Лист младих истраживача Србије

сввсти, затим у очувању културног наслеђа, у заштити културних споменика, афирмацији неких вредности које су 6иле занемарене итд. Оног тренугка када МИ престане да буду интересантни за

младв људе, то ће фактички бкти крај и идејв и организацијв и акгивности. Хтео сам да кажвм да би окоштавање организације био и њен крај. Увек треба имати у виду да су МИ јединство чети-

ри ствари: идејв, покрета, акцијв и организације. Организација св појављује као чувар идеје, нооилац покрвта и opraнизатор акцијв. Нвма потрвбв да се рад шематизује и да се правила утврде једном за сва

времена. На крају н© треба заборавити да су МИ конституисани као један сротан спој младости, ентузијазма и искуства старијих а раскидање тог споја 6и могло да шкоди МИ„

Горан ТРАИЛОВИЋ

ПOНOВO БИХ СА ИСТРАЖИВАЧИМА

ДР РАДА МИЛЕТИЋ Први председник председништва друштва истраживача

Први пут сам се срела са истраживачима када сам чула да xotie да истражују Шупљу липу. А ја мислим, шта ti© то да истражују; шта tie они сада да раде; ко их води... Неђугим одмах иза тога, бкла је објављена Оснивачка скупштина. Разговарала сам са неколицином омладинаца и како сам схватила, у оно доба омладинска организација је била не много активна. Једна група младих ентузијаста, студената, средњошколаца ипи радника кашли су се са истим хтењвм да нешто раде, истражују, да нешто хоће друкчије. И онда су пошли у ту Шупљу липу и уопело им је да нађу неке ходнике и то ставе под заштиту државе. Тибор Секељ се јавио као човвк који је хтео да их упути у могућност истраживања. Онда смо се нас неколико ту прилепили, што би се рекло, допало нам се та идеја. Ја сам се бавила научним радом, имам титулу доктора наука. Било ми je симпатично све оно што je личило на Јвдно организовано истраживање. Сећам се, тада јв био председник Социјалистичког савеза Миливоје Јанковић, председнк општине Десимир Максимовић; дошли смо на оснивачку скупштину и Друштво је осчовано, Е даље је требало направити програм и запослити те омладинце, Они су сами стварали програме а ми смо их подржавали идејама и конкретним радом. Ја сам била председник Предсвдништва Друштва а Де-

симир је био члан Првдседништва. Нашли смо стручне сараднике и имали довољно Лзуди да смо могли сасвим да оформимо јвдно Друштво у коме се могло добро радити и припремати акциie. , Ја сам и кроз студије ишла на акције. Била сам на сузбијању скакаваца, на

сузбијању буба, на сузбмјању кромпирове златицв, Онда смо лети ишли на сакупљање материјала, испитивање nojeдиних подручја и мени је то било веома блиско. Поготово што се ту и нашло: и биолога, и етнолога и спвлеолога... Зато сам С0 ја врло битно ввзала за истраживаче. Чини ми се да сам ту нашла себе. Чини ми СO. И оних првих година била -сам сасвим унутра. Увок расположона да сам у клубу, на акцији, у разговору са омладинцима... Е сад, но могу да кажем да јв свo то било идоално али јв у оно доба MOHO одушввљавало и чини ми се кад бих почoла поново бих тако радила. Радило С0 под скромним условима али са много онтузијазма. Нисмо, никад имали много, али бивало јо акција које су билв изванродио. У почетку сам ишла на готово сво акцијо; на Дурмитору, у Плочо, на акцију подринско-колубарског региона, на акцију у Тимоку, која јв већ била добила рагтублички значај и тако даљо. Па Мравињски, Пвћуга, гдо год си дошао омдадинци су радили. Присуствујвм Скупштинама и добијам каткад часописа и штампу која прати истраживачке и Рвтничку станицу. Ја се толико радујом гледајући како се она опрома видим како сам ја опремила пољопривредну ст£lницу, где сам радила, када сам била на факултету, како смо опремапи факултет... To j© на неки начин подсећањо на акције које смо водили, упорност тих младих људи да исто то раде. Г. Т. м. м.

НА ЖАЛОСТ НИКАД НИСАМ БИО ИСТРАЖИВАЧ

РАДЕНКО РАДИЋ Актуелни председкик друштва

На жалост, никад нисам био истраживач ,н©када,“ те и поред чињеницo да сам у младим истраживачима seti пуних једанаест година, остаје ми да судим само о њиховим актувлним проблемима. Искрано рвчоно, у врем© када сам постао млади иотраживач, мислим да сам наслеђон, васпитањом и самоконтролом био наиван, чвстит и радознао. Живео сам у граду, у сталности комуникацијо, похађао елитну школу, те ми је позив нашег другара Зорана Иванковића, да дођом у Клуб првдстављар гром из бедра нвба. Нисам веровао да ,то“ постоји а да ја нв знам. He мислим да су анализе о младим истраживачима још увек реално могуће. Реч је о активном настојању без обзира на то што се тренутно не осећа њихова друштвена улога и пробојност. Г. Т.

ИНТЕРВЈУ