Мале новине

дацушта споју ирадедовску веру, пориче најсветију књигу — талмуд, али тако исто одриче научност и хригаћаноком све'сом писму. Његови га еународници проклињу, презиру га, чак мјг је и жнвот од ших у оплсноети, али тако исто нема му места ни м<ђу хришћанима. Он нров>ди *ео свој век осамљеи, режући стакло д би имао од чега живсти, Д| к се бави овојим • илософским истраживањмча. Уријел Акоста је Спиноза. Али вма међу њима вглике, грдне р»зл к . За то смо и поменули да је сам песац прозрео гвоју недораслост дл н^м нрикиже самога Снииозу, кога је заклонио Уриел Акостом. Спинози нас привлачи она »егова карактерна црта шздржљивост, она његов унутарња иелнч ша, она готово надчовечинека резигнација и крлјњажудња за мат матичвом сигурношћу сазиавлња о божанству, васељени. А Уријел? И *од њега налазите црта Спанозиних. Али у послелњем тренутку, у моменту кад је лакше умроти за исгину него живети. Уријел )е један Јбичан човек, управв шмокљан, који хе заслужује онолику пажњу нашу ма лолико га штитили драмски закони. Ридите га како је недостојан, како )е слмботиња да изговори оне велике Галилејеве (>ечи: на инак се окреће. У ист>'рмји ФМлосоФије нема човека. •сем С' Крата, који је таком мирноћ^м подноеио своју мученику судбину као Сниноза Уријел је обичн* кукаввда. Па за Т" и иелимо, да је ииеац своје )непоЈЗдање, да ирнкаже правог Спи иозу и да делу наз>В онакав какаи ; је мислио, заклонио Гнтово баснословном личногнћу Уријел Акостом а тиме ^"уједно и маскирао и оправдао своју нраву намеру, — Тохико што се тиче главног јунака ове трагедије. Остали каракт*р у њој, нису ни најмање маркирани и сви сукоби у драми долазе више од вереке заблуде, а не 6д различноети карактера. И ма да је Уријел Акоста тријумФујући ступио скоро на све европеке позорнаце, ипак он остаје самодрама пунаеФекта без веће литерарне важности. Да пређемо на г. г. приказиваче. Г. Љ. Станојевић приказивао је насловну улогу. Имали смо већ нри лике да говоримо о њему. Свој смо еуд шзнели благо, нежно — али то се нмје разумело. Оно, до душе, лена је ствар обратити пажњу целе публике само на себе а не губити се у гомилн, али то тек само кад се може да учини. Та бар једно огледало не стаје много : па- између четири зи^а, а пред њим, искрено нриказати себи оно !ПТо ће се изнети пргд публику,

па, ако није уображења, мораће се пред самим собом поцрвенети. Хоћвмо ли да подсећамо г. Станојевића на ону дивну сцену Уриј®лову с Јудитом, с мајком кад се с њоме први иут састаје и за тим кад одлази да опорече оно што је писао, и најзад сцену кад, баш у моменту, да све оиорекне, разјарен долази из цркве и говорш огорченом народу јеврејском да ипак остаје при своме, хоће лв, велимо, да га нотеетимо како су му те сцене наказно испале. Свуда где ваља еФекта,где бурносг »ссћаја долази до кулминацијс ту г. Љ. Станојевић апсолутно ннје ваљао. Било је већ крајње време да се о њему поднесе озбиљан суд. Ми га ево доносимо: г. Станојевић је од наших мла^их глумаца иајбољи, али још накако не за овакве ул'Оге. У мањшм улогама стећи ће рутине, угладиће оне своје грубе жестове, одвикнуће се грижења прстију — јер то тек мма смисла кад когод прештнне прст на вратима, па тада дозвољено је мислнти и на веће улоге. И са осталом господом ишло је врло траљавн. Г. Гаврнловић, у I. чину, баш се приметило, није знао улогу, но у доцнијшм већ је ишло боље. То исто односи се и на г. Рајковића: застајао је, отезао речи, правио паузе/тако да је иостао досадан и он и суелер и комад & и сви заједно. Г-ђнца Нигринова бшла је само лепа Јудита и ништа више. Јако нам се допало од г. Др. Јовановића кад оно рече: „Кад је Уријел хришћанин, онда ја морам да занемим". Али нас превари, обешењак, после тога говорио је толико да већ није имало ни смисла. А камо лепа срећа да онда занеме! Од целе њсгове улоге допао ми се само његов нос: бно је јединствен т. ). нос. У оиште, то вече комад је шшао врло трал>аво. ГЈублике је било врло мало. Ђованини.

БИБЛИОГРАФИЈА Жали забавпиЕ. (излази сваке недељс) свеска 4. — Уређује н одговара Сгева II. Видаковнћ. Садржшна: Песник пршча А. Цјехановшча; Т$и лоаова од Лава Толстоја; П ред рајским вратима од Дан. Дарка. Ова је свеска 30 иара днн.

СМЕСИЦЕ ГНколскн шадзорнш: У једној школи бно је школски надзорник тако добар човек, да је вечито забрањивао учитељима сгрого и нечовечно постунање с децом. Једном чује у школи писку неког детета, па јурну одмах да види штаје. Учитељ дохвати једног ђачића, оборно га на земљу, затегао му тур па га девета као вола у купуеу. „Господине кзлега, раздра се на њ' надзорник, шта радите то?" — „Па видите, одговори учитељ, казним једног неваљадца за непослушност." „А шта бисте радили, кад би банула сад овде детиња мати, па вас потргда на одговор?" — „Избацио би је напоље", одговори учитељ љутиго. „А кад би му отац дошао?" — Неће доћи." — „Огкуд знате то?" вапнта школски надзорник, скоро ван себе од гњева: ,Откуд, откуд?" — „Јер је иемогуће; пошто...." —• „Но! пошто? шта поијто ?" — ,Пошто сам ја отац" .

