Мале новине
говс 1 :риш>в(тке на читаоие може се замисли'1 и. Доста вел^ки број ириповедака његових прсведен јс и на Српски језик, али то вије ни ноловива, нм четвртииа Твенова рада од толико годиЈ а. Међу < сталим ириш веткама и романима виучима врло углсдно место роман: Низ Амазон и др.: а осим тога има и једну комедију из америванског живота. Читаоцима иашим мо.кемо ваномснути да ће још ове зиме поч< ти у лепом српнск'>м преводу ла излазе његове приповетке у засебним књигама. У напред се можемо од срца радо ати томе, јер знамо да ћсмо се доцниије од срца смејати познавајући у иеколико Твенове приновотке.
КРИТИКА Арарове забавне књижвце. Коло прво. Занимате се лепом кљижевношћу? — Да? — Е то ћете без сумше нознаваги наше „млађе снаге«, па ваљда сте чули и за — ар Ара? — Каквог Арара? — За бога зар н>ега не познајете, њега? Нисте га видели?.... Трчите, трчите купите књигу његових песама — верујте зачудиће те се. Н<> пази те да се не преварите; књига се зове: Арарове забавне књижице, или кретање слободе, или: — ар — Ар у песми и збору, или још и: Ора и кола, равно четири насловч ; и ви, сад можете, како вам се кад јав.ч потреба наслове да узимате. По <>воме одма видите да је писац богат мислима, чим једној књижици 4 наслова даје! И замислите каква би штета мо)'ла бити за нашу књижевност, за човечанство, кад неби могли да .видимо и познамо тога генија! И ми нисмо о њему доеад ништа знали, ништа чули; историја није н. шта о њему забележила. Но срећом, и ако нам је иеторија пееникова тамна, он јс обрадовао како будуће биограФе тако и нас — сувременике њесове, јер нам у предговору рече, од када његов пегаз неснички, даје српсвој књизи красна гнојишга. А благодарите науци што је дотле дошла, да може и ликове људске нахартији представљати — иначе, ми смртви отишли би тужни са овог света што ни: мо видели на какру животињу личи-Ар-Ар; нити би мудрост наших Филолога могла. да објасни шта му то значи Ар—Ар, да нам није он на срећу с^е то објаснио. Ви сретни — отворите врата од ка-
веза, преврните први лист таји, кога видиге јеете главсм Светоз-ар- Ареенијевић Никомирски. Клагодарећи једио њему што историк неће доцније оскудевати г, ађом биографском, слободни смо нријатну веет јаввти, да је г. — ар — Ар почео прво „пре неких год' на" еа „ђачким колом". А „с њеме јс стунио — ар Ар — ујавни неснички живот;" што значи да је пре тога би.,- у тајном песничком животу. Поеле те за нас радосве всети из његовог несничгог живота, долази јсдна жалосна вест, а та је: наш — ар Ар — био је промукао, а то је с тога било „нгго је спречен сваког дописивања био. „Но сада онорављен снагом настуна даље своје певање и јкнља с.е засебном књигом. која ће с времена на времс нод насловом „Арарове забавне књижице" излазити, и у којима ће бити приказ сваколике несме и збора његовог" — Разумите јавља се књигом која ће доцније опет излазити! бадава — види се — ар-Ар — ат! Но није само то; можемо се раадвати, јер нис ц пам јавља да ће иас доцније обрадовати са вршитбом и бербом (песмама); „а за њом су на реду љубавне несме" И пгга мислите: по две, три? — у одељењама, ескадроними, четама, ио стотинак кумата, и ту ће вам бити много шарепа цвећа: Ружице, Љубичице, Босиљкови, на Покличфке, Осветарке, Слободарке, бпћ< и љубавна к <Л )рцања, лепршања и Стрнни цветии Јкрас." (наставиће се)
