Мале новине
могао тпко у рсд дотсрати, ла со не би трговиње с р^бовима могло никад више овде да иоврати а и Станлеја би морао пронаћи. * Руски доктор Г а м а л е ј отишао је нре неколико дана из Одесе у Иари.ч да прикаже Академији колс.рни от})ов.—Половииом Мија идуће године иде исти доктор у Инчију, ради практичне иримене лечен.а на болссницима. * Изложба мага аца. Пре неколико година била је у Лондону излижба магараца. Изгледа да ј« и <ложба била величанетвена и да је изнела на видик заиета најлеише егземнларе ове четворпножне и ду*гоух> жчвотиње. Услед овога, мн->ге еу н'винс оочеле гонорити о благородетву магар ца, који је ммао чеет да нос-ч Христа нри његовом свечаном удаску у Јерусалим, на Цвети, нгго је много значајнијс, веле ове новинс, него сви триумФи Пол-Емила, Сиипиона Африканца, Суле, Јулија Ц зара и цара Трајана. Иохвала мапрцима заузимала је ио три чстири ^в-нна чланка у најглавнијим органима енглееког новинаретва, један јв иисац чак и то изнео свету иа видик, да је први Езон бацио каиси на магарце и тиме дао повода, да се говори о њиховој лењости, неиокорноети, глумоети и рђавом карактсру. То је рђаво од стране овог ФилоеоФа, што вије имао сажалења према јадима несрећног друга, преоитерећеног ударцима и послом.
ШАУ1А
Да се »ласи не сете. Поелали ј< дном редову од нуће р^дитељи једну новеЈО!ку шунк}; -л овај не хтеде да потиоручик примирише што њу, иа је сакрмје у куфер. Али, добром оку иотооручиковом шунка ее није могла измаћи Поеле подне била „теорија" Потиоручик пита баш оног војника ком је шунка дон ла; — Је ли Миладине, знаш ли ти ко се зове вегетаријанац? — Знам, вели овај, вегетаријннац се зове онај који ие једе никакво месо. — Е лепо .. Него треба да знаш да ја нисам, нити миелим нкад да будем вегетаријанац.
У школи. Учитељ (да ђаку јабуку). Ш' а је ово? Ћак Јабука! Учитељ. Каквог је укуса јабуна? Ђак (загризе нодобро иарче: Ова је... бррр... кис ла! * У министарству. Долази учигељ да моли министра за нремештај. Почнс да говори ноиздаље. Министар. Брже! Учитељ говори брже. Министар. Брже, брже! Учигељ. Збогом! То је најбрже.
ЈАВНА БЛАГОДАРНОТС При)еђивачки одбор конц рта нри рсђсног у корист једнога великошколца, који полази у иностранетво ради свога даљег школовања, сматра за особиту дужносг, да и овим путем изјави своју најтоплију захвалност евима суделовачима на томе концерту. Веоград 14. Октобра. 1888 год
кил
БЕОГРАДСКА Београд, 11 Оггобар 12,00 30,—
23145 Житн. 18.181 Оувих шљива . 111љива нових 236 Брашно фино . (Брашно леб. нес. —.— Брашно „ сеј. 3972 Кукуруза стари Кукуруз. браш. 1024 Јечам . 6152 Овас . . . . 393 Раж . . — Мекиња. . — - Кр Јза .... 127 Иасуља. . , 337 Ораја .... 294 Катрана . 428 Коре брезове. 2 780 ареча. 9870 Сена . . . . 53560 Сламе . . . . 121 Масти . . . 1080 Лоја топљеног . .— Сочива .... — Ђумура. . . . — кожа гов. .. . 477 Крушака. . . 41 Н8 Грожђа
15.
8 00 8 7 75 7.75 7.50
25
♦
22 —
јч
25.—
•
12 -
§
3.20
♦ ♦
4.50
❖ Ш
2 50
1
110. -
11.-
I ♦ ♦
12" 17.
79 343
Сира. . Свиња
— кис. куиуса 6ЈЗ Лука цр. 571 Лука бела . Ароаџика . 1091 Кромпира — Буне овче — Шишарке
85- 80,— 7.50 45 850 -*■ -*■ -*■
ОГЛАСИ
СТАН са иет соба са свима у добностима, и један са 2 с<>бе у улици два јаблана број 35 упитати Стану Милојевић удову мајорицу. _ 2—3
ЗА САМЦА И.ЈШ ЗА ФАМИЛИЈУ без дсце од 1, Невембра издајем у м јој ући на горњем боју један етан под кирију који садржи три собе једну кујну и собу за млађе и остале потребне удобноети Кнез Мих. улица бр. 35 За уелове обратити се у дрогерију Др. Ј. Ђурић и Марковић.
