Мале новине

СРБИ /

Даља борба партијска можз само стваратк нових и жалосних »ризора каквих је од почегка овога века било и сувише. Србија потребује вишеозбиљна рада; Србија потребује уређење државних Финанција, Србија нотребује строго екидибрирани буџет државни, у коме би се у склад довеле аотребе свију држшних грана са потребама штедње и тачног испуњавања државних обавеза; Србији треба тако стање које би допустило да се давашње партијске борбе у народном представништву ублаже и да се приступи здравим реФормама по снима пољима јав ога и државнога живота. Ма како искрено да поједине иаргије теже да се постига -, добро народа и државе немоћне су и трудиви ће њихови остати неуспешни докле год у нитању буду освовни закоаи земље, устав земаљски. Данашњи уетав ннсам Ја створио. Ои ниј< Моје дело. Али сам га инак ватрено брааио и брижљиво чувао већ и с тога разлога што народи и не треба олако да мењају устав који сам себи дају. И данас не бих са нрестола пред народ Свој с тим нредлогом излазио да нред нама не стоји 1889-та година, петстотинкта од славног нада нашег, да нема те јединствене, торжанствене и величанствене нрилике да анелујем на све нартије, на њихово дужносно родољубље нрсма отаџбини, и да тим начиаом ненокушам у данима овако свечаних, тужних и онет славних успомена, да оштру борбу међу синовима аајке Србије утишам. ИАРОДЕ ОРПСЕИ! Тебе нризивајући за сведока, нрва Мо]а реч биће и нек је данас управљена иа све нарт(,,е да Ме номогну да се изради пројект новога устава и да се оствари ова велика Моја и народва жеља. устав који ће гарантијама за ред осигурати уживање већих и ширнх нолитичких и грађанских слобода. СРБИ ! На основу Свога уставног и владалачког права наређујем на даи 20-ог Новембра ове тек. године изборе за велику народну скупштину, коју сазивам у Своју милу и верну престолницу на дан 1-ог Декембра 1888, г. јемствујући Својом Краљевском речју за слободу избора, а од вас с иравом захтевајући да их извршите у миру и реду достојном оваког заједничког рада. СРЗ?И! Дајте да за 1889-ту великом историјском догађају од 1389-те године, сложном радњом између престола и народа створимо новим уставом земаљским најдостојнији скоменик, чврст и сталан темељ, на коме се може правилно и сигурно развијати народни и државни живот и осигурати ; , будућноет слободног и независног народа срнског. У то име Бог номогао и Нама и свима вама на добро и на славу Наше драге и миле Србије.

Дано у Београду На Св. Петку 1888 год.

мила: Краљ Србије

К Р А Љ М Ц А Н 0 В И или ЛОВАЦ1МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОЖАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕП7ВЛИЈСЕ ењега ПЕТА ' НАСТАВАК ) (114) Јеронимо отвори врата врло пажл>иво и лагано. Сад су ови у заседи из мрачног ходника лепо могли да виде шта се догађа на води. Једна гондола са Изола ди сан Чијара, приближаваше се пустој палати. У гондоли стајаше са грацнјозним и лаким покретима Сињора са црним нокривалом — Краљица Ноћи — веслајући сама. СгеФана гурне Амадеа, и показа руком на гондолу.

„Погледа.)!'' шапне она. „Она је жива!" ,,Тако ми свих светих, 1, дода Јерони мо, „то је Краљица Ноћи!" „Охо! — ено још једне гондоле! И она долази овамо!" рече Амадео лагано и показа руком на другу страну кааала. „Мир! Не треба да се издамо!" одговори Јеронимо нолу-угушеним гласом и затвори врата. „Краљица Ноћа сигурно овде очекује крсташа, онда ће обоје бити овде !" „И обоје ће пасти!' 1 дода Амадео. Међу тим је гондола Лоренцова дошла, близу !1усте иалате. Пошто је канал овде био врло широк, није било на води тако мрачно. и Лоренцо је мога добро да види шта се збива око палате а м по води. Лореацо се на један мах усправи Он је опазио гондолу у којој беше Сињора са црним нокривалом! То бегае она! Она живи! Једва је једном нађе и сусрете, после толиког узалудног тражења. „Тамо Матија/" повиче он своме старом и верном гондолијеру. И Краљица Ноћи опази ову гондолу. Она престаде да весла. Она је сигурно хтела да види ко је у тој гондоли, што јој се приблшкава.

„Сињора!" повиче Лоренцо. Краљица Ноћи окрене гондолу на воду и поче се удаљавати од иусте иалате. Лоренцова гондола пловила је брзо за њом. „Сињора !" повиче ноново Лоренцо. ,,Чујге ме!" Она је нознала глас онога, који је до зивао. „Не идите за мном, Сињоре," одговори она. ,,Не срљајте без узрока у онасност!" ,,Ја морам да вас видим, морам да говорим са вама, Снњора! Једва једном дознадох да сге живи!" рече Лоренцо, а његова гондола приближи се. ,,Ја се бојим за ваш живот! Бојим се најстрашвијег догађаја — — —" ,,Ко се мени нриближи, ко се са мном дружи, та.ј је изгубљен, Сињоре/ С тите се крсташа! Сви су они пропали са Галером!" одговори Краљкца Ноћи. „Сви, зар и она млада Сињора?" „Евангелина, тако је, ја знам да је и оаа пронала/ Поелушајте моју опомену! Не тражвте ме, на нротив избегавајте ме што можете више!" (наставиће се)