Македонија

македонска држава

19

y Малу Азију, помињу ce и Срби. Од њих je остао y Витинији (Bithynia) град Гордосерба, y коме je била епископска столица.') Византијски цар Константии Порфирогенит каже. око 950 године, да град ~ta IspSXla", y Солунско! Области, крај реке Бистрице, под Олимпом, има своје име од Срба, који су ce ту најпре били населили.~) У половини IX века почели су Бугари нападати на Византију, према Македонији. Пко 861 године, поц парем Бописом (852 —888), освоје они један део У ратовима, које ie бугапски цар Сил'еун (893 —927) водио пвошву Визачтије, Бугари су успели да овладају иелом Мачедонијом. Дошавши, на овај натан, под власт Бугара, Македочски су Словени задожали поема њича исте односе, које су ималч дотле према Византијн. Словенска плечена, са својим кнезовима на «елу, имали cv и даље своју независну унутрашњу управу, само су везе сад биле прешле на нове господаре. Промена државне управе није, дажче, засепала y унутрашњи живот Словена. Исто она није имала утицаја ни на етничче промене Бугари су дошли, не као колонисте, већ кап завојевачи. Кахо су и.мали под директном управом само градове, ? ) y којима им je била сконцентрисана и сва војничка снага, они са Македонским Словенима нису ни долазили y додир. У граловима je било претежно грчко, a не словенско становништво. Стање, y коме су ce Македонскк Словени нашли под Бугарима, није било пријатно. Бугари и Македонски Словени нису били само две класе, од којих je једна владала, a друга над којом ce владало, већ и два народа, две религије и две културе. Бугари су ce, no језику, истина већ били доста изједначили са поко-

') Ст. Станојевић, Византија u Срби, св. 11. H. Сад, 1896 год., стр. 41. и 215.

2) Const. Pnrphyrogenitus, De administrando imperlo, cap. 32. p. 152. ed. Bonn.

3) Б. Прокић, Постанак једне словенске царееине y Ma UdQHuju, стр. 287 —288