Мале новине
ОГЛАСИ
г^ТАН у коме сам досада седио изј дајем одмах под кирију због пре| ј мештаја, има четири собе, кујиу подрум и остале иотребе. А од Митрова дана имам још 1 стан, такође са четири собе, кујном и иодру мом. Кућу ову и продајем под пробитачним условима. За цену упитати у истој кући и код Др. Јове Ђурића анотекара. Алекса ИлиК прота председник конзисторије
СТАН за самца у иоп лукиној улици број 18 на горњем боју с лица има за издавање под врло гговољним условима од првога новембра. 2-3
1ОПА ДИНАРА Два чиновника траже горњу суму на зајам, Осигурање на плату, са месечном отплатом. Запитати у редакцији овога лиата.
1-во Ду г
ООЛО ду кага т Р ажи се на место после управе. управе 1000 дуката по девет по сто. Упитати уредништво „Малих новина" 2—8
0 Б Ј А В А Од данас па сваког дана сзираће у ј гостионици еод „Златне Луђе" на Малој Пијаци оркестар под уиравом Драгутина ТиФанека најодабраније ј српске комаде. За добру послугу и добро јело и пиће са умереном ценом ностарао сам се. 26 Септембра 1888. Београд
4-5
с поштовањем В. П. Марјанови^ угоститељ
Ј [»ттф II бр. 29. господска IV 1 уИЦа И 17 ПОПЛу " . .10 1111 кина улица има ви ше удобних станова за издавање у истој авлији има и штала с бунаром. 2—5
прРГОВИНА, М. Алексе Петровића. -*-Књаз Мијајлова улица. Потребује једног шегрта који може одмах ступити и то само т унутрашњости: 3—3
СТАН код великих стенена на сави од 7 соба, две кујне неријоницом, и шупом за дрва, издаје се под кирију од 1 Новембра ове год. Еутануда господска улица Нр. 21
ПРВА СРПСКА
Г. Вучку Отојанови&у Чинов. Мин. Војног. Овим путем отказујем вам квартир у коме седите. Зашто ви знате. Јован ПротиЛ благајник у пеизији
МИЈАИЛА М. НЕБИНЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврене споменике сту-
Н
1]
бове
басамаке астале чесме
Од 1 Октобра отвара се виша музичка школа Еонсервато риут за све музикалне инструмеите (као певање соло и кору) упмс ученика у исту одпочиње од 28 Сентембра и трајаће до 15 Октобра еваки дап од 9—12 и 2—6 после подне. Програм, као и остало донећемо опширно у идућим бројевима. Сган Обилићев венац број 22 I спрат у кући г. Андрејевића. ' УПРАВА
и све друго што у овај посао епада
15—50
С ночетка није се могло разликовати да ли су Турци или Далматинци, Грци или Мацари. Неки од њих имали су беле мараме у вијене око главв, налик на турбап. Неки беху огрнути белим огртачима, налик на каФтане. Њихове руке, а и лице беше поцрнело од суица. Црне, дуге косе, висилв су им разбарушеее низ чело. Њихове црне зажарене очи играле еу као по зејтину. Поред свакога лежала је цушка и сабља. Чим се видило њихово лице и њихов стас, одмах се од арилике могло мислити какви су то људи. Ц; о појав њихов издавао их је за пирате, морске гусаре или обалске разбојнике, који норед острва и стеша траже наседнуте лађе да их нохарају. Двојица од ових веслали су, један је крмио. Упечатак, кога су давали ови људи беше такав, да нико неби желео аа је међу њима; јер су они били готови све оно да учине, што јо најгоре. На њима се могло приметити, како их је жввот ва води. и борба еа воденим елементом, очвршћао,
али како ,]е у ието време угушио сваки човечапски осећај. Само их је једно могло измамити из њихових скривених места, а главно им беше Сењ, а то је: отимање и разбојништво! Поеле сваке бурне ноћи, изилазиле су ове морске хијене из својих скровишта. Оеи су обилазили свако осгрво, сваку стену и тражили бродоломнике. Они су као нрождрљиве животиње нападали на сваку лађу, коју је бура нанела на стене, или оближња острва. Махом су убијали све оне, који се налазише на таквим лађама, а нешто су одводили и у робство. Имовииу, која је била на лађама, узимали су као пљачку. То беху Ускоци, који се од скора појавише. Поједини од њих, који су били вође, јако су се обогатили од пљачке тако, да се неби мењали ни са каквим племићима и богаташима. Чамац, у коме беху Ускоци, пловио је кроз стење врло лако, јер су га веште руке унрављале. Данашњи дан није био за њих добар, ј< р нигде ни на острвима ни на стенама,
не беше ништа, што би задовољило њихову разбојничку грамзивост. Један оц њих усправи се у чамцу. Он нажљиво посматраше околину, а за тим покаже руком на један епруд који је био лево од њиховог чамца. „Тамо има нешто," рече он неким необичпим говором, којим се обично ови разбојници служе. „Чини ми се да тамо лежи некакав човек! Неки странац!" рече други. „Бозите на сируд! Да видимо ко је то! Мора бити да је са какво лађе," повикаше више њих.
(наетавиће се)
'•>ц
Власаии. .11 кд«ц»млк ■; Киандповв-н
о#>«п4 и к импаиовии Октаиивв ввнац вр. 1
Одговорнж' уридннк Г Б. К имннановик