Мале новине

Ј5Р0Ј 179 _ Беогр&д, Субота 1 Октобар 1388 ГОДИНА I из/^а зи сваки дан ^ «» ж ШВШ ц «4 мл, цшр » у р р"" 1 ® игктплата ов шаљв Мвдвдијаву и Кимпановић Ц Е Н Ен Ј3| 4$& Ј| I ^ 1| ЈВ 1Г јЕ |1 <| I у Б еограду Обидићев веиац бр. ! "п~н Е 5Ј5 МДДГ М 1 ! П 1г| О Г Можеседрешат " јгиош ™ у иа 3 ивскда 2 джн. II? | I И # I № 1 1 &# 1111 Кш ЦЕНЕ ОГЛАСА 1. дин. Мали огласи 1.50 п. д. или 5 пара од петитног редч ДНЕВНИ ЛИ СТ З А СВ АКОГА »шш 1 ^ИЗЛАЗИ и ИОСЛЕ иРАЗНИКА "вд1 за свако оглагпење плаћа се држ. таксе 20. и. дмн. ЦД^ВЕИИ ОГЛАСИ ИО ИОГОДВИ

Данашњим бројем улазимо у последњу четврт. Мзлимо своје читаоце да одма сад похитају са претплатом, јер се доцније дешава да нам поједииих бројева, који се раепродају нестане а поједини претплатници их траже. Г.Г. претпдатници из унутрашности, могу на најзгоднији начин послати претплату у таксеним маркама преко писма. Од 1. Октобра до краја годиое етају ,.Мале Новине" 2 дин. Као што ее већ из данашњег бро.ја види, узели смо са свим други начин уређивања самога листа, који је много згоднији и прегледнији. Уједно емо увели два нодлиетка, од којих ћемо у првом доносити увек приповетке најмодернијих приповедача светских као и оригмналне. Сем овога увели смо још многе нове рубрике, које смо увидели да еу потребне. Из овога већ, увидеће наши читаоци, да се ми паштимо за све бољу и бољу еадржину па и за боље уређење свога ди( и. и -л би т ? г' У мери цостигли, зависиЂе од броја прет платника. Очекујемо, дакле, од читалаца што бољи и што већи одзив, а ми ћемо се што више трудити да задовољимо све оно што читаоци имају права од нас да очекују, као: добру садржину. тачно излажење, тачно разнашање и т. д. Редакција и адмииистрација „Малих Новипа"

календар Православни: 1. Богр. покр. Ананије Католички: 13. Едвард краљ Сунпе излази: у 6 сах. 32. м. залази 5 сах. 27 мин. Пун месец 7. у 9 ст. 58 м иодне. Киша, облачно.

по

к у р с

Дукат . Наполеон

5 75 961

п030ришни репертоар У Суботу 1 окгобра „ Дебора". Позоришна игра у четири чина, нанисао С. X. Мозентал. Превео II. В. Ђ"рић. — Редитељ г. Јовановић. У претилати 112. Преставе од данас почињу у седам еахати. ред примања п0 министарствима

Мии. унутрашљих дела: Сваки дан нре поднв од 9 и но час до 12. ж по подне од 4—5 чаеова. .»■ ин. иностраних дела: четв^тком од 11—1 часа пре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недел.о и празника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дсла: Петком од 11—12 час. пре подне. т . . Микиот. привредс: суботом од 3—* I' 2ШЈЛ0В0Ј уЛИЦИ. паКО ЧујвМ мВ»*? 9 ** Г ' И ' ' " плееекли и саму касу. т

хаиловику даваће му иарастос у Саборној Дркви у недељу 2 Октобра ов. Г. после Божје службе. Сви члансви читаонице и иријатељи покојникови присуствоваће овом нарасгосу, * Маневра. Данас пре подне почиње миневра, как<> овде у Веограду тако и по целој Србији где су војске концентрисање. У Веограду ће отпочети |.а Бањици а план — распоред, целе маневре још је тајна. Наредбом г. Мп• нистра војпог, сви ОФИцири, који су на страни били као нитомци, па се еад валазе овде, распорећени су по труиама за време ових маневара, а наредбом командаета дунавске дивизш-е, распорећени су и слсдећи резервн» Официри: артиљ. мајор Милан Кујупџић у дивизијски штаб; санитетски мајор Лаза Лазаревић ко А коњице; артиљериски капетан Светозар Карапешић и Живко Вучковић код артиљерије; санитетски капетан Ј. М ЛСујовић код Краљеве гарде и коњички потиоручици Риста Паранос и Владислав Илић код коњице. Гледаћемо колико нам буде могуће тачнија извешћа да донесемо са ове велике маневре.

гс.а цигшга гш нуичакиш јаводима

Привнлегована народна банка: Понедел»ак, среда и петак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга аа међусобно помагање и штедњу: Понедел.ак и четвртак. Српска кредитла банка: Понедел>ак, среда, петак и субота.

