Мале новине

јгл Е^А_ сиик

СЛУЖБЕНИ ГИАСНИК

МИ

1л.ј^пј. г^ха; цо мидости б0л1ј0ј И 80љи народној КРАЉ СРБИЈЕ На нредлог нредседника Нашег ми нистарсвог савета. Нашег иинистра унутрашњих дела, а цо саслушању министарског савета, иа основу члана 89, тачке. 3 ће, и члана 131, Устава земаљског, решили смо и решавамо : да се сазове велика Народна Скупшгина на дан ирвог дскембра 1838. године Београду. Председник Иагиег министарског савета, Наш министар унутрашњих дела, нека овај уваз изврши. 14 Ок<(бра 1888. год.. У Београду. Мил ан с. р. ПреАседник министарског оавета мин. унутр. дела Н. Хрнстић

ми

но милооти вожјој и вољи нар 'дној КРАЉ СРБИЈЕ На предлог председника Нашег мииистарског савета. Нашег министра унутрашњих дела, а по саслушању министарског савета, на основу члана 3-ћег 4-ог и 83, изборног наконаскупштинског, решили смо и решав^мо да се на дан двадесетог новембра ове 1888 године предузме и изврши по целој земљи избор народних посланика за сазвану велику Народну Скупштину. Пр едседник Нашег министарског савета Наш министар унутрашњих дела нека овај указ изврши. 14 Овгобра ./888. год. у Београду М и л а и с. р. Председник министарског савета мин. учутр. дела М. Хрнстић

П0/1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограО, 15. Октобра 1888. (.Притворени ). Ноћас су притворени: Сима Двијановжћ, скитница, због новратка и8 ирогонства; Ђ >рђе Јовановић због скитње (Осуђени). Пресудлма полицијским осуђени су: Сава Костић, шта је противно наредби донео свињу у вароШ; Васа Павловић звапи Трунта због скитње и сумње. (Нађено). У улици и Кнез Михајловој" нађен је један џак са десет кила јарме. Сопственик нек се пријави кв варошком. (Крађа). Прошле ноћи шеаознати лоиов, украо је четира гуске г. Густафу Вледи, Чнн<>внику Немачког IIосланства. Предузете су мере за ироннлазак лоцова. (Изгубљено). Синоћ је прн вожњи од желез, станице до каФане „Македоније" Жчаку Тешићу трг, из Аранђеловца испао куФер пун са разним стварима. Ко то буде нашао, нека јави кв. савамалском.

ПРОСВЕТА.

БИБУ1И0ГРАФИЈА Издавање сопствених поданика, јавно нредавање ((Јиаев&о шаидигаНз) Од Др. Мил. Р Веснића. Прештамнано из „Брчнича". У Б-зограду. штамнано у штампарији краљевине Србије. 1888. године ЦеЈ.а 0'50 динара

СМЕСИЦЕ Ернст Роси. Највећи трагичар својега доба, Ернст Роси, долазво је оиога лета са некаквим талијапским друштвом у Берлин, и гаетирао је у краљ. опери, Фридрих-Влљемовом и народном позоришту. Дчевие иовине писале су са каквим успехом. Ернст Роси, ко|и игра. Лира к Отеда, Хамлета, и Малгета, Рихарда Ш. и Кина, Монжоа, Кориолана, Шајлова, Суливана, Нерона и Лудвика XI., па чак и Ромеа, — нмје више младиК. Хамлет и Ромеа помињено само нодџуности ради, најјаче роле вештакове су Отело и Малгет, Неро Луд вик XI и Кип Један впло овбиљан

критичар: Карло Френцел вели, врл<> згодно за игру Росијеву, да је поред њежности, рутине, и једнакости в још а врло, врло нриродан, слободан и — сигуран. Да нрегледамо у кратко биогра®ију вештакову, који је поред Салвинија, нрви вештак драмски у својој отачбини. У номорској вароши Ливорну, најлепшој вароши у Тоскани, рођен је Роси 1829, год. По жељи свога отца, врло заслужног солдата, требао је да сз ода науци, али 1846. г. напусти шжолу, и утекнс иеком „путујућем" глумачком друштву, које га ангажује. Највећа је можда срећа његова, што је мало доцније дошао у додир са Модвном, највећим трагичаром свога доба, који запази велики таленат мдадићев, и прими га «а свог ученика. Росм је тако постао прави и надо стојннји наследник Моденов. Највише га је иомагао Риспори у гостовању. Гооине 1853 био је заједно са Риснорнјом члан тадашњег краљ сардииског дворског нозоришта у Турину. 1855 год. игаао је ваједно са Риснорном први пут у Париз на нродуцирање. После 2 год. отнутовао је у Беч, са својим друштвом глумачким. Роси је нрви ночео да игра Шекснирове комаде у својој отаџбина није нужно говорити са каквим уснехом — он је унраво упознао романске народе са великим Енглезом. Такође у свом гостовању но Ита лији и Португалији (1867) играо је свуда жИекспирове к>маде, и тако се је допао, дасу му свуда »рло велике оаацшје држанс. Мадрндски студенти очекивали су великог вештака, кад је овај излазио из позор^шта, градили су шпаларе св«> до његовог стана, нростирали су своје огртаче под ноге вештакове, да му служе као простирка све до хотеда. У Америци гостовао је нрви нут 1871. (1882. год по други пут) 1875 гостовао је по други пут у Паризу 1876 у Лондону, 1877 био је у Русији. свуда се је веома допао, и веома добро дочекиван. Роси, најлубазнији и најелегантнији каваљер у нриказном жавоту, живи у врло сретним породичним околностима у Флоренцији, где има своју сонстве -у палагу, Кад се је Роси враћао са гостовање и Немачке (1882 год.) у своју отаџбину, снремили му земљаци врло лео дочек, како њему тако и најбољим глумицама из љегове, грунс. Рупи и Пијамонти.

