Мале новине

ве", увиђајјкв да код пас, с даиапа дан ту$"тшЈтвна у сваком погледу отима ма, као да смо ми сами неносредни узрок томе; реш&о је на свом последњем састанку, да унрави један братсви позив на сва шабачка друш^ва и да их умоли да сви сложно на томе пораде и да то зао сирече. „Омладина" је већ и разаслала свима друш-гвима такав ноаив, напомињући, да би се сад одма, кад на СТаје време ц сезона разних забав , могло одма отпочети цешто иа чој мисли делати, тако: !- огле бм ее суабијати странс шре а и страна луксузна ношња. То би се иак дало по стићи, без икаква труда и жртава, тиме: што ее у ирограме забава не би уносила ни ј^дна страна шра и поред тога на позивницама би се увек иомињало, да је долазак у обичном, а по могућству у оделу домаће производње. „Шабачка је Омлздина" в<ћ и уснела у овом свом ш кушају, тако управа шабачког раденичког друштва, која је намерна да нриредк 30: ов. мес. забаву, донела је одма одлуку, да програм има бити потнунде срнски. На оваквом раду, ми л«ожемо само честитати „Шабачкој Омладини":

СТРАНЕ ВЕСТИ Руски калуђери у Палестини. Како јавља лмст >Беуап<; Нега1(1«, руско свештенство н«ме|>нва да набави у околинн Јерусалвма велика земљишха, те је већ о томе и почело да воји преговоре. У посдедње доба наее*идо се у Пдлестини много р^ских калуђера. * *Утопилн се. К^ко јавља депеша из Кине, разорила је поилава н)ве насиие Жуте ЈРеке. До хиљаду радника, који еу ра^или на насииима, иотопило се.

гласншс

ТРГ0ВАЧК1Г глдсник Ситуадија интернационалне новчане гшјаце, ретко да скоро беаЈе у та ко иавештаченим стању као шго ее она ових последњих дана налази. То релативно побољшано стање нроузроко але су у главноме две ствари. Ев роиски банкари живе данас, тако рећи, од милости владе аргентинсћв републике, кја се иривремен<.< нашла побуђена ди не чини в< ћ^х операциј*

са алатом. И т<1 чини да богата и велика Европа своје послове још мирно води. А с друге стране исто је тако г. Вишнеградски на молбу, готово свих енглеских и немачких банкера своја вучења ад&та п операЦија с њкм систирао, те тиме дао могућноети, комуникацијама евина хартијама вредност«; а осим тога је и једну емисију нота бео нокрнћа вредности освовав. Под таковвм околностим може свако е миром расуђивати о стању новчане пнјаце, тешећи се привременом добром вредношћу новв,а. Берлинска Наибе Иуапсе, која се као првом кућом сматра, труди се свима еилам.ч, да ситу*цију берзе олакша и у стабклни је цоложај доведе; иу ношто унеколико и Русија св< ј интерее узима, то ће се свакако стање брзо пабвљшати и то з.) дуже време. А много се рачуна на иекакво видно и јако иобољшање новчаних односа на берзи месеца Новембра. И тим се као држл да ће се моћи избећи велика ултнмо ликвидација, која би иначе на берзи могла да се појави.

СЛУЖБЕНИ ПАСНИК

Указом Његовог Величанства Краља од 10. ов. мес. постављају се: за команданта града Фе-гислама, арти љејшјски потпјковник Сима Влашић досадашњи уиравник заиатлијске Школе; за команданта IX. (браничевеког) иуковеког округа, коњички потпуковник, Малош Ђермановић досадашњи шсф ремонтског одсека артиљеријеко техничког одељења војног министарства; а досадашњи командант тога округа, пешадијски мајор, Ђорђе Жујчвић, разрешава се од тедужносги и ставља ее на расположење војном министру; за ше®а ре«онтског одсека артиљеријско-техничког < дељења војног министарства, артиљеријеки мајор, Н кчдије Стеоан вић, досадашњи рс -фсрент са артиљерију при команди тимочке дивизијске области; за реФерента за инџинерију при команд< тимочке дивизијске области, инџинирски мајор, Тодор Весић, досадашњи ше® грнђевинског одсека инџинирскотехничког одсека војног министарства; за команданта X. (чачанског) пуковског округа, пешадиЈСки мајор Микаило Барјак-гаровић, досадашњи управник ваљевског гарнизона; за вршиоца дужн )сти начелннка штаба Шумалијске дивизије, пешадијски мај<>р, Ђура Димић, досадашњи коман дант X. (чачанек< г) нуковског округа;

