Мале новине

очекују »реетоницу Краљевине Србије. Кад, ее у овако лаком иатању тера мак на конац, и то због свог личног „Ја," а да шта ће бити у оним иитањима, која заеецају у милионе? Објаснивши у неколико наше гледиште у овоме, које уверени смо, да ће делити са нама сваки свестан грађании и беспристастан патријота ми се надамо — и с правом очекујемо — од свесног грађанства, да ће на данашњем збору прекану ги једном за свагда то немило пијачно ниташе које је у стању да »авади и два ока у глави, и решити га онако, како ће се задовољитн ево грађанство; а за тим нрегнути на остварење онах великих задатака, који очекују нашу нрестоницу, и тиме дати доказа целом осталом свету да Срби, не само хоће, него и могу, ако не да предњаче, а оно да иду барабар са њима онде, где се тиче напретка и онштег благостања * Из позоришта. У ономадањем броју јавили смо да је г. Љуба Станојевић примљен ка чдана нашег народног позоришта. Том нриликом рекли смо, говорећи о месту где г. Ста ојевић по својој способиости долази, да ваља тројицу одбројати па њиме ночети. Од малог иде се великом, у том смо смислу и ми говорили, међу тим то ге рђаво разумело — бар он је тако разумео. Ми смо дужни да објаснимо. Дакле, вал^а одбројати три наша најлошија глумца, ночети г. Љ. Станојевић и ићи већима. Овом нриликом да јавимо још једну новост, унраво две, из нашег народног нозорашта. Као што смо извештени ангажована су још ова двојица: г. г. Милораа, Петровић и Румбић. Ако, ако! * Ч1итуља. Јуче у 9. часова пре иодне умро јо Јоксим Марковић, ре#еренат за црквеиу наставу. Погреб ће бити данас ио подне & Састаиак „Побратииства" У 1едном од (скорашњих 'брћјева наноменули смо да ће данас бити ираи саота нак дружане „Побратимства" за ову годину. Том приликом обећади смо да ћемо донети и дневни ред, што овом нриликом и чинимо На ирвом месту је читање и тумачење статута. Пред лози о поправкама које ваља на њима учинити, у намери да се већича у скунштини обавести о недостатцима статутским, како би могли на идућим састанцима приступити нравилној њиховој корекцији. 2. 0 заузвмању иоложаја омладине у друштву. 0 еуделовању њеном ири

питањима, која се тичу онштих интереса; и о срествима квја су јој нужаа да може увек ући у борбу и из, ње успешно изаћи. 3. 0 узроцима који су сметали развићу наше дружине у опште, у намери да се отклоне еве нрепреке даљем нанредовању. 4. На ћоји начин да се да видљиви доказ о раду великошколске омладине, како и којим путем да се изведе у свет оно што мислимо да ће бити ©д користи општим ннтересима. 5. На који начин да се дође до везе са евима српским омладинским дружинама („Зорсм" друж. у Грацу, у Цириху и другим) и са осталим слсичним дружинама на Балканском нолуострву. Важност овога удружења и штегне иоследице, што се прошле генерације нису ностарале да са њима стоје у вези нли је та ве»а била лабава. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Проглас. „Шабачки Гласаик", весник друштва „Коло Јахача — Кгваз Михаило", доноси као прилог свога 83. бр. ароглас истог друштва, к(»јим се обраћа свима Србмма и Српкињама како у Краљевиии тако и ван граница њених, „којима је дао Бог те могу материјално помоћи, да се у овој арилици ао могуЛству што обилније ОАагову у аогледу оснажења друштвсног Жтенељалког Фонда " Даље се, у том нрогласу вели да се ут-.мељачки ♦онд неће никад трошити, а у годишњим нзвешгајима износиће се имена свију дародаваца, који су саојим натриотским нрилозима (улозима)утеиељачки фонд заеновали и тиме оставилв трајног доказа да смо у 1888. години не само увиђали голему потребу побољшања домаћег соја коња и подизање јахачког духа— већ да смо то и делом (материјалним пожртвовањем) доказали. Најмањи прилог у фонд утенељачки — вели даље друштво — јесте 120. динара, и свака оиштина, комаа- ! да, завод, надлештво, еснаФ, дружииа и т. д. као и сваки ноједини Србан и Српкиша који бар толико приложе, сматраће се за увек као друштве^и чланови утемељачи. на што ће им се уз вечиту захвалност и«дати и друштвена диплома (новеља). Новац ваља слати на адресу: Коло Јахача — ^Кнез Михаило" за фонд утемвљачки. Шабац. Уз новац ваља нослати и списак све господе из дотичне команде, надлештва или заводи који су ее улружили и заједнички

