Македонија

20

МАКЕДОНИЈА

реним Словенима на земљишту Бугарске, али су, по свему осталоме, још увелико, били Бугари. И ако су по имену већ били крштени, они су били још далеко од правих хришћана. Чак 986 године, један бугарски посланик y Цариграду „био je ошишан по варварски, као какав Унгар, имао je гвоздени ланац, био je катехумен и још некрштен“. Одгајени под утицајем, још свежих варварских, туранских, особина, Бугари нису били драги господари мирним Словенима из питомих и врло напредних византијских области Македонше, y којима су били стари културни центри: Солун, Јустишгана Прима и лруги. Међу Македонским Словенима ce врло рано јавља незадовољство против Бугара. Два устанка противу њих, један 929, адруги 931 године, и ако су били без ! успеха, јасно показују расположење Македонских I Словена протпву бугарских завојевача. 969 године плану устанак понова. Вођи устанка била су четпри ; синови једног словенског кнеза y Македонији. Устанак најзад успе, Македонски Словени npornaiy ; Бугаре и створе своју, самосталну државу.^ \ Нова држава, 973 голине, потпаде опет под византијску власт, али већ 976 она иста четири брата, ко‘и rv Македонију од Бугара, успеше да je ослободе и од Грка. Македонија понова ггопга самостална, и један одчетворице браће, по имену Самуило, прогласи ce њени.м царем (976 —1014). Тако су на крају X века и Македонски Јужни Словени дошли до своје државе. Млада, свежа и пуна полета, нова југословенска држава напредовала je даље великом брзином. 986 године успе цар Самуило да отме од Византије Бугарску, коју беше византијски цар Јован Цимисхија покорио 971 године. За тим овлада Арбанчјом, па српским државама: Дукљом и Зетом, и редом, Травунијом, Захумљем, Неретвом, Рашком, и Босном. Границе Самуилове државе обухватиле су, на тај начин, све српске земље и пелу Бугарску. Тако простране земље Самуило није могао одржати под својом влашћу. Бугарска je остала под