ШАЛА

Госаодин (пратећи даму, пролази поред просјака са пруженом руком) преврће по џеповима и шапуће: „Ах дукат бих дао само да ми је да имам

грош у џену!" * Цре неки дан изашао је овакав посмртнн оглас у новпнама једном „Наша мшла снаја, сестра, тетка, баба и т д. нреседида се 14 о. м. у вечност...." Некаје хвала г. г. докторнма" и т. д.

ПИЈ-А.Г1^1

БЕОГРАДСКА

Београд, 5 Октобар

кил л П • Ћ 7) Г) V

13959 Жита 29.489 Сувих шљива . Шљива нових 236 Брашно фино . —— (Брашно леб. нес . —.— Брашно „ сеј. 2429 Кукуруза. стари Кукуруз. браш. 1312 Јечам . . . 2240 Овас .... 371 Раж ....

11.80 28.15.- 8.00 8 7'73 7.5 0 7.50

п 7) П п п п п V V 11 1) В Л » п

лит.

— Мекиња. . —.— Краза . . . 4Б0 11асуља. . 3^1 Ораја . . . 294 Катрана . . — Вуне овче . . — Шишарке . . 428 Коре брезове. 774.0 Креча. . . 2915 Сена . . . 750 Сламе . . . 121 Масти . . . 1080 Доја топљеног .— Сочива . . —Ђумура. . . — кожа гов. .. . 730 Крушака. . 7040 Грожђа . . 120 Сира 2824 Свиња . . . — кис. купуса . , 820 Ј1ука цр. . . 571 Лука бела . . Арпаџика . . 1517 Кромпира РАЗНА ПИЋ.А 500 Вина црна. . 200 „ бела — Комовице. . 200 Ракије меке. „ љуте. . Шпиритуса .

25 22,- 25,-

123.20 4.50 2.50 110.77.- 10 17,— 80 77.— 7.50 45.8.50 14 20 30

ОГЛАСИ

ПОД КИРИЈУ У мојој кући, на углу Кнез-Миха)*ове и Љубичине уллце, имам за издавање под кирију три собе од 1. Новсмбра о. г.

1—3

Тих. Ј. МарковиЛ.

А САМЦА ШШ ЗА ФАМИЛИЈУ без деце од 1. Невембра издајем у мојој кући на горњем боју један стан под кирнју којн садржи трн собе једну кујну ш собу за млађе и остлле потребне удобности Кпез Мих. улица бр. 35 За услове обратитн се у дрогерију Др. Ј. Ђурић и Марковић.

1—6

Милева Ј. МарковиК.

и сва оетала деца коју граФ има — а има их осморо. Ту се огледала сва угодност, сва срећа мирнога живота. После се дигосмо те одох с граФом у његову собу, где разговарасмо до дванајест сати ноћи, раснрављајући сва важна иитања. Готово поГх жн" слушах сва раз лагања тога мислиоца, који наизменце говораше о литератури, о последњем исгочном рату, о селЈачкој банци. о иорези, о обрту, па онет о литератури. Сутра дан одвезох се у гроФовим кочијама у Тулу, а одатле жељезницом у москву, носећи у души најслађу успомену на Јасну Пољану и њеног госиодара Лава Николајевића Толстоја,

КРАЉИЦА Н0Ћ И или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛВТАЧКБ РЕПУВЛЕКВ КЊИГА ПЕТА (НАСТАВАК) (106) Умбо му нриноведи све што се догодило са њиме. „Тако дакле? Ти долазиш из Венеције? новиче старац и његове црте на лицу добише живахну боју. То га је јако обрадовало. „Дакле ти долазиш из моје миле Венеције? Богу нека је хвала што те видох, јер се надам да ће моја чезнећа душа биги умирена, кад дознам шта се је догодило у мојој милој отаџбини, у месту мога рођења/" ,,3ар си и ти из Венеције ?" упита Умбо обрадован. „Пошто сам дознао каква те је зла судба довела овамо, сине мој, ја ћу ти

радо прииоведати, како сам доиао рооства ових Ускока, нротив којих се наша отаџбина бори," одговори старац. „Па кад ти иснричам моју судбину, тада ћу те питати за све иромене, које су се у мојој отаџбшш десиле за време мога робства. Чуј дакле, Умбо, сине мој, каква ме је грозна судба снашла. Има томе доста година, како сам ја ношао из Веееције на мојој убојној Галери, те да станем на пут разбојништву ових Ускока, који су нападали и пљачкали трговачке лађе. Сем тога стављено ми је било у дужност, да испитам све околноети и пронађем начин, како би се то разбојништво могло једном за свагда уништити. После бурне и опасне вожње, пошто смо очекивали сваког тренутка нропаст наше Галере, и пошто сам се ја сиремио био за мој последњи час, испадне нам за руком да се докопамо пристаништа код острва Паго. Наша Галера, која беше сва полупана и искварена, пристаде у нриставиште. Ја сам већ био начинио тестаменат, јер нисам помишљао да ћемо се икад избавити. Исти тестаменат метнуо сам у једну јаку Флашу, добро затворио и бацио је у море, надајућн се да ће је море кад тад однети до обале