Македонија

155

МАКЕДОНСКИЈЕЗИК

разред, y коме су македонска деца, по свршетку бугарске основне школе, морала учити, најмање још шест месеца, бугарски језик, да би могла пратитипредавања y гшшазији. 1 ) У српској гимназији y Скопљу није било потребно претходно учење српскогајезика Језик y Македонији није y свшга крајевима исти, већ ce дели y неколико дијалеката. Одредити тачно границе ових дијалеката и детаљно дефинисати њихове карактерне особине, за сад je још потпуно немогућа ствар. Највећа je тешкоћа y томе, што још нема довољно покупљеног поузданог језичног материјала. Има, на пример, крајева y Македонији, из којих још нема никакве језичне грађе. Највише прикупљеног језичног материјала има y традиционалној литератури Македонаца, нарочито y народним песмама. Тај пак материјал није од поузданих скупљача. На већи део народних песама из Македоније скупили су Бугарн, али оне не представљају говорни језик Македонаца. Томе има више узрока. Прво, њихови су скупљачи били прилшгивни бугарски свештеници, учитељи и агенти, који нису познавали македонске дијалекте и нису умели да им фиксирају осо-sине. Друго, Бугарима е било потребно да што пре наштампају македонске песме и да их огласе за бугарске, те су скупљане и сувише брзо и без довољно пажње на језичне финесе. Треће, сви су бугарски скупљачи песама били само агенти великобугарских тежњи, са главним циљем да y македонском говору покажу што више бугарских особина, те су их уносили чак и онде, где им никако не може бити места. Најзад, говорни je језик Македонаца доста искварен бугарском пропагандом и школом. Најчистијим језиком y Македонији говоре Срби мухамедаиске вере, на које, из религиозних разлога, бугарска пропаганда није могла има ти утицаја. Међутим на њихов Језик није обраћена никаква пажња. Према свему реченом, оно што су филолози. нарочито бугарски, писал« о језику Македонаца, на основу језичног материјала, који су скупили

>) Српска Краљ. Академија, Насеља Српских Земаља, кн>. 111, стр. 508.