СМЕСИЦЕ Л [Мурилов тестаиент].. Пре нек >лико години, у Мадриду изнеше на јавносг тестамент славног сликара Мурила, од 3. априла 1682. Ево кратког извода његовог, из чега ћемо дознати како су му радовк били на грађивани за живота, и, у опште, шта су у то време зарађивали чувенији сликари. „Изјављујем, ла свршавам овог тренутка једну велику икону и че тири мале, иконице за капуцински манасгир у Кадиксу, све по уговореној цеви од 900 пијастра (4500 д.) на рачун чега сам нримио већ 300 пијастра. „Изјављујем да дугујем Николи Омазуру 100 нијастра (500 дин.), што ми је позаЈмио прошле год., 1681., и да сам му по уговору нредао две
мале слике, што стају по 30 нијастра (150 дин.) свака, тако да сад дугујем Омазуру још 40 нијастра, што наређујем да му с<» испдати. „ИзЈављујем, ла ми јо Диего Бамио поручио икону Ћ Свете Катарине, великомученице, а која ми је, по уг вору, иеплаћена напред у ' ] -2 пијастра (160 ј.ин .) По томе, ваређујем извршиицима мога гестамента, да му нредаду речену икоау, која је г<<това и са свим довршена. „Изјављујем, да ми јс једав ткач, чијег сс и^ена не опомињем, ааручио једну икону „свете Богородице"-у половини — за кчју ми је дао 9 вара (7 и п<1 метара) сатина. Ова је икона само екицирана; ако му се не могадне предати са свим довршена, требаће да му се плати цена номенјтог сатина." Ово завештање, што је Мурило дикчовао једноме бележ^ику, свршава се овако: „У граду Севиљи, 3 априла 1862, од прилике шест часова у вече, бејах позват да примии тестамеиат Бартоломеја Муј)ила, сликара, становника овога града, и док сам иисао ово посмртно завештање, и пошто ми је казао имена двојице својих синова; Гамиара и Естабана Мурила, опазио сам да је умр'о; управио сам му но обичају питање: да ли је нравио или не и друго какво завештање, али он н; гдговори, а неколико тренутака доцније, премину." —и. —
ШАМ (Леп виц). Мајстор Ј*ша се нешто од много завиривања у данце разболео. Ж<'ка љ.утита рече слузи да зове доктора. Но слуга ју је буквално разумео — звао марвеног лекара. — А ко ти рече марвеног лекара да зовсш? — На ви, вели слуга, та ви сте сами рекли: иди Ђок < по доктора, онај мој матори магарац опет се разболео. *• (Адвокатска логика). — Господо судије, нема сумње а нико и не пориче да је мој клијснат убио старц Јосима. Но убица се није користио његовим имањем А Јосим би и иначе морао скоро умрети од етарости по томе, ја не сумњам да ћете га ви оСлободити. * (Уздах гос !Одииа пачалника). Госиодину началнику дају неки грађани четвртину земаљ< ких производау знак
пријатељстза. То се зоива пред началником и његовом жепом. Он прима дар и гледајући жону са страпс зах«аљује: — Хвала пријатељи! О како бих ја вама рсд о за вашу четвртипу дао своју половину... ——
БЕ0ГРАДСКА Београд, 30 Септембар
К Р А Љ И Ц А Н О Б И или ЛОВАЦ МРТВ.АЦА У ВЕНЕ.ЦИЈИ РОЖАН ИЗ ИСТОРЕЈВ МЛЕТАЧКЕ РЕПУВЛИКЕ КЊИГА ПЕТА »> (НАОТАВАК) ;100) У томе онази Ј1ор<-мцо нешто пред ссбом у даљини, што му нажњу обрати. Он виде једну говдолу и у њој неког човека. који је стојећи радио нешто. ,,Вози тамо, а новиче Лоренцо старом гондолијеру. Гондола се упути тамо, камо је Лоренцо заиоведио. „Хе! Ко сте ви тамо?" повиче Лоренцо. Нико не одговори. Лорендо виде да еу двоје њих у гон доли. Један човегс и једва женска. Човек је нешто из воде извлачио, и по томе је Лоренцо мислио да је рибар.