уиисали за члана утемељаад, са назначењем њихових поједаних нрилога. С пошиљањем врло је нуждно да се што ире похита нако би се већ у првом годвшњем извештају о раду друштвеном, сви дародавци утемеља чког Фонда убележити могли. Колико је ово нлеменита цељ не треба је ни преторучиват; једвно зависи од нас да, нокажемо да ли смо способни да се и код иас одрже овако иатриотска удружења.

СТРАНЕ ВЕСТИ На силу луд. У Гдапским произвело је општу сензацијуи узрујаност што је ових дана ондашњм један угледаи грађанин на силу одведен у лудницу. То је владип тајник др. Швари, опште ноштован чкновиик, који живи одељено са својом женом рођ. Еривел. Пре неколико дана јурнуше женц њезин брат др. Кривел. и један болесничар у Шварцов стан, тргоше га из кревета, турише га у гвоздену сираву за луде, и одвезоше га с њим на колодвор, те га одвукоше у суседпи Најштат а одатле у луднвцу предадоше. Срећом канстатовао је управитељ одмах да је здрав, те га на слободу пусти. Шварц пријавно је сву ствар државноме одметништву * Стравау позоришту. ПишуизМоскве 27. пр. м.: У ирсме јучерашње креставе „Фауста" у не иком позоришту, запалило се одело на једном гледдоцуу ложи, што мзазва у публици грозну страву, која се још више повећа, кад је један гледалац са галерије спазивши запаљен капут новикао: Пожар, ножар! Публика као ио зановестм наже бегати нрема вратима, а при том је много особа , нонајвнше женских м деце, оборено на земљу, м страшно изгажто. По неерећи почеше ватрогасци, мисдећи да гори позорница, штрцати у њу воду, тако, да је позориште било у тилн часпо плавл.ено, на с тога и није могао доћи ииједан глумац да умири публику Истом кад су ватрогасци престали штрцати воду, тек је онда управитељ позорингга појавно се на нозорницв и розјаснио народу узрок страве, што је народ одмах и умирило.

