Мале новине

СТРАНЕ ВЕСТИ * Одроиила се зеиља. Ноћу између 19. и 20 о. м. а<> римском, одронио се међу Саландром и Гресаном у Италији велики комад земље, који је захватио воз из Неапоља у Бриндизи, те је том приликом иретрпао шест људи, а десет су тешко рањени. С возом је ишло много јбих из Тарентна, који су се враћал:и са свечаности у Накољу и Риму. * Из Париза јављају: Прошле ноћи одваљен је у Хавру са зграде немачког к нзудата грб и бачен у блато. ПреФект је одмах отишао у зграду немачког коисулата изјавио му своје сажаљење и рекдо да ће се одмах наредити истрага, како би се нашли кривци. И мииистар снољних нослова изјавио је такођв своје сажаљење миниетру 1 рофу Минетеру. ТелеФОн између Беча и Будиииеште. Угарски М .!нистар путова решио се да изведе телеФонеку везу измеђУ в еча и Будим м-ште. а тако исто намеран је да и оближња места еасга ви телефоном. Буџет је одређен 60.000 Форината.

Х"\2Г-А.О:Еа::Е1Ж.

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Пијада аовца. Банкери Лондонски и Берлински зад в >љнк) трљају руке. Стање ствари на новчаним пијацама побољшало се јако. Комуникација новца цостала је Живља, а према томе и релагивна вредност новца иојачава се. Каиитали резервни знатно се повећавају јер и главне своте капитала постају веће, ношто су многи банкери и играчи на берзама осстили сигурније земљшпте под собом т. ј. пошто су се уберили да су односи са Берлином врло иовољни. Свакако да ансолутна вредност а тако иСТо и релативна нашег новца и наших лозова мора се према стању главне берзе уирављати. Црема томе може се извести да наши лозови добро стоје.

СЛУЖБЕНИ ПАСНИК Указом Његовог Величанства производи се: досадашњи контрактуални лекар II. класе, Михаило .!■ рснц у

чин санитетског капетаиа II. класе с рангом од 6-ог декембр: 1887-е године. и марвено лекарском помоћнику II. класе, Љубомиру Ђорђевићу. уважава се оставка, коју је поднво на државну службу; контракгуалном војном декару II. класе, д ру Хајнриху Глингеру, уна жаиа се оставка,, коју је ноднео » а држАвну службу; контрактуалном апотек&рском номоћнику I класе, Атанасију Нешковићу, уважава се оставка, коју је поднео на државиу службу. и на предлог војног министра, а на основу члана 46-ог, закона о устројству војне акадамије, одређује се: да се ове године нриме г вншу шиолу војне академије двадесе.т г. два слушаоца — ОФицира. Министарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља, од 22-ог јула ове год., на нредлог министра грађевина, поставља: за инжињера нете класе рачуноводног одехења миниетарства грађввина, Светозара Гикића, инжињер шесте класе ис.тог одељења. Д-р Антоније Зајичек, Физикус округа крајинског, после кратког боловања умр'о је 8 ог о. м.

П0.1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограО, 10. Октобра 1888. (Притворени) Нчћас су притворени: Коста Урошевић келнер из Аустрије због екитње, Арон Ахалај молерски момак због нереда, Гојко Марјановић з г К1Г крађе. (Осуђени). Пресудама полицијским осуђени су: Јован Новаковић и Јован Крантић тежаци због крађе врљика, Пера Манојловић слуга из Алекештца зв новратак из прогонства, Амет Арабмед због екитње; Нивола Тодоровић механџија што није цријавио кога има у квартиру, Алекса Павловић пиљар због нереда, Драгутин Ивковић због скитње. (.ИаЏно .) Синоћ у нрви мрак, нађено је једно мушко новорођено дете у улици Министарској, наспрам женске школе. За ноћ је иредато иа чување Тинки жени Карла Глиза обућара код п два тигра*

ПРОСВЕТ Ј^

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ ш НАУЧНЕ Награде. Руска акадлллја наука досудила је ове го.шве прву „Пу шкинову награду" од 100 руб. Ј1. Н. Мајкову за биографију Баћушкова; а другу награду од 500 рубаља Ан, П. Чеховј за његове нриповетке. * Сара Берхиард већ се наллзи у Бечу где је ночела своје гоетовање. Играће своје најјаче комаде: „ Госпос камелијама; „ Фредору и , „Фру-фру", „Теодору" „ Адријану Лекуврерову. и »Иа Тоиаса>. Гчорује од 11 на закључно до 24. Ноаелбра ове год. * Друштво списатељица и уметникиња. Код нае је неких ходина екзи стирало Српско уметничко друштво Данас о њему, тако рећи, ни трага нч гласа. И док тако код жас књижевници и уметници и не сањају, и не помишљају, да енремају земљиште за образовање каквог друштва, дотле у страном свету чак и женскнње тако далеко напредује. да ствара умстничка и књижевна друштва која и нама могу за углед послужпти. У Бечу посгоји од дужег времвиа једно тако друштво, које има доста велики број чланова. Ових дана је и херцегиња од Паркс Марија Антонија ступила као участница давши 100 Форинти истоме друготву. Исто др.уштво држ I своја предавања где се решавају питања из књижевности и уметности. Бечка пре са вбли да та нредавања почињу ночеткоа м. Новембра.

