Мале новине

Одбор општински. Данас у 5 часова по подно, држ»ће одЛор опгатински своју редовну седницу. Иоре■ осталих предмета дневаога реда, решаваће и о тражењу г. министра просвете да се држави устуни земљиште на коме ће се подићи стална мете оролошка оисерваторијаГ. 'Бурковићева. Вечерасјеу нар. иозоришту „Дебора", у којој ће на словну ј логу играти г. Вукосава Ђурковићева. „Дебора" ј ; већ треПилн раније да се игра, но по молби саме г-ђице одложена је до сада, да би се г. што боље снремила. Овим комадом свршава г-ђица онај низ чрестава, у којима је хтела да се окуша, и тако ћемо након истог имати прилике да у нотиуности изречемо суд о таленту и спреми госнођичиној. * Благодјејање у учитељској школи. Као што чујемо у учитељској школи донета је одлука. по којој сви ђаци, благодејанци ове школе, губе благодвјање, којих родитељи нлаћају преко 14 динара неносредне порезе. Држимо да је оно веома некоректно, а да је тако, биће најјаснији доказ то што ће многи ђаци, као што чујемо оставити школу. ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Мз Шапца нам јављају, да је „Коло јахача Кнез Михајло" дало да се изради за своје почасе и утемељаче чланове дипл^ме. Ова диплома, као што описуЈе гласник чога д >уштва, биће веома лено и укусно израђена •к Из Неготина пишу, да јс се тек након овогодишње бербе, видело колико је тамо почела да нустоши филоксера. Сви начини којима је до сад покушавано да се она истреби нису ноказали до сад никаква успеха.

истој агенцији, где ће бити обачештени о условима извожње и о пијацама, које траже.

СЛУЖ5ЕНИ ГМСНИК Минист рски еавет, по иајвигпем овлашћењу Његов>>г Величааства

там! метера висоло а хчдта 90.000 куб, мстара воде нрону изненадно и вода п јури ужасном брзином и снагом у град. Кућа и дрва падаху испред силне бујице као каруаре, и за нсколико минута била је улица, иа коју је бујица наишла из темеља порушена. Преко 200 особа се удавило: материјална гатета је огромна.

т

-*" Ј »е/у"

истрага. која ће без сумње што нре почети. * Двобој међу новинарнћа. Уредник „Крајц-Цајтунга" позвао је на двобој уредника „Поста", који је ту аеки дан сасма безобзирно нанао на први лист, ну овај нехтеде примити позивницу. * Велика несрећа збила се у гра- „ ду Валпаразу у Америци. Резервоар ј К Р аља - '« 22 ' 0Г 'У Ј,а , ове год " на амошњ ег „одо'вода, који лежи 2000 ^редлог министра грађевина, поставља: за писара пете класе министар ства грађевина. ОтеФана Јованозића, практиканта истог министавста. а на предлог министра грађевина посгавио је: за контрактуалног ин, жињера нрве класе округа шабачког Вилхелма Бадера, контрактуалног инжињера исте клаее окоуга подринског; за инжињсра четврте класе окруи^а чачанског, Ј осифл Манока, ин жињера исте класе округа рЈЦвичког; за инжињера пета класе округа рудничког, Јустина Штитовца, инжињера исте класе округа ужичког; за контрактуалног инжињера нете класе рачунског одељења министарства грађевина , Андрију Репића, контрактуалног инжењера исте класе округа топличког; за инжињера гаесте класе округа пожаревачког Милана Маринковића, инжињера исте класе округа крагујевачког; за инжињера шесте класе округа топличког, Михаила Валенту, инжињера исте класе округа пиротског; за инжињера шесте класе округа ужичког, Светолика Поновића внжињера исте класе округа пожаревачког; и за контруктуалног инжињера шеста к^асе округ .Ј подринског, Гаврила Суботића, контруктуалног инжињера исте класе округа шабачког; — све по потреби службе. и на предлог мннистра просвете и црквених нослова, поставио је: протојереја Ристу Р. Илића, председника 11-с класе нишке епархиске конзисторије, а на основу §-а 70-о, закона о чиновницима, у стање покоја, и с нлатом, која му припада по годинама с.и>. жбе.- иротојсреја Мијата Ђ. Ра-