„Шта радите?" упита Лоревцо. Човек те сигурно поавао глас Лорепдов. „Ха! Би сте то, Монсињоре?" рече он. „Јакопо, јесте ли ви?" упита Лоревцо, пошто ј његопа гондола д< шла ближе. „А еа вама је, као што видим и ваша кћи ?" „Да, ја сам и моја кћи Нела, Монсињоре/ „Шта то имате у гондоли?" „Мртво тело, Монеиљоре," одговори Јакопо. , Тсло је оне Сињоре. што је екочила из гондоле, гдс су били Галерски војвиди/" „Где је? Да је видим/" новиче Лоренцо са неким страхом. „Овде је, у Говдоли, Монсињоре!" Кад је Лоревцова говдола дошла уз Јаконову гондолу, Лорендо пређе код Јакопа. Ба ноду лежало је тело, које је Јакопо мало час извадио мз воде. Лоренцо се саже и посматраше лице удавл.ене. „То није Краљица Ноћи!" повиче он. „То није оиа! Богу нека је хвала!" „То је Евангелина, сестра РаФајела, вође крсташког!" рече Јакопо. „А јесте ли ви добро видили, је ли баш
кил
18.478 Жита. .
Н.40
п
43389 Сувих шљива .
28.—
г .
Шљива нових
—•—
п
Брашно фино .
—. —
»
(Брашно леб. нес .
—.—
Г)
—.— Брашно „ сеј.
—.—•
п
3815 Кукуруза. стари
850
г>
1019 Кукуруз. браш.
—
п
1699 Јечам . . .
7'75
7°)
10717 Овас . . . .
7.75
V
178 Раж ....
7,—
п
— Мекиња. . . .
—.—
т,
—.— Краза.
—.—
п
540 11асуља. . .
25 -
п
1830 Ораја ....
25,—
п
770 Катрана . . .
30.—
п
— Вуне овче . •
—.—
Г\
— Шишарке. . .
—.—
п
428 Коре брезове. .
12 —
Ђ
8530 Креча ....
3.20
У)
'20800 Сена ....
4.50
1)
22190 Сламе ....
2 50
7)
60 Масти . . .
120,-
л
1080 Лоја топљеног .
77,-
Г)
.— Сочива ....
—•—
п
Ћумура. ,
Ћ
— кожа гов
—.—
%
692 Крушака. . .
12 —
Г
10043 Грожђа . . .
15 —
п
52 Сира
81 —
V
1480 Свиња . . .
80.00
«
— кис. купуса . .
,—.
Ћ
587 Лука цр. . .
7.50
г1
Лука бела .
—.—
п
Арнаџика . .
—.—
п
880 Кромнира
9.00
РАЗНА ПИ Г КА
дит.
1400 Вина црна. . .
14.—
V
2000 „ бела . .
20 —
Г/
— Комовице.
—•—
п .
400 Ракије меке. .
24-—
п
„ љуте. . .
—•—
V
Шниритуса . .
— ■ —
она екочила из гоедоле Галерских вој" ника?" ,,Она, на то се могу заклети," одговори Јакопо. „Онда ћутите! Нико не сме да дозна, да то није Краљица Ноћи, што нред нама лежи мртва!" „Бојим ее, Монсињоре, да и Краљица Ноћи није избегла од емрти! Сви који су били на Галери мртви су!" ,,Ја ве верујем да је и Краљица Ноћи пропала еа крсташима. То не могу да верујем! Благодарим евсмогућем Богу, што је нисам вкдео мртву у вашој гондоли! Лаку воћ добри старче, лаку ноћ Нела!" Лоренцо се врати у евоју говдолу и вареди гондолијеру да вози на пијацету.
VI. Ускоци. Кроз лабиринат малих острва и безброј шиљатих камења, што окружавају Далматинско прибрежије, вијугао се један кратак. али јак чамац. Он беше необичне израде. У чамцу беху осам људи у Фантастичком ношиву.