м. буду сви у Београцу те да нристуне к задатку који им стављам. Нило Ми је Г. Председниче, да Вам и овом приликом могу поновитн израз Мога Краљевског благоволења. * Збор пијачии. Као што смо се у напред могли надати, да пијачно питање неће бити нрвим збором расчншћено једном за свагда, то се је на жалост идогодило. Ми смоуброју нашвх новина од 10. о. м. донели белешку о томе важном питању еа искреном жељом да се оно — као једна немила појава, повод трзавица и непријатељства међу грађанима, и као ру1\ао престонице Краљевине Србије — реши једном аа свагда онако, како се неби ни у колр.ко крњили интереси и право сугркђана наших; и ми смо очекивали од свеснихграђана,даће праним решењем својим слистити једном за свама то тугаљиво питање еа дпевнога реда које нам је служило и служи само на поругу и потсмех. Ми смо се надали, да ће грађани, нрешавши праведним начином преко тога нитања — разуме се решењем онаквим, како ће иодједнако задовољити сво грађанство; отпочети да чине принреме за далеко важнија иитања, и свим могућим силама настати да се она изведу на добро и благостање не само престонице и грађанства на по се, не10 и на благостање целога народа у Краљевини Србији у опште, јер кад престоница предходи добрим пр»мерима, то ће и цео народ Краљевнне Србије имати отуда само добити. Где нам је канашзација ? Где су нам водоводи? Где је модерно калдрмисање? Где осветлење? Где су еместишта (антрпоти)? Где остали услови за здравственос-т грађана, и уЕтапређење наше учамеле трговине? Где нам је српски понос, којим треба да покажемо целоме свету да нисмо више варварски народ, но народ пун самопрегорења, народ пд-ажан, пародкоји тежи да изведе све велике потребе које се захтевају са хигијенског, трговинског гледишта; где нам је све то, да свакога странца задивимо кад дође у нашу средину; а не да се кона први поглед >вери е једошао у ср-дину варвара, који ништа не знају, него чекају да их западни културтрегери експлоатишу? Где је све то? Све је то спутано у једној јединој речици, у једноме, личноме „Ја!" Ово је укратко наше гледиште, које је везано са данашњим питањем о иијацама, а које нам одузима могућност да се побринемо о далеко важнијим реФормама и установама, које у којој беше мач, после ударца његоаог мача р\ 7 ке нестаде. У исти тренутак пројури иоред њега и Краљице један човек. За њим протрча нека женска. Лоренцо иђаше напред ударајући мачем лево и десно. Са нолу-угушеним гласом псоваше Је ронимо, који је још био у ходнику, и хтеде јурнуги на Лоренца са мачем, кога беше управио у нрса Лоренцова. „Амадео! Плашљиво псето! повиде Јеронимо. У томе настаде у ходнику борба. Јеронимо нехтеде да се укдони тако лако. Он се бранио На, послетку се новуче натраг. Лоренцо га истера на поље, ван палате, и удараше га непрестано мачем. Јеронимо беше сретан кад се видио дч је у гондоли, где су били Амадео к СтеФана. „То су лупежи, који су овде нашли склоништа, Сињора," рече Лоренцо Краљици Ноћи. „Они су се разбегли, ми смо их поплашили. Ходите слободно у налату. Сигуран сам да нас више неће узнемиритн нико!" „Та вас нада обмањује, Сањоре! Ри-

бари су нас опазили, они су мене нознали; видите како брзо веслају да доведу гониоце." одговори Краљица Ноћи. „Било би лудо, кад би ми и даље остали на овом месту." „Али где да вас нађем, Сињора, где вас могу опет наћи и видети?" упита Лоренцо. „Биће места и времена за то, Сињоре! За сада лаку ноћ!" Ова витка и грациозна женска лако сиђе низ стененице, уђе у гондолу и одгурне је од степеница. Лоренцо јој махну руком онраштају1ди се, и гледаше дуго за њом. За тим и сам уђе у своју гондолу- Сад је бар био сигуран да је Краљица Ноћи жива. XII. Грао Мирафијоре На иепупченој стени, тамо где је брдо стрменито и безпутно, на оно место које је Сењ од пута одвајало, седио је Умбо. Око њега пузаху козе тражећи поврће и жбунове. Са тог високог места могао је Умбо

да види варош Сењ са њеним утврђењима, пристаниште, стене и острва, јер то све лежаше нред његовим ногама, као каква дивна панорама. Он зачу лагане кораке. Одмах после тога појави се иза једне стене старац ноштапујући се пастирским штапом. Умбо устаде и иође на сусрет зароб љеноме Адмиралу Млетачке ренублике. „Опет сам те нашао, сине мој," рече граФ Орест МираФијоре са својим јасним, дубоким гласом. Старац изгледаше као прави, свети патријарх. Бела, дуга коса и сребрно бела брада, која му надаше на прса, давади су му такав изглед. „Бог нека нам је у иомоћи, граФе МираФмјоре!" одговори Умбо. „Целе боговетне ноћи нисам ока склопио," рече старац Умбу и седе на стену заједно са Умбом. „Оно, што сам јуче од тебе чуо, не изилази ми никако из главе. Сад је моје решење сазрело и налазим да се ми обоје морамо посаветовати о нашем бегству!" „И мени је исто тако било као и вами, граФе МираФнјоре. То мора да је прст Божији што сам ја вас овде нашао, шго сам дознао да сте живи; да сте претрпели