за команданта XII. ба-гељоиа »-чилног кадра ђенерал-штабки мајор, Светонар Нешић; досадашњи начелник шта ба шумадијске дивизије; и досадашњи вршиоц дужкоети команданта тог^ батаљона, пешадијски канетан I. кл., Алекса Стојковић, разрешава се од те дужносги и етавља се на расположење минис-гру војннм; за коман длнта III. гардијеког батаљока, не шадијски мајор Јонан Поповић, досадашњи командант V. (ваљевског) пуж вског округа; за команданта V. (ваљевеког) нуковеког округа, пешадијскн мајор Паја Павловић, до сада при београдској гарнизонској управи; за командаата XV. (пиротског) пуковског округа, пешадијски мајор Марко Мидошевић, досадашњн командант III. гардијеког батаљона; :-:а команданта II. дивизкона дрннског артиљеријског пука, мајор Панта Тр!> ♦уновић, досадашњи реФерент за артиљерију нри дринској дивизијској команди; а досадашњи вршиоц дужноста команданта тога дивизиона, капетан I. класе, Михаило Нешић за вршиоца дужности реФврента аргиљерије при дринској дивизији; за вршиоца дужиости команданта II. дивизиона моравског артиљеријског н>ка, артиљеријски капетан I. класе

просвета

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Под насловом »Киака кшћоуа« ночела је да издази у Прагу на чешком језику бвблиотека руских писаца. У првој књизо те библиотеке, коју издаје Ото, мзашле су Ј1ава Толетоја приповетке: „АЈвберт-Б", „Утро помелцика", „Запискн маркера", ^ И зђ , записокт) кннз. Нехљудова", „Три емерти", „Два гусара" и „Казаки." Приповетке су преводндга разни нреводиоци. На крају књиге изнета је кратка биограФија Толстојева. — На иасловном листу престављепа је Рускја у виду женске, која држи лочоров венап над Толстојевом главом, чија је слика ијрађена врло добро. У даљини види се московека црква блаженог Василија. Цена је књизи 1. Гог. 50 кг. — Другп прашки издавач Шимачек, лздаје у красном издању Толстојев „Рат и мвр". * Српске м х{ ватске несие у рускон нреводу. У Петрограду изишла је прва евеска ,, Славјаиске библиотене," коју уређује Крунислав Јурјевић Хврук, Хрват. Оч је намеран да под Игњат "Срб разрешава се од те дузк- тим именом изда читав ннз свезака у којима ће бити народне југословенске и уметничке несме. Тако, у

ности и ставља се војном министру.

на расиоложење

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограО, 10. Октобра 1888. (Притворени ). Ноћас су притворени. Лазар Ђурић, Никола Пауча, Ђока Бунбовић, Танасије Кнежеваћ, сви из Босне и Антоније Мијатовмћ амалин сви због пијанчења и нереда; Јован Зец обућар и Војтек Турој надничар из Аустрије због тумарања. (Осуђени). Пресудама полицијским осуђени су: Богосав Мкрковић ка*. што је без одобрења доиустко те је давата иредстава, Тома Павловић овд. због оговарања власти, Тома Николић К'<Ф. абог нечистоће, Димвтрије Јовановић и Павлв Обрадовић ка*. з» неупаљсне »ењере. Јозе® Варнек, Антон Вашвак кал®е обућарске, Василије Бадовић пискарач, Јован Танасијевић Са®а Марковић и Кос-га Танаенјевић надничари сви због нереда, Велимир Ристић из Пожаровца Сретен Јовановић из Ужице и Таса-Тица-Ђулчић из Меденааа због скитње.

