересовање средњошколоке омладине на Трибини Друштва коју, обично, одржавамо у Свечаној сади Ваљевске гимназије. Да 6и Организација Младих истраживача ишла напред било 6и неопходно да се, континуирано, престројава. У том смислу бих имао у виду алтернативнв научне дисциплине, .гранична науке", али и у области „службене* науке има, итекако много посла за истраживаче. Ми морамо бити самосвојни и никако по „рецепту" других омладинских друштвених организација, које су све, осим, ваљда, ове наше, изникле на државним „јаслама". Управо је таква ситуација, у којој смо настапи и били препуштвни својим способностима, које смо настојали да унапредимо, утицала да стекнамо виталност као Организаиија и да се изборимо за своје место под сунцем у овој нашој Југославији. У томе видим наш досадашњи успех. г. т.

МИЛОРАД РАДОЈЧИЋ, ТУДЕ БИО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА 1977. ГОДИНЕ ДВАДЕСЕТ ЗНАЧАЈНИХ КОРАКА

Поредити оно и данашње време је незахвално из више разлога; у то време ми млади смо имали мноro мање могућнооти за задовољавање личних жеља и потрвба. На другој страни укупна атмосфвра у Друштву је била наклоњена ка дружењу и интересном окупљању младих. Мислим да су од тада до данас истраживачи направили значајне кораке. Можда Је, мало, запостављен груби рад и, чини ми се, да то првдставља једну од препрека да се истраживачки покрет у Ваљеву шири. Било би добро поново почети, пре свега у основним школама, са циклусима предавања, са приказивањем дијафилмова и упознавањем тв деце са суштном и облицима организовања Друштва, па их онда повестн на акцију. Овај јубилеј треба искористити за даље омасовљвне Организације, за афирмацију идеја и, можда, за враћање изворних принципа организовања истраживача.

ДРАГАН МАРИЋ, МАРЕ Секретар друштва 1978. године ШАТОР ЈЕ АКСИЈОМ

Морам да признам да ми, и данас, чини велку част што сам био један од учесника, оних млађих, Оснивачке скупштине Клуба младих истраживача у Ваљеву. Просто је невероватно да је од тог 16. фебруара 1969, године прошло пуних двадесет година. Сећања на те године су јасна као да је то било npe годину, две. Ретко је ко могао поверовати да ће таква акција појединаца, која je после прикупила велики број заинтересованих младих људи досећи садашњи ниво. Без обзира на сву моју емотивну везаност за тај прида су те седамдесете године, када су почвле прве акције и баравно акција .Дурмитор '69' са познатом трагедијом, погибијом Владимира Мандића Манде, одлучиле судбину младих истраживача. Чини ми се да 6и у неким садашжим околностима, после овако нечвг, читава ствар вероватно претрпела фијаско! ★ Како сада, после двадесвт година, видите младе истраживача и њихову ОргаизаоиЈу? МАРЕ: Била би моја велика грешка када бих у овим годинама био укључен у ма какве

расправе о будућем развоју истраживача. To бих могао само консултативно, што радо и чиним у контакту са Истраживачком станицом у Петници. Ипак, свако врвмз носи своје бреме. Еуфорично стање је ствар тренутка. Мени је жао што су, на неки начин, престали да важе изворни односи младих истраживача према свом раду. Био сам огорчени противник њиховог преласка из шатора у конфорне мотеле и хотеле, У неким аспектима бављвња младих научноистраживачким радом, који захтева кабинетски рад, то је сигурно имало кориснх ефеката. Али шатор учи човека много чему. Добар део мојих садашњих знања и вештина вуче корене баш из тог шатора. За спеолоre и друге који су у директној вези са природом он мора бити аксиом. Г. Т. м. м.

РАДОЈЕ ШИВАНОВИЋ, РАША Секретар друштва 1979. године БИЛО ЈЕ ТО ВРЕМЕ ЕНТУЗИЈАЗМА

Ја сам дошао у Друштво ујвсвн 1979. године. Тада смо били далвко бројнији ја сам, као секретар, наплаћивао чланарину за 220 људи. У то време, ваљевски Клуб је био организатор археолошке, спелеолошке и акцијв 'исхране у природи). Група ‘исхране у природи', је, сваког викенда, имала ахције, до дубоко у зиму. Нас је снвг, увек, враћао из Мравињаца, Лелића... Било је то време ентузијазма, другарства и заједништва. Г. Т.

ИНТЕРВЈУ