Македонија

12

македонија

Много већи, јужни, делови југословенски признавали су над собом државну власт византијску, a много мањи, на северу, власт аварску. Племенски су старешине према државама, под којима су била њнхова племена, били полунезависни, те ce државна власт међу југословенским племенима није много осећала. Државно ce уређење међу Јужним Словенима не јавља свуда y исто време. Прва држава међу њима јавља ce y другој половини VII века, y северно.м делу Јужних Словена, лгеђу претцима данашњнх Словенаца. Крајем VIII и почетко.м IX века јавља ce, на приморју Јадранскога Мора, Хрватска Држава. У исто врелlе, y планинским областима, око река Дрине, Ибра и Лима, јавља ce Српска Држава. Македонски Јужни Словени, као што ће.мо видетн, дошли су до државе још доцније. Све су ове југословенске државе постале саме од себе, под вођством дамаћих старешина, чисте од сваког страног утицаја. Само један део Јужних Словена био je другојаче среће. Он je био осуђен да, брзо после досељења, подлегне једно.м страном народу и његовом утицају, да за њега веже своју судбину, да из.мени своју културу, своју организацију и целокупно своје биће. To je онај део Јужних Словена, који je на Балканском Полуострву заузео земље из.међу Дунава, на северу, планине Балкана, на југу, реке Искре, на западу и Црнога iVlopa, на истоку. На томе простору настанило ce било осам југословенских плел!ена. Она су била само део осталнх Јужних Словена, са којима су имала исти језик, исту културу, религију и социјалну организацију. 679 године продре међу њих један номадски, војнички организовани, турански народ, no имену Бугари. Као олуја прегазе Бугари лшрна словенска племена између Дунава и Балкана и, на томе земљишту, заснују своју државу. Докле je питање свпју осталих делова Јужних Словена, као што смо видели, сасвим просто и природно, дотле ce, доласком Бугара, питање Јужних Словена, међу које су дошли, врло комшшцира. Због тога je потребно дати о њему више објашњења. 1о ће