тој првој свеаци наилаз-шо на ЗмајЈове Јовановића „Луду". Но изгаеда н»« да је уредник те библиотеке иогрешно урадио, кад је. дд тнозна нашу браћу Руее, узео баш Зма : Јовин превод ПетеФијеве „Луде", код толиккх красних његових песама. Од бугарск. песника преведене супес ме Инана Вазова, М Москова, X. Ботева и Пенче Славејкова. Хрватск. пзсницм заступљени су Августом -Иеноом (че-гнрн љегове пееме,), А. Харамбагпићем (три његове иесме), Хугом Бадалићем („Рапеш ' е4 сп-сепвеш'), Иетром Прерадовићем („Змија"), А. Палмовићем („Валша"). Сем ових у нето је и неколико народних песама. Так<», нма неколико босанско-ерцеговачких (које Хрвати зову хрватским народним иесмама. 81с!ј, за тим шест народних несама словачких н русинских. Уз те песме додата је у што краћим нотезима биограФија и карактеристика рада свију песникакоји су ту застунљсчи. Ми се особито радујемо тој појави уиознавања браће Руеа са југословепском којезвјом, а нарочито би скренула пажњу иадавачу да не обађе наше знатније песнике као: Његуша, Јакшића, & не би било згорег да се увме што и од ка.

Није било можда гледаоца овог дсфиловања, кога држање војника овог Ш-ћег гардијског багаљона није изненадило. Радн»е с нушкама изгледале су тако као да их ради један човек а не цео батаљон људи, повле тога марширање је ишло тако у корак да је свакога задивило. За све ово разуме се арипада заелуга на првом месту батаљоном команданту г. Марку а без сумње и свој г.г. ОФицирима овог батаљона, наставницима војничким. Ми од свег срца честитамо еа успеху са жељом, да у своме тешком задатку и страју, јер само ће то донети да ће наш узвигаени и витешки Господар моћи остварити српску мисао, које је он и носилац. После овог деФиловања било је чесгитање код г. Панте Јан. Дробњака окр. начелника, и он је све урођеним му срнским гостољубљем дочекао и почастио. На одређеном зборишту за скуп стре лаца, ночело те прикупљање ових од 2 и по сахата, а око 3 сах. појави се н. председник друштва г. Панта Ј .н. Дробњак окр. начелник. а за тим одма и овд. певачка дружина певајући. Колико је дирљив био овај тренутак, немогуће је описати. И стрељачка дружина

први свој рад »Јдпочиње песмом, -гим жа ром српске љубави, братства и слоге, као гато је то лепо исказао песник Змај Јован Јовановић. „Хај што Србин јоште жвви Крај свих зала Песма га је одржала Њојзи хвала." Кад еу се искупили сви чланови странци — сви су се скупа кренули ка друштвепом стрелишту, које је одмах код града овд. а на путу, који води за Нм1и. Чим је се пак цела ова група појавила на доглед стрелишту, пуцњава из прангија обзнанила је долазак стрелаца, које је певачка дружина иесмом одпратила до самога стрелишта. После мале почивке и дочека гостију, подпредседник друштва г. Панта Јан. Дробњак окружни начелник поздравио је скуп чланова у колико се оиомињемо од прилике овом беседом: Госнодо и другови моји, Чудновата је судбина Србинова/ Косово поље, -га тешка рана Србигтва, та костурница славних предака наших, тај сињи гроб, који је прогутао српску сла,ву, српску срећу, српски понос, ерпску величину и сјај. Коеово поље то је ме1)а

између срећвијих и славнијих дана Србинових и робовања његовог Где је славна Немањина држава? Где је силна Душанова Царевина? Где је Милош Обилић та челенка Србивова? Где су његова два побратима узор љубави и пожртвовања ? Где су девет Југовића? Где је стари Југ Богдан? Где је дични млади соко Бошко Југовићу, ко]и нрезире заклетву и њежне су:'е сестре царице Милице и иде ва Косово да у емрти за отаџбину и владара тражи елаве? А где су остали српски витезови, а камо је српска снагн и величина? Камо је српска еилна царевина? Нема је, срушена је, утонула је у крви својих синова. Зароњена је у костурницу славних и јуначких српских витезова. Од Косова настају црни дани Србинови. Силна царевина Душанова поетала је пуста и прострава нољана по којој су азијске разуздане орде ббсниле. Песму је заменуо плач. Слободу ропство. Народ српски силан м славан постао је раја. Огњиште, и све што је Србину свето и мило било беше сатрвено. (наставиће се)