Мале новине

том комиеијом, која ће се том збору поднети на решење, међу тим сматраћемо за дужност да ире збора нроговоримо и коју реч опширније о пајачном нитању. * (Дипдома „Уједињене Омладине"). „Уједињена омладина" поверила је и умолила г. Ђоку Крстића уметника, да јој изради нацрт дипломе за своје утемељаче и почасне чланове. Као што чујемо г. Крстић је већ свршио тај посао и исти је, како веле, за, дивдење Честитамо в Омладини" што је баш г. Крстића изабрала, јер верујемо да ће он збиља умети да изради онакву диплому, каква је иотребна _Уједињеној омладини," * (Молба г мип. Финансије). Чујемо, да су све наше механџије и ка®еџије поднеле молбу Г. Министру Финансије, да не морају иротоколисати Фирме код трговачког суда, пошто то и до сад нису чикили. * (Министарска седницак Од неколико дана држе се врло често министарске седнице. Јуче чре подне била је такође министарска седница под поедседништвом г.^Николе Христића. * (Цена хлебу). Уирава вар. Београда но саолушању одређене комисије за цену хлебл у овдашњој вароши усвоји:1а је предлог комисијски, да се цена хлебу од 19 на 7 пара дин. сман>и, који ће се нродавати по 15 пара динарских сразмерко тежини од 882 грама.

КЊИЖЕВНОСТ УМЕТНОСТ и НАУКА

Међу новијим приповедачима српским чпе ко Оаве & Дунава заузимао а——тгњгхл. ј- адиии њ(јгови излз-8или су већином у „Босанској Вили." Сада их је редакција истог листа у Сарајеву прибрала и издала у засебну књигу. Задржавамо нраво да доцније опширније нроговоримо о приповеткама Г. Н. X. Бесаровића. (Приход од књиге намењен је за подизање споменика писцу). * * * Нов Атлас са Земљописом. Г. А. Пурић књижар издао је ових дана књигу под горњим насловом. Писци су исте Г. В. Тителбех проФесор и Г. П Шрепловић учитељ. Књига је за ђаке III. р. осн. школа, а рађена

с немачким коресподентима на том светском језику.

је ио наставном програму. С правом се може рећи да је овај атлас са земљописом, најбољи од свију дојакошњих, јер је сваки округ за себе нацртан, и служи као једна целина, што у многоме олакшава рад учитељу, и даје деци прилике да на што лакши начин изуче поједине округе, а след » ствено и целу Србију. На историјски ДИМИТРША Д&ВИДОВИЋА материјал само, није оораћена особи- ^ сватвмвРА 1888. г. у С медереву. та пажња; а ми држимо да г. г. пис-

ту у ведико већ води коресиоденција I пили сви на обалу Дунава, на у 10

Са прославе

ци и сами знаЈу, да земљописна наотава нема велике васпитне вредности без историјске. Ну, надамо се да ће исто у другом издању поиравити. - -4« » ►

(свршетак) У вече смо се већ почели сви да искупљамо у башти код „Зеленог венца", која је била украшена лампионима. У тој је башти велики и простран салон у коме је тог вечера била велика игранка. Салон је био веома укусно декорисан, на челу је била велика слика Давидовићева под балдахином од црвене кадиФе, нред сликом је био лепо израђен стуб на коме су лежала дела Давидовићева а с леве и десне стране стуба лежала је по једна гомила камења са маховином, из којих је изникао џбунић цвећа. Сала је са страна била окићена и грбовима свију српских зе маља. Колико је то иначе пространа сала, ипак је било толико света, да је и мушко и женско и старо и младо дуике стајало и још крај тога била иуна и пренуна башта гостију, који нису могли ни да уђу у салу да чују први део вечерње забаве. Најпре је „Даворје" одпевало народну химну а за тим је Др. Милован Миловановић проФ. Велике Школе говорио о животу и раду Димитрија отворена. Управа је се постарала за Давидовића. Г. Миловановићев говор

