Македонија

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ

11

острва. Остатци старих Илира, који су захватили западни део Полуострва, беху потиснути дубље y планине и прошарани јаким. словенским колонијама. Римски колонисте, којих je било на Балканском Полуострву, постепено, ишчезавају y маси словенској, или ce одржавају, y јачој мери, само онде, где су таласи словенски били слабнји ■— y Тесалији и Јужној Македонији (Цинцари) и y Дакији (Румуни). На тај начин, на чигавом Балканском и далеко на север од њега, nociajy главни етнички елеменат Јужни Словени. Цела оза група Словена, која ce ширила од Алпа и Карпата, пре.чО целог Балканског Полуострва, називаласе олшшм именом Славини (то јест Тахо je називају и грчки и латински писци, и за врлче досељења иза дуго после тога. Земље, које су заузели, звале су ce Слави.шја (IxXaßtvia, bclavuma, ређе Sdavinica). Имена, Словени за народ и Славиннјазазеливу, одржала су ce ме, ; уЈужним врло дуго. Још и данас ce једпа југословеиска област, између река Драве и Саве, назива Славонија. Ван Јужних Словена, h.vu- Словени за народ југосло венски, одржало ce м i)y Румунта и Ароанаснма све до данас. ) Јужни Словени су били потпуно један народ. Сем заједничког имена, они су имали и све друге знаке једнога народа. Они су говорили један исти језик, имали исту културу, исту религију и исте обичајс. И економски живот им je био nciH. Становали су, y главној лшси, по селима. Бавили су ce земљорадњом и сточарством. Варошка економија и варошки живот још су им били непознати. Најзад, и социјална организација им je била иста. живели су подељени y племена, од којих je свако чинило ipyny и имало своје засебно име. Племенски старешина са племенсколг скупштином руководио je унутрашњу судбину племена и удешавао однос свога племена према суседнима. Свога државног уређеша још нису имали.

!) К- Јиречек, Историја Срба I, Београд 1922,стр.82.