ШАЛА У појаи. Јсдног нознатог шаљивчину напита некакав заједало у друштву: — Ви сте нознати као шаљивац, деде реците нам Прзо какав виц? — Е то не мде тако, као кад бих ја вама рекао: Ви сте један глуп деде брао реците ми каку глупост! * Модерно. — Јелте поснојице, да ли сте читали романе од Еммла Золе? Госаојица. Којешта. Како можете још о томе ш да питате!

^ А А| А А АпА А А А А А ^ Д А А ^

ТРГОВИНА МИХАЈЛА МИХАМОВИЋА ОА ТЕРАЗИЈАМА Прима поруџбину за костолачки угаљ из Мајдана г Ђорђа ФајФерта 100 килограма 1. динар ш 40. пара постављеео у кући. з—з

М.

)у

У КАФАНИ КОД

Р1К0Г И

од данас на свави даа даваће евоје КОНЦЕРТЕ познати капелник Г. КАРЛ МЕРТЛ

са своих 14 чланова

3—3

ОЈА ЖЕНА ДРАГА, цре неколико дана напустила ме је Ли отишла код својих родитеља из узрока тог; што сам јој хтео сгати на пут њеном раскалашном и разврагном животу. Овим је позивам да у року од 8 дана, по излаеку трећег огласа у новинама, дође к мени на продужење брачног живота, не будели хтела, сматраћу да ме је изневерила и напустила, тужићу је надлежеом суду. Дугове њене нећу никаке признати. 11. Октобра 1888. Београд. Сретен II. Ресавац 3—3 касапин

на .Јгоре муке само за то, да се осветите онима, који право млетачких грађана газе ногама; који су зграбили ваша богатства, и који гоне Едиту АмалФијеву!" „Ох моја мила ћерка! Њена слика ненрестано лсбди надамном, а помисао да се она потуца и трни, грозно ме мучи!" одговори старац. „Осећам да сам се подмладио! Ја морам да идем одавде, морам да одем у Венецију, на да ономе варалици, који је осрамотио моје име, скинем образину и да га казним!" Они у Венецији мисле да сам ја мртав, — али Орест МираФмјоре још је жив, и милостиви Вог номоћи ће му да испуни свету дужност!" „ Ја сам готов да са вама нркосим сви ма оиасностима, само да из Сења, <>вог стеновитог гњезда Ускочког, што нре побегнемо, граФе МираФнјоре!" рече Умбо. „Ви се мож«те поуздати у мене и моју издржљивост!" »Пре свега нужно је да се ми за наше тајно и опасно подузеће, још сада принремвмо, сине мој! Припремајмо што више можемо леба и сира, да би се могли у путу исхранити, јер ми се морамо снабдети храном тако, да би моглн дуго и дуго на води да издржимо. Ко зна када ћемо

наићи на какву лнђу која би нас примила и одвезла даље. „Ви дакле мислите да ми морамо да бегамо водом?" „Сувим не можемо да бегамо, сине мој! Ускоци еас ееби нустили да идемо овуда овако слободно, кад би знали да има какав год пут, којим би ми могли побећи! Само на једном месту, тамо доле, налази се један излаз кроз стене, али је тај излаз свагда поседнут стражом, и нико не може туда да прође! Исто тако ми не смемо ни пристаништу да се нриближимо, јер би тада били нобијени;" „У пристаништу има доста лађа, растурених на све стране. Одавде се лепо виде!" „Ако нам испадне за руком да се ноћу дочепамо једне лађе, онда ће нам лако бити да измакнемо из пристаништа," настави граФ МираФијоре. „Али и то је тешко јер тамо има врло мало канала, куда можемо прећи, иначе су свуда прудови и стене. На неким местима ти су канали тако плитки да ни најмањи чамчић не може да плови!" „Ја сам врло добро запамтио пут куда суУскоци прошли, кад су мене довели амо!"

„Тим боље, лакше ћемо избећи опасност," одговори старац. „Али пре свега еужно је да смо трпељиви, јер само када је ноћ дуга и доста мрачна, моћићемо да извршимо наш план." „Ми се можемо лагано припремати за бегство, граФе МираФијоре," рече Умбо. „Ја ћу послушати ваш савет и сбираћу храну која нам је нотребна. Међу тим промотрићу и тај излаз кроз стене, да видим неби ли нашли и тим путем сретства за наше бегство!" У томе тренутку појави се Тарек пуцајући бичем. Он беше прикривен иза једне стене.

(наставиће се)