РАЗНЕ ВЕСТИ (Воћарска изложба у Бечу) отво рена је 21 ов. мес. Веле, да је изложба врдо укусно чриређена. Особито се одликује тиролско оделење; но и Штирска и Доња Аустрија нису заостале. Средину изложбе заузима ца 1ски павиљон. Беч још до сада н^је видео тако богату воћарску изложбу. Шложене су све могуће врсте раз шга воћа, и то у најбољим екземпларима. Осим тога изложене су различите справе, што се употребљују у националном воћарству. Ту су справе за сушење и цеђење воћа и различити други апарати. Изложба је колико занимљива толико и још више поучна за свакога. У изложби постоји и кухиња за укувавање воћа, у којој ће многа газдарица што шта моћи научити. Изложба ће и с вечера бити;

осветлење. Тако ће изложбу моћи посетети и они, који су преко дана другим каквим иослом снречени, * (I Данило Бига). У Новом Саду умр'о је у ирошлу суботу носле кратког боловања, Д. Бига ц. и ко. ка ђенерала Петра Биге витеза од Монгабије. Покојни Д. Бига је са својих особних врлина био радо виђен у сваком друштву новосадском, без разлике вере и народности, што најбоље сзедочи назив „чика Бига" којим га је и старо и младо почаствовало. Стара гарда је у Д. Биги изгубила одлична представника, а народ српски ваљана сина. * (Волапик у Енглеској). »ВгИ;18сћ ТгаДе Јоигпа1» пише, како је овај светски језик постао предмет особите пажње у Инглеској, а нарочито у Врад-Форду, где се у там. тргов. све-

ласи бацаху белу пену. Храбро и снажно веслаше Умбо управљајући гон >олу на оно место, где је стајала крсташка Галера. Али гониоцима иепадне за руком да му и ту нресеку пут. Умбо мораде да иде тамо куда је ветар терао гондолу. Као каква орахова љуска, љуљаше се његова, гондола по морским валима. По кратком времену, није се могла више да види обала. Све даље и даље, тераше ветар Умбову гондолу у широко море. Умбо се окрену — гондолу са гониоцима није могао више да види, али је чуо гласове оних, који су у гондоли били. То му даде доказа, да гн они и даље гоне. Куда ли је терао ветар његову гондолу, и то са ужасном брзином? Да није ишао нраво смрти у чељуст? Докле ће моћи његова гондола да се бори са запенушеним валима? Још мало, на можда ће и њега и гондолу прогумати морски вали! То беху мисли са којима се зани^аше Умбо. Али он је претпостављао смрт у мору, но да буде ухваћен, и да умре срамно у Венецији. Из његових мисли трже га потмуо ну-

је иривукао особиту пажњу. Нарочито је лепо г. Миловановић обележио рад Давидовићев на политичком пољу 1836 год. Говор је г. Миловановићев пропраћен живим одобравањем. После овога је певала певачка дружшна а Угричић свр. великошколац. Он је декламовао ,,Велске барде", вештином и којој смо ми већ раније били уверени. После овога првога дела настала је игранка, али са множине света, једва се могло да креће. Весеље је трајало до 4 часова у јутру. Програм је био састављен само из српских игара. За време игара певало је „Даворје". Свет је једнако врвео час наиоље час унутра, све је било живо, све .. док није и последња програмска игра отсаирана и одиграна Тако се завршио тај свечан дан прославе, а сутра дан смо се иску- ! он преставља читав један век, а тога

сахати кренули смо се за Београд са пријатним осећањем благодарности нрема Смедеревцима за њихов дочек и гостопримство и нрема Омладини за њихов подвиг и усталаштво, којим учинише збиља много. §

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Субота: Све за сина, комедија у 5 чина написао Ожијер Недеља: Сеоска лола, позор. игра у 3 чина написао Тот