5 — 6
Милева Ј, Марковик.
ПОД КИРИЈУ
две соое с кујном из ав> лије, издаје се одма у крагујевачкој улици број 6. 2—3
Т Р Г О Б И Н А МИХАЈЛА МИХАЈЛОВИЋА Н А ТЕРАЗИЈАМА Прима иоруџбину за костолачки угаљ из Мајдана г Ђорђа ФајФерта 100 калограма 1. динар и 40. нара постављепо у кући. 2—3
У КАФАНИ КОД )) " ^нш Д 11Ј од данас па сваки дач даваће евоје
познати канелник Г. КАРЛ МЕРТЛ са своих 14 чланова
2—3
||ГОЈА ЖЕНА ДРАГА, пре неМколико дана нанустила ме је ..||и отитпла код својих родитеља из узрока тог; што сам јој хтео стати на пут њеном раскалашном и развратном животу. Овим је позивам да у року од 8 дана, но изласку трећег огласа у новинама, дође к мени на нродужење брачног живота, не будели хтела, сматрађу да ме је изне верила и напустила, тужићу је надлежном суду. Дугове њене нећу ни!>аке признати. 11. Октобра 1888. Београд. Сретен Н. Ресавац 2—3 касапин
јавља својим иоштованим нриЈател.има да је иступио из Бакалско Фарбарске радње гос. Еосте Петрови&а где је више година као деловођа био, и да је за себе такову радњу отпочео на углу куће госп. Томе Андрејевића преко од коларчетове пивнице. -5
КРАЉИЦА НОБИ или ЛОВАЦ ' МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈК РОМАН ИЗ ИСТОРЕЈЕ ЖЛЕТАтаЕ РЕП7БЛИКЕ К .ЊИГА ПЕТА (ИАСТАВАК) (113) Маоге гондоле пловиле су по каналу тамо амо. У иалатама, које еу биле норед канала, светлуцаху свеће, а и на нојединим гонделама видиле су се разне шарене лампе од харгије; а то све даваше каналској води неку чаробност. Лоренцо је седио иепод балдахина, који беше у сред гондоле. Њему је била једин жеља да оде неприметно у пусту палату. Међу т«м са друге страпе на излаеку из канала возише се у једној гондоли Јеронимо, Амадео и СтеФана. Они се били унутили правс у пусту палату. „Сад нажљиво"рече Стефина рибарима „Воље је да се не чује шум од веса!а. и „Видиш ли какву светлост на оној стародревној налати?" упита Амадео „Ништа, све је мирно, а у палати је
мрачно. Нема никакве еветлоети," одгорори Јеронимо. Гондола ее приближи полупорушеним стененицама близу палате и Амадео се труђаше да гондолу дотерн у један нрлкривен ћошак. Амадео имађаше као и Је ронимо црвену кошуљу, панталоне до колена а преко рамена висаше кајиш, о ком је обешен стари мач. На глави имађаху старе кане. Јеронимо вешго искочи на степенице. Стевана изађе за њим. Амадео беше последњи, јер је гондолу дотерао у један прикривени ћошак, који је бие ту код степеница. Кад су се успели уз стененице отворе врата од пусте палате, која нису била за кључаиа нити зариглана., јер је и брава сасвим захрђала. Сви троје уђу у мрачан ходник. „Да ли је крсташ већ у палати?' упита СгеФана лагано. „Није. Ти си чула да га ми овде треба да дочекамо," одговори Амадео. „Нама ће га преддти у руке сам граФ МираФијоре!" ,,Онда није нуж о да га овамо доводи,"
рече СтОФана. ,,Оп га може и у вароши нредати стражи." „Он нам је рекао: ако дође какав странац у Сенаторском или у каквом цуном огртачу, ви га убите/ Тако је казао граф МираФијоре! Та ја сам унамтио сваку његову реч! За тим рече : ако га ја будем пратио и он уђе у ходник, ви га одмах убите чим ја новичем: чиним вам аочаст иуштајуКи вас наиред, Монсињоре!" „Ту мора да има нешто друго," тврђаше СтеФана. „Ти имаш право! Једног крсгаша неће нико називати: Монсињоре," дода Амадео. „А шта нас се то тиче?" рече Јеронимв. „Ми ћемо бити овде у заседи и пазити на њ. Ко год овде дође, нашће нам шака. Тако је заповедио богати граф!" „Мепи је све једно! Награда ће бити добра," одговори Амадео. „Мир! Зар ништа не чујете?" шапне СтеФана. „Чини ми се да долази нека гондола. Она плови брзо!" „Весло ее чује како по води удара (наетавиће се
»и