Македонија

156

МАКЕДОНИЈА

Бугари, не може бити ни тачно , ни поуздано. Испитивања језика Македонаца, на основу друге грађе, има врло мало, и обухватају незнатан део Македоније. Из тих разлога и ми смо y не.могућности да кажемо дшого о српскид! дијалектима y Македонији, већ ћемо истаћн салш главне особине њихове. Оне јасно показују само српски, a не бугарски карактер. Сви македонски дијалекти, ма колико ce разликовали међу собом, имају један исти тип, и сви скупа, својим особинаиа, представљају само делове српскога језика. Оно што македонске дијалекте, с једне стране, везује за српски језик, a сдруге, одваја од бугарског, y главноме ce састоји y замени појединих старих словенских гласова Морфологија, и y облицима код променљивих речи Етшшлогија. а) Морфологија. Старословенски глас ж (јус), који ce изговарао као назал он, замењен je y бугарском језику муклим гласом о (дебело јер). У српском језику замењен je јасни.м гласом y, a y македонским дијалектилш исто тако јасним гласовима: у, а, о .’) Тенденција je бугарског језика да ce y ње.му гласови изговарају мукло, српскога и македонских дијалеката да ce гласови изговарају јасно. Да ли су македонски јасни гласови, међу којима je и у, ближи српскоме јасном гласу y или бугарскомемукломе гласу &, није тешко пресудити, Старословенска група гласова лђ y бугарском je језику замењена сам, y српскомимакедонском са у 2 ).

!) Примери: старословенско пжтђ, ржка —■ y бугарском: пђтђ, ргка српском: пут, рука македонском, пут, пат, пот; рука, рака, рока.

2 ) Прпмери: старословенско: влгкг, плгнг, Блггарпн y српском и македонско.м: вук, пун, Бугарин. Због такве замене гласова лг. Македонцн, кад понекад себе зову Бугарима, зову ce само српско.м речју Бугари, a никад бугарском речју Бглгарп. Ово je још 1844 годнне, констатовао рускн научннк В. Грпгорович (Очеркг nymeiuccmein, 196). Од тада je ова констатација поновљена од дшогобројних ппсаца, па и од Бугара.