Један од најлешних Ожијерових комада па сљедствено јсдан од најлепших у нашем репертоару имао је злу судбу у нас. Дворана је била нотпуно празна. Ја протестујем против тога немара публике, јер она не долазећи на комаде овакве врсте, даје најнеласкавију осуду о своме укусу и разумевању. Чула се жалба са свију страна, како се дају комади „који не одговарају нашем укусу", како хоће да се задовољи само „маса" а необазире се на људе који су жељни „нечега вишег" којих је укус и интелигенција довољно развијена да могу наћи уживања и то правог уживања у једној модериој комедији и т. д. Саа се та приповедања чују, чим се примсти на репертоару какав „Трикош и Каколе" или што слично, а међутим кад се да једна од најфинијих, најмодернијих Фрапцуских комедиЈа, — кућа нразна. А још је интерпелација била врло добра, дакле нису имали разлога, да не дођу „јер ће глумци нокварити комад" што се на жалост врло често догађа, ал' овде није ни у колико случај. Хоћу просто из захвалности да пишем о ономадашњој престав«, ма да је већ толико пута о комаду гоИзгледа да је Ожије хтео да рапхчисти с тим нитањем „на коме је царство." Сваки његов комад садржи три типа: аристокрацију, импозантну рујину која поред све своје оналости у маховину обраслој, има у себи нечег светог. Онаје за муззј. А у музеј се мећу све ствари, које носе на себи какве интресантности на ма нам како глупе изгледале. Замислите један Оуздован! Преставник нримитивне глупости, али у исто време негдашња чувар и хранилац „закона" (то там' било.у. С каквом се религијом чува топуз РудслФа Хабзбурга, ма да* је он њим толика зла починио. Јест! ал'

цањ, који ]е долазио са запада. Шта ли је значио тај пуцањ јер се по кратком времену разлеже по мору? Умбо склопи руке. Нешто грозно морало се догодати. Али он не имађаше времена да о томе мисли — он је морао да се спасе, ма на који начин Са једне стране претило му је море, а са друге гониоци. Пошто ништа више није чуо, мислио је да су гониоди нрестали од даљег гонења. Тако му је бар изгледало. Али ипак није био сигуран. Да ли да се врати натраг? Да ли да промени правац гондоле? Али пошто је било врло мрачно, то није могао да, учини. Није знао где је. Он осећаше да га је снага почела издавати. Воду, коју су таласи запљускивдли У гондолу, црнео је ненрестано, али то му није номогло, јер су је таласи непрестуно поново запљускивали. Сад је наступила ужасна борба за живот. Ту борбу морао је Умбо да издржи. и ако је доста малаксао, Ветар је терао гондолу све даље. Није могао да зна, колико је удаљен од суве земље. Да се вра-

ти натраг, није могао, а да весла против таласа, беше посве немогуће. Он ј *е морао да чека док се не сване. Можда ће тада наићи на какву лађу, која ће га примити. Потто је гако далеко измакао, био је уверен, да су гониоци напустили даље гонење. Он савије једрило и пусти гондолу да је сами таласи терају. За Умба беше ноћ и сувише дугачка. Изгледало му је као да јој нема краја. Он се преда судбини. Гледао је смрги у очи. Пошто се помолио Богу, препоручи му евоју грешну душу. И последња нада на спашење беше ишчезла. Све даље и даље, тераху таласи гондолу. Он је ишао негде у неизвесност. Ако таласи напуне гондолу водом, онда је он пропао. А шта ли ј *е било са Евангелином, а шта са Галером? Њега је мучило то, шта је значио онај пуцањ мало час? Изгледало му је као да нешто експлодира. Да није Галера бачена у ваздух? Њега је мучила неизвесност. Бринуо се је за свој њивот а и за живот осталих другова и пријатеља! Ветар је мало по мало престајао. Из далека, на истоку, помаљаше се зора. По-