Мале новине

ВРОЈ 193 Зеогр&д, Субота 15 Октобар 136о 'О ДИН А I

И34АЗИ (ЖАКН ДАН .. ВРВТНЛАТА ОЕ ШДЉВ М ВДЕЦИ.>АВЈ И Кимансвиђ г В еогрдду ОСшлићив венац бр. 1 Д & II А ВА ГЉДМИ5 ... ад ж годивк . 4 дик. на 3 меоеца . . .... '2 дии. МКСЕЧНО

МДЈ1Е ' 1о параброј ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА стој

(Ј ии ШШш ШШ II11 И® 8®®Н И | ји^к р* «•>*» се урвтпднтити и код свију пошта у Србијв ЦЕИЕ ОГЛАСА лкн» — ~ + " Мад» огласи 1.50«. д. или 5 иара од ивтнтиогр<-д%

■иаллаи и ПОСЛЕ иРАВНИВА"Ш за овако оглашење плаћа о:е држ. такое ао. п. дин. јДО ^ВЕЋИ ОГЛАСИ ИО ИОГОДБИ

СРБИ!

НлУ ће 1889 годвве ннвршује ое иет векова, од како је па Квсовом пољу пропала стара сриска држава. Божијој промисли угодно је било да у давима тако светих и свечаних успомена, на обновљевоме нрестолу славних Нешвића седимо Ми из илемееа иародне династије Обреновића. Велики Милош, неумрли Михаило створили су и на чврст темељ поставили живот препорођеее српеке државе. Ми се преко шеснај от година усрди « тр;-димо да њиховим сгопама сљедујемо.. Бдагодарећи пожртвовању Нашег верног народа успели смо да Србију напред поведемо. Тиме смо 10-сг Августа 1872 године задатој му речи одговорили. То Нам је и дужност била. Жарко љубећи Овој народ, брижљиво чувајући Срнску државиу мисао, свакад па и данас, ако не већа оно тако исто велика дужност Нам је да -иредвидимо опасностн ;оје брод у младе препорођене државе прете, да се противу њих крепко боримо. НАРОДЕ СРПОКИ! У повесниди вашој и славној и жалосној иотражимо заједнички лека тим опасностима. МОЈИ МИ ВЕРНИ И ДРАГИ СРБИ! Заједно с оним који се ноноси да је нрви међу вама, који осећа сву части пуну одговорност за срећу и будућност вашу, са вољом вашом првим краљем вашим, наћите у прошло сти народној поуке противу погрешака које су се могле, од нас свију, и које се могу учинити у данима у којима живимо, у данима када нам је суђеио да много стварамо и нотомству осигуран лсиу и светлу будућност. НАРОДЕ СРПСКИ/ То ће бити и најплемееитији и највеличанственији начин да достојно дочекамо и ирославимо тужну усиомеву битке

косовске.

СРБИ! Да ли нам даш.с прети опасност од какве туђе навале? После дугог и дубоког искуства на престолу свестранога познавања свију ирилика, ево вам се у овој искреној речи народу своме, Срби, Господар обраћа, и вели вам. не! Државе су жељне мира и спокојства и траже само да и други иоштују њихов мир и њихово сиокојство. Политика лојалкога иризнања Факата свршених вољом Европе, политика добрих и узајамиих пријатељских одношаја са силним суседним монархијама Њихових Величавстава цара Фрање ЈосиФа и Султана Абдул Хамида, са којима нас везују свакодневни и сваковрсни заједнички интереси, политика коју сам лично иовео и водио после великих догађа]'а источних, када су моћни народ руски и његов племенити цар Александар II заложили снагу своје државе и крв својих синова за слободу хришћана, и када се Мо .ја љубљена, верна и храбра војска јуначки борила за независност отаџбине, та политика сва је основана на потреби мира Европскога с којим је солидарна потреба Србије да се у миру крепи и развија. И ако се можда по кад што та политика није у свима круговима разумевала, Ја је са чистом и мирном савешћу остављам оцени повеснице. Али и ако данас младој срнској држави не прети никаква опасност од стране навале, има једна опасност која јој прети, као што је негда славну државу српску средњега века и срушила. Та онасност лежи у нами самима. Кобни раздор унутрашњи подрио је био земљиште на коме је пропала средњевековва српска држава. Раздор тај треба и данас уклонити да нова држава сриска живи правилним, редовним и здравим животом, те да се снасе од нових кобних опасвости. Партијске борбе и страсги дошли су до свога врхунца. НАРОДЕ СРПОКИ ! Дужност је и твоја и Моја да томе на пут станемо. СРБИ / Дужност је партија да се у борби уставе Дужност је иартија да се сете да над иартијским интересима треба да лебди једно више и светије добро, добро мајке нас свију, добро ваше миле и драге Србије! СРБИ У данима када приступамо петстотинитом Видов-дву треба да отаџбина видн „ко је вера ко ли је невера." НАРОДЕ СРПСКИ! Први краљ васкрснуле српске краљевине обраћа се теби из дубине срца и вели ти; нек у твојој среднни умукну сви гласови раздора; нек једнодушно сви мисле само на опште добро; а први пример томе ваља да ти даде и срећав је што ти га дати може твој Господар !