ТРГОВАЧКИ ГУ1АСНИК Сведоџбе за српска жцта. Званичне новине аустријске од 26. ов. мес. доносе наредбу министарства Финанција и трговине у погл; ду д кументовања српских жита при увозу на аустро угарско земљиш ■ е. Наредба )в учињена на оном расположењу, нојс је нздато, кад је увозу кукуоуза и проје из Србијс и Бугарске на годину дана опроштена царина. То је учињено тии поводом, што је истекао аустро -угарско- румлнски трговачки уговор и с обзиром на ту бенефицију, те да би се стало на пут злоупотребама, уведепа јв поогатрена контрода у погледу оних жита, која уживају ту бенефицију. Смер овој најновијој наредби је тај исти, да ниска царина за српска жита, као гато је одређеиа у аустро - угарско-срнском трговачком уговору, важи само за та жита. Н ј редба етупа у важност од 11. о. и. но новом календару.

■■ .дамо П')ји -!., вили и уцсњивали, ш лр>ита)али.

Или су се одселили у кој други округ или можда ладније време, које је у последње доба настало, имало је добра утицаја на те голаће.

СТРАНЕ ВЕСТИ * Уапшени су у рушчуку Петковић, Тучев и Ивановић. Веле да су ова тројица имали главнога удела у познатим немирима у Ругачуку- Колико је у томе иетине, показаће

Иао шго чујсмо Једна велика неммТиа кућа, обратила с нагаој трговачкој агевцији с нитањем, да ли би Србија могла да даје извоз ћурака и ако би могла, колико би то јак извоз могао да буде. Као гато чујемо агенција нагаа сад прибира податке, да може на исто мит ње одговорити. Из исте нам Агенције саопштавају да се у последње врсме онажа веома велики извоз ораја, те да би за то наши привредници и економи, који, можда, имају тај артикал у већим количинама, ваљало да се обрате

жичке епархиске конзисторије, за председника Н-ге класе нишке епархиске конзисгорије, нонотреби службе; протојереја Алексу Илића, председника 1-е класе београдске енархиске конзисторије, за председника 1-с класе асичке енархиске конзисторије, по потреби службе.

— Устао је; облачи се. Сад ће вас позвати, одговори иослужитељ варошки. Старци, који су до тада неаомични седели, помакоше се с места, и стадоше између себе тихо да се раеговарају. — Неће ништа бити, рече сгарац. Осим ако он што буде хтео? По свима крајевима убијају медведе. — Да, покушамо Иване, можда ће моЈш... можда... одговори други старац. — Можемо покушати, одговори Иван тужно. — Само он иам неће моКи ништа да номогне. Позваше их к исаравнику. Они иођо ше напред у гомила, и када међу њих дође дебели човек, у затегнутом молицајском мундиру, иснод којег вираше црвена трака, старци му падоше крај ногу. Многи се заплакаше. — Ваше благородије, говораше Иван: — сами нресудите, куда ћемо сада моћи? Имали смо медведе — живели смо скромно, викога нисмо узнемиравали... Ми имамо децу своју, која овако мисле да живе, да господине, а доста их је, а коњокрадаца има и других људи зар ниј ? — Нико није имао штеге од нагаих зверова; сви су били мирни. Шта ће сад да буде? Морамо се

П0ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК (.Притвореии ) Ноћас су притворени: Ђорђе Маринковић из г. Црнућа,