београдсне вести Иарастос. Управа Београдске Читаонице из благодарности ирема своме бившем пр.едсе.јнику иок. Стевчи Ми-

Крађа Прексиноћ, око поноћи иокр. ден је г. Салај сајџија у Кнез о лопови пресекли и саму касу, тс су иа скм нам^1\та^икосвШу овбме иијпта опширније не јавља. Штета је још сада ненозната, а и лопови још нису ухваћени. * Биша женсва школа. С године у годиеу све се више и више намножава број ћ ака У 0,!0 ј пјколи . Ове године у првом је разрсду толики број, да мора бити три оделења, место досадања два. И ако је школа смештена у трима зградама, опет је простор тако мали, да се сад зида понова, у дворани до цркве, једна или две собе за овај разред. Но ово зидање отпо-

чело је тек овог месеца, иосле сврше них при)емних испита, а биће готово може бити тек у другој половини октобра. И тако ће зимус провести ова јадна дечица у н вој и влажној згради, која неће моћи ни да се суш и ни да се провејава као пгго би требало. Како би било, кад би се ирви разред — или бар више од пола сместио у „више — женској" сали?" На што ће ова празна „сала" кад мећу тим нема довољно простора за учионице. Мислимо да би требало одмах размислити о овоме, иа да деца и не дангубе чак до Новембра, нити пак да пропадају у новој згради. * Влак Цариград — Иешта. Као што оно ту скоро будим-иоштанс ки трговци узеше један влак, да обиђу источне пијаце тако сад чујемо и трговци из Цариграда и Солуна потражили су од свога друштва, од цаше владе и угарске, један влак да могу посетити будимпештанску пијацу. Дза се влака крећу једновремеао. један из Цариграда а други из Солу на; солунски ће причекати у Нишу где ће се из оба влака сместити путници у један и одатле продужити пут за Вудим-Пешту, Исти ће влак стати и у Београду, где ће такоће примати путнике, ако б.и ко био вољан. Влак се тај креће 13. ов. месеца; а цен & је подвозна спуштена са 60 процена. ће' 4о а> днма Т ка Р 8тв » иеђу тији ^, хааја .

Директне карте. Као што чујемо, ради лакшег саобраћаја на источној прузи установљене су сад директне карте т. ј. може се одавде из Београда да извади карта директ за Цариград или за Солун и т. д. као и отуд овамо. Тако сад исто може и пртљаг да се шаље директно за та места. То се олакшањс и даље иростире, тако да се може чак из Пеште или Беча да извади једна карта право за Цариград.

ио&ттж

М Е Д В Е Д

ПРИНОВВТКА ВСЕВ0Л0ЛА ГАРШИНА

Године 1875. наврши се петогодишња дозвола циганима да држе медведе. Дигани су се требали јавити, у одређени дан, на одређено место, да сами премлате своје зверове. -— Деси се прилика да и ја ту казну у Бјелском посматрам, Са сва четири краја дођоше јадаи цигани, са свима својим породицама и пртљагом, с коњима и медведима. Неколико стотина ужасних зверова — од малих медвечића, па до огромних остарелих медведа, са иоиспадалим зубима; скупило се еве на варошком тржишту. Диганн чгекаху са страхом дан решеша. Маоги, који су међу првима до

шли, настанише се ту већ две три недеље дана; окружаи суд је чекао само, да дођу сви дигаии који су записани, како ба се боље, све од један пут свршило. Цигани тумараху по селима, последњи пут дајући своје представе. Последњи пуг ноказиваху медведи своје вештине — да играју да се боре, да показују како дечко краде пасуљ, како се млада стиди и како баба гега; последњи пут добиваху част: да пију чокањ ракије, који, медвед стојећи на задњим ногама, дохваташе својим предњим шаиама, иривлачећи га својој њушци, и забацивши главу назад облизујући се, показивао своје задовољство тихим му млањем, као да чудно некако уздише. Последњи пут долажаху циганима старци и бабе, да се лече особитим леком, који се оаетоји у томе, што болесник легне под медведом. који пшроко раширив своје шаие, на болнику лежи дотле, док циганин, не очита доста дугачку молитву излеченија. Последњи пут уводили су их цигани у кавез где се радују ако медвед драговољно улази, а љуте се, нарочито домаћица, кад га, не гледајући на ласке, оиет гурају, при чему суседи често говоре: Неће; мора бити има нешто! Види

се

— зна! Велики део цагана дошао је са западних крајева. У иуту том, деца се дераху и плакаху, жене нмдгледаху, а медведи из осећања, а може бити — ко зна? — појмивши из људскмх речи, своју горку судбину, тако се отима-ху, да говедари уз пут, свраћаху с друма у страну, да се не би коњи и волови плашили, л нси чувари са страхом, с муком кријаху се под сама кола, баш где их алком привезују.

* * *

Пред вратима сеоског нисара скупило се неколико стараца, цигана. Дошли су, да се, као што је ве^ и ред, представе начелнику. На свима беху црни или сиви сукнени бешмети, са црним појасевима, великим чизмама, у неких са рашивеним и прорезаним коленцима; већина њих беше у шубарама. Тако се сви облачили у торжественим тренуцима. — Још спава? запита један високи, прав али од старости ножутели циганин, нослужитеља, који је у тај пар из двора излазио.