Лист младих истраживача Србије

МИ-ПРВИ АЛТЕРНАТИВНИ ПОКРЕТ

ДУШАН МИХАЈЛОВИЋ Оснивач и дугогодишњи председник друштва истраживача

• 20 година ДИ у Ваљеву је велики повод да ce, у разговору са онима коЈи су основали клуб „В. М. Манда“ и остали му верни свих ових година, вратино у шездесете у време „генерацијског лутања и трагања".

Почво бих разговор твојим свћањем на ОИА .Јули 76". ОИА ,Јули 76“ је практично врхунац развоја Друштва Младих истраживача у Ваљвву и почетак развоја рвпубличкв организације МИС, Јер су после те акције уследили договори о стварању Организације и припремама за прву републичку ОИА .Тимок 77". Та акција јв, можда, најзначајнија по томе јер су њено извођвње и резултати на лицу места убедили тадашње омладинске руководиоце у Србији да је том истраживачком покрету потребна организација. МИ су тада већ били конституисани у више мвста Подрињско-колубарског региона. Присутне су 6илв активности Collegium Historicum у Александровцу Жупском, и у неким другим школама и срвдинама. To није била прва велика акција МИ Ваљева. Годину дана раније организована Је ОИА .Плоче", у којој су, заједно са ваљевским, учествовали и истраживачи из Копра, Кардељева и других градова који су збратимљени са Ваљевом. Ваљевски клуб je од самог оснивања имао праксу да организујв, преко лета, велике акције које су се, некада, извсдиле на Једном, некада на внше места, кроз самооталне програмске акције. Тако је почело 69. са ОИА на Дурмитору, да би идуће године МИ били расути од Мљета до Ваљева; 71. је била ОИА на Ваљввским планинама; 72. на подручју Азбуковице итд... Те акције су биле пут за ширење истраживачких идеја. Сећам се како је почео један велики истраживач, садашњи директор ИСП Вигор Мајић. Он је дошао на акцију у Плочама а после тога је основао клуб у Лозници и тако се активно везао за истраживачки покрет. У то време Ваљевци су активно сарађивапи и са покретом „Наука младима", па су' победници лојединих такмичења учествовали на акцијама. To је дало добрв резултатв. 9 Квио ]е настао локрет иладих истраживама у Ваљеву? На то питање се може одговарати из различитих углова. Оно што ]а сматрам наЈважнијим је да Је покрет МИ у Ваљеву настао као peзултат инторвса и лутања јадног броЈа људи из неколи-

ко генерациЈа. To ганерацијсно трагањв траЈало Je дуже него што ce обично кислн. Ако би гледали кроз та људе коЈи су се појавили на оснивачкоЈ скупштини Клуба МИ 69. годинв, када ]e Јадна група фориирала друштво прнродњака у ваљавској гннназиЈи. To друштво Ја имало caoja група; геолошку, cneлеолошку, архаолошку, палаонтолошку... Прванствено са бавило Петничкои пвћмнин, кањонон Градца, Балон стенон... Радило Je као интересантна и успашна школска свкциЈа. На неки начин предисторију Клуба чини и окупљање јвдног броја радозналих у Извиђачкој секцији Ваљева. Та група је 67. организовала интересантну експедицију у прашуму Перућице, подстакнуга емнсијом .KapasaH'i коју је радио покојни Ковачевић. Шездесет осма је прошла у неком лугању, и покушају да се оснује Клуб брђана ,Искра", који је имао амбицијв и шире од истраживања: да се бави културом, уметношћу и спортом. Али изгледа да га је та универзалност и сахранила.

Али будуће осниваче Клуба МИ то није обесхрабрило и aeti к|зајвм лета 68. почињу припреме за нову вкспедицију. Те припреме су твкле спонтано и кроз неко лично окупљање и познанства људи, који сада више нису били везанн ни за једну организацију. Имали смо намеру да прођвмо кањоном Невидео, на Дурмитору, о коме је такође била интересантна емисија у .Каравану". Али када нам се пружила прилика да на TV погледамо филм о том кањону и разговарамо са ауторима филма, увидвли смо да је беспотребно ићи да би се прошао један ' каМени теснац. Истовремено нам се пружила прилика да се упознамо са иотраживањима и првим резултагима, који су тада почели да св обављују, једне армијске екипе која се бавила проблемом исхране у природи. Затим смо се упознали и са људима који су та истраживања вршили: са инспиратором тих истраживања генералом Николишем, са проф. nyковником Боривојем Врачарићем, др Душаном Чолићвм, покојним др Увапином, др Ра-

јишићем и другима. Кроз разговор са њима охватили смо да је то једна занимљива област, а они су врло радо прихватили да нам пренвсу своја знања. Можда je одлучујући корак у оснивању Клуба био сусрет са нашим ввликим, покојним истраживачем Тибором Секељом. Он је био велика инспирација свих нас. Успели смо да га нађемо после једног предавања у Београду. Није нас само подржао, него нас је н врло јасно упутио: глупо је да се ви толико окупљате и вршите толике припреме и састанке а да се послв растурктв, него, оснујте клуб МИ који ће бити носилац тих истих акција, и који ће стално задовољавати ваш интерес да се бавите акцијама. Ми смо бвћ тада имали 60 људи у секцијама: геолога, флоре, фауне, етнолога, спелеолога, .исхранв у природи". После тог разговора пала је одлука и почвло се са припремама за оснивање клуба. 9 Шта мнслите о организацији нладих истраживача, данас? Ја на то питање тешко да могу ваљано да одговорнм. Чињеница је да су МИ први алтернативни покрет у оквиру Омладинске организације Југославијв. To Је први покрвт, идеја, организација и активност коју су зачели млади људи независно од ССО. Када смо се шездесет деввте појавиди у Рвпубличкој конференцијб омладине Србије, она је врло радо прихватила да буде покровитвљ акције. Заједно са листом .Младост", .Фронт" и првдузећем .Воћар", била је покровитељ акције на Дурмитору. Такође, Конференција је општинским организадијама послала допис да подрже ову акцију и пошаљу учеснике. После тога Омладинска организација се практично одриче МИ и никакав контакт, нити однос нисмо могли да успоставимо. Био је то период када је Омладинска организација бивала окупирана некаквом политиком а интересни облици организовања су схватани као неки другоразредни облик активности, Желим да истакнем да су МИ зачетници неких савремених догађаја која су била знатно шире размврв: они су пионири у буђењу еколошке

8

ИНТЕРВЈУ