Антоније Мицковић из Турске и Манојло Дилојеваћ из Аустрије због скитње, и Тодор Петровић из Аустрије, скитнице због крађе. (Осуђеии.) Пресудама полицијским осуђени су: Петар Димитријенић калдрмџија због иосипања калдрме ташмајданским иеском, Ђорђе Холм предузимач збиг неследозања позиву, Наум Костић и Мијаило Томић због нереда, Јелена Марковић због грдње, Ђока Милнћевић кзф . због неаријаве момка, Иеак Фарки мењач, због неуљудног понашања према власти, Шандор Нађ Фијакериста што је нагло јурио коње улицом. и Аптон Јелинек обућар овд гаго белправно унражава радњу. (Повредак Јуче пко 11 и по сати, уб"ден је Трнко Илић слуга Франца Тоболара, новредио га је во Тоболарев. Трнко је тешко новређен и однет у болницу.

ПРОСВЕТА БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ •— Американци се свиме, па и нисцима својим одликују од Европе и осталих делова света. Само тамо је и могао нонићи какнв Едгар Пу или Марк Твео. Обојица се одликују нечим американским; обојицд они, нама изгледају чудноватим. Међу најнознатије американске нисце оо евој прилицч спадају њих двојици. А у последње време нарочито се подигао на глас Марк Твен са својим хумористичним делима. Право име његово је Клеменс, но у књижевности се зове Марк Твен. Са својих нотпуно американских досетака он је тако интересантан, тако пријатан,да, готово рећи, нема образованијег народа у Еврони који не би никако знао за име Марк Твсн. Његове хум^ристичне приноветке и чланци преведени су ва, без мало ,

ика 1е 1авно изрекла да )е Таен С увремени хумориста и сатиричар. Кад је год на који јззик пренођен увек је с хвал>м дочекан, увек је најбоље примљен био, и свуда је наишао на аплаус, јер је свакога задовољио. 0 њему су већ многи књижевници страни читаве етудије писали. Код пас он је дуго и дуго времена био са свим непознат; а ои је писц који држи перо у рукама преко десетине година. Тек од скоро почели се и у нас читати по новинама подлисци од М. Твена. Какав су утисак чиниле ње-

скитати коЈе где но свету, не лопови, но нросјаци да будемо. Оци наши и дедови водили су медведе; земљу да обделујемо не умемо а и немамо; само што смо добри кочијаши. Леио је то ићи по з ,ј мл>и нослом; али шта ћемо, сад нам иосао не иде. И наша ће деца морати да ностану коњокрадци, лопови. Као пред богом говорим вам, ие кријем вам: више ћете зла учинити и нама и свима добрим људима, кад нам нотучете медведе. Би нам можете помоћи; бог ће вам за то нлатити добри господине/ Старац паде на колена пред иснравника. Остали учинише исто гако. Мајор је стајао мрачно у окол ногледајући; и гладећи своје дугачке бркове, мету другу руку у џеп својих плавих панталона. Старац извади доста дебели кожни новчаник и пружи му га. — Нећу, нећу, сухо рече исправник. — Не могу вам ништа учинити, ништа помоћи. — Узмите, узмите ваше благородије, чуло се из гомиле. —- Можете бар шта учинити.... Само да што напишете, — Нећу, рече иснравник мало јаче но први пут. — Не могу ништа урадити. То

је закон наредио... Било вам је дано још пет година — ето навршило се... Шта има дакле ту још да се ради? И он рашири рукама, Старци ћутаху а исправник нродужи: — Ја и самз нам колика је то несрећа и за нас и за вас — но шта могу ја ту да учиним? Ти, дедо, узми те новце; нека се ваша деца коњима баве — али не љутите се, ја ништа не могу. Узми, узми сгарче, вама требају новци. — Баше благородије, рече Иван једпако држећи новчаник у рукама: дозволите да још једну реч прозборимо. Изволите сутра... (глас му мало задрхта): — изволите наредити сутра дн их нотучемо. Измучисмо се, истрошисмо се. Ево већ две недеље како овде живим са својима....

(наставиће се)