БИБЛИОГРАФИЈА Изашао је 1 број илусгрованог де чијег листа „Ђачета" са овом садржином: Здраво браћо, здраво сеје! (песма, са сликом); мојим читаоцима; етрах од ђааола; под јаб.увом (несма, са сликом); од извора Мораве Бинче до Сталаћа: хајдук Вељко (са сликом); башахадски учигељ; белешке; ребуси. „Ђаче" излази најмање 12 пута на годину. Година иочлње и свршава кад и шко ла. Цена је листу на годину 1.60 дин. За стране земље 3 дин. Пиема, рукописе и претплату треба слатм уредкику у Ниш, у плаћеном писму. Дееетм је број награда за труд скунљачима.

Нски I'. Пенков Бугармн, јавља нреко бугарско научно — књижевног листа , НараедЋ\" , да ће да изда у нреводу роман Алексавдра Диме: ГроФ Монте-Христо. Види се да Бугари хоће поступно да прођу еве *>азе у кшижевности, на не смеју да обиђу ни ГроФа Мо .те-Христо —нек им је срећно.

СМЕСИЦЕ Мозарт и Росини. Једном се ова два светска вешгака тако страшно нозаваде, око неке музичке ствари, да дође до оиорих речи. Росинп као већ зрео музикант, хтеде пошто по то да уплатка Мозфта, који беше тада тек у једанајестој години, међу тим, чија се слава на далеко чула. На цослетку се Росини сети нечега чиме би ово ностигао: сложи један акорд од 11 гласова, на рече младоме свирачу, ако носвира ових једанајст гласова у један мах, нризнаће му мувичку способност. Мозарт поглеца, на се одмах досети и одговори, да може, аа истог тренутка удари пет гласова десном а нет левом руком, а једанајсти тон, који је био у средини, удари носем, те тако пот»уно Г>де»»'| н, '0 »к .рд, иа оцште задовољство и изненађење нрисутних, због ове детиње д^еетке. Шта је са Стаилејои? Лајтнаит Висмап није никако мишљења, ког су остали, који миеле да је Станлеј ногануо у дубини Афрнке. Напротив, он тврди, да се данас Станлеј находи у држави Ваделај> код Емин-наше. Када би се хаква несрећа Станлејовој експедицији догодила, тр би до сад већ дошло до вароши на обалама ма какво извешће. И с тога Висмач држи да викакви гласи од Станлеја нису хрђави но добри знаци за њ. А осим тога треба знати да су и везе између Ваделаја и Униора и Унгунде прекинути. Треба знати још и то, да овде, јужно од Екватора арапи грдну трговину воде с робовима. И та ће ствар остати још за дуго као нерешен/. проблем цивилизације и науке. Висман вели, кад а би му дали за тај цосао једно дв а милиона марака и доста енергички^ л,уди, добрих "чију и снажне руке, д би за две године то гњечдо Африк^,

бине а на славу и ионос нашег узвишеног Господара и покровитеља стрељачких дружина Краља Милана. Живио Краљ, живили Пироћани. командант дивизије пуковник И. Ђукнић IV. Из Крагујевца Стрељачкој дружини Пирот Крагујевачка стрељачка дружина обрадована установом још једне стрељачке дру жине, а нарочито у Пироту, жели јој срећу и паиредак, да своја крила рашири целом околином српства. Живио наш покровитељ Милан I. да живе стрелци ниротске дружине председник п. пуковник СреКковиЛ V. Из Ужица Стрељачкој дружини Пирот Ужичка стрељачка дружина, честита тој дружини срећан почетак рада, желећи

ј о ј сјаши нанредак под високим окриљем његовог узвишеног покровитеља. У име дружине нредседник мајор, Лаз. НавловиК VI. Иа Ваљева Стрељачкој дружини Пирот Честитам и вама и нама рођење узвишеног нам покровителЈа. Живео. Честитам рођење ваше дружине. Живела. нредседник мајор, Коста Панти% VII. Из Неготине Стрељачкој дружини Пирот Срећан почетак и користан рад жели тој дружини савезна неготинска стрељачка дружина. председник Мијајло ЛизаревиК VIII. Из. Пожаревца Стрељачкој дружини Пирот Пожаревачка стрељачка дружина хита да својим са члановима новоустановљене Пиротске стрел>ачке дружине честита да нашњи први рад. Жеља је ове дружине

да садања воља, која обузима чланове истраје у овом иредузећу и да се чланови умложе, јер то будућност отаџбине захтева. Сигурно око и кренка мишица повешће нас сигурније жељеној мети ослобођењу и уједињењу уз предвођење високог покровитеља нашег краља Милана I. Вежбајте око, крепите мишице, то иште отаџбина, то иште ваш срнски понос. подпредседник Стојан НавловиЛ трговац члан пословоћа Мишо ЈовчиовиИ -А адвокат. Ето, како је ниротска савезна стрељачка дружина одпочела свој рад. Пишући ове редове и ми не можемо да, пропустимо прилику. а да јој не пожелимо срећан рад.

(свршетак)