Лист младих истраживача Србије

ПИСМО И ЊЕГОВА ИСТОРИЈА

Роксандић Иван

„Не знати шта се догађало пре нас значи бити увек дете. Јер шта вреди људски живот ако није проткан прошлим збивањима која бележи писана историја ?“ Марко Тулије Цицерон „Писање није ништа друго до различито име за разговор Лоренс Стерн

Најразвијенији систем мнемотехничких ознака остварен је у оквиру цивилизације Инка, који нису познавали ниједан сложенији систем писма (сл. 2). Kipu се састоји од дебелог главног ужета које се држи у хоризонталном положају и за које су закачене кратке узице њих неколико десетина, чак и преко стотине међусобно различите по дужини, начину уплитања и боји. Велики број варијација у погледу боје, положаја и изгледа ових узица и врста, број и положај чворова на њима коришћен ј&за бележвње података. Углавном се радило о списковима становништва, са свим важним подацима, и о статистичкој евиденцији о домаћим животињама, пољопривредној производњи и сл. Понекад је kipu могао бити коришћен и као помоћ при рецитовању предан>а, историјских балада и генеолошких епова, али је тако нешто могао прочитати само онај који га је и направио, или ако је у потпуности упознат са материјом вврбалним лутем.

Пиктографске поруке могу се састојати из једног, сложеног цртежа чији поједини делови ослнкавају њене делове, или из низа слика, као неке врсте стрипа без речи. Први случај представљен је на сл. 3 љубавно писмо јукагирске девојке (сибирски народ) упућено Русу'

кога је волела. Фигура „ц" представља њу, саму у свом дому, док су јој мисли упућене ка њему (,б“) што се види из линије 1-0 која се завршава облачићем. Љубав која је постојала између њих (линије z-s и t-u) прекинула је рускиња ,а‘ с широком сукњом (линија v-x) која је ушла у везу са Русом (v-k) и њих двоје планирају да заснују

заједнички дом (њихова колиба је назначена само у горњем делу) и да имају децу (два мала .кишобрана' с леве стране), Смисао поруке је: .Ти одлазиш, заљубио си се у Рускињу која ће те одвојити од мене и родити ти децу, док ћу ја и даље мислити на тебе, као што један човек |,д") мисли и тугује за мном." Други случај је представљен на сл. 4. Ради се о прокламацији .коју је 1816. године донео гувернер Тасманије Дејви и која јв свечано обећавала

домороцима пријатељство и потврђивала постојање једног закона за све прекршитеље 6или они црне или беле боје коже. Права синтетичка писма представљају већ развијене системе слособне да пренесу и много сложеније информације од управо наведених. Најчувенија оваква писма су ацтечко и мајанско. Мада она изражавају

смисао и нису одраз лингвистичких форми, познају прве почетке фонетизације који се ипак врло ретко јављају, углавном за писање властитих имена. Притом се користи систем ребуса нпр. ацтечко географско нме Quauhnauac бележи се знацима quauh дрво, и naua-tl roвор. На сличан начин су на сл. 5 написана имена четири ацтечка племена (четири фигуре с леве стране) помоћу знакова изнад њихових глава. Цео одломак представља епизоду из

ФЕЉТОН