Мале новине

народ на устанке иа и ако неуснешне Све остале неприлака само су доауна, само су благи изрази одбране у тој горкој судбини, коју реко да је који народ у евоме животу имао да дожизи и мреживи. У том тако црном добу, докле се је борио са свимасвојим угње*ачима а понајвише са Турцима, нашем земаљском сталежу ни на крај памети није надала мисао , да земљу иаметније ради, иако би са што мањег простора земље што већи д'.>ходак добијао, — не то га се јеслабо тицало; јер у колико би више радио и већег доходка добијао, морао би дав;кти! несразмерно далеко всћи део од целокупног доходка бесним Агама. То је према таквлм околностима и природна особина сваког да се у друштвеаом кретању и животу обазре и на *го: да ли је право да нежо који ништа не ради — ужива, док онај који ради —скапава од глади. Необраћање аажње, дакле , на свој цосао да би га усавршио и веће корисги оа, њега имао, некако има везе сатежњом ч вековом, да себе и своје раднике користи, а не да другоме бесплатно даје да говоримо, народ је г.шао довољно оправдања, да своје нроизводе. И ако ћемо искрено тако ради. Пос-о није никоме мио, кад мора да аалаже све своје силе а новрх тога и новац, па на крају крајева, да ироизводе тогасвога мучнога рада и капитала мора да деви са другим, који није уло жио ни н«ре; који није имао никаква удела у производњи добара. И муке и све остале неприлике и невољи, као што знамо, самопрегорева јући је наш земљоделац сносио, само да се отресе тога нечовечног госта и то је тако трајало, док душа није дошла у котлац, и ; тада дође жељени час, да се ослободи са свим од ниј вица. које одоше из ове красне земље тек онда, ношто је њени дедови и прадедови натоиише својом нлеменитом, благородном и драгоценом крвљу. Хвала издржљивости и карактерности нашег народа, Србија дочска, да се ослободи својим соасгвеним силама, тога душмааина Народ је своју цељ постигао и ако је истина за то нлатио скупо и пре скупо, али онет за то красније него и један други народ европска находећи се ма кад тад у таквим приликама у каквим бејаше наш, чиме је дао гласа од себе ; дао доказа да је жив, издржљив и способан да живи самосталним животом. Од тог тек доба он је наумио да уреди своју државу, желио да је удеси она>,о, како му је но вољи било, па после тога

отпочео да ради своју земљу без зазора, страха и насиља. Потребе његове у добу тога живота биле су незнатне, па су и за то како државне тако и општинске дације биле сразмерно малене; подмириваоје и своје сопствене потребе и обавезе које је имао на снрал општане и државе сада створене. Нијв се имало чега више бојати, због чега је продужио обдеиовати земљу свом снагом и капиталом, али у он м нравцу продужио је газдовати, у ком је затекао или који је наследио од својих предака. Старешине народне у томе првом добу, истина биле су задовољне са тим наслеђеним илн нрастарим начином газдовања, али инак желеле су, да се отпочне мало другчије. Ту жељу нримећавамо још у нрвој ноловини нашег самоеталног живота; видимо неке, истина елабе алитекмере, којимасе је ишло на то, да наш земљоделац боље обделава земљу. Познмје виђамо неку засталост, и тек по готову у најмлађе доба нашег живота, очевидци смо. да се ради на уналређењу земљорадње или целокупне нољскз привреде. Докле се је тако поступно ишло са мерама ради унапређења пољске привреде, држава наша као самостална колико толико, сваком згодном приликом корачала је удругом погледу, же лећи да се изједначи са суседним народима у томе правцу, у правцу политичном, живећи у томе правцу и духу, она је далеко отерада у нанредку свију могућих грана народног и јавног живота али у напретку пољ ске привреде тако је слабо корачала и напредовала , да се потпуно може рећи, да је заостала на оном ступњу развијености у ком смо је видили у првој нол )вини нашег самосталног живота. Оно, до душе не може се рећи баш да је са свим тако ; али зар би и могло, кад се унореди са нанретком и раЗвићем свију осгалих грана. Заиста признајемо, данијебаш право да се тако изусти, али — боље је и тако не претеривати. Истина, па ма и жалосна била увек је боља <>д хвалиеања, па ма оно било и лажним златом вараклајсано. (Свршиће се)

СМЕСИЦЕ Гдад и прљавштнна. (песма у прози) Н'1 једној пустој етени жи*љаше

пацов и ермелин; наскоро им обојици запрети опасност од глади. Пацов изађе из своје рупе, па рече свом белом другару: „Внди, тамо преко ове баре, како су богата поља; њвве лнваде, тице, дрвеће нрепуно плода. Хајде самном, пређимо преко ове воде, јер ћемо на овој пустој стени ск -пати од глади " — Лено! рече ермелин, али морам ли да газим преко овог блата? — Е! шта те се тиче, кад ћемо тамо н*ћи хране! — Не, рече овај, заиста не! Та, боље је и сиротиња, на и сама смрт, него прљавштина! * Газда Наследнив. У Лондону умро је ових дана један послужитељ, који је дуго година бно служио код неког господина. Но ово је интересантно: исти слуга оставио је свом газди код кога је служио, сав капитал која је стекао служећи; а капитал износи 1,570.000 Франака.

кил

БЕОГРАДСКА Београд, 10 Октобар 1150 27.—

ОГЛАСИ По решењу општинског одбора од 8 тек. м. и год. суд онштивски и8даће под закуп јавном лицитациом на дан 25. Октобра т. год. осветлење вароши Београда по досадањем н*чину једномелицу, које најнижуцену понудило буде за време од 1 Новембра ове до 1 Новембра 1889 године. Свака лицитант нолаже на лицитацији предходно две хиљаде динара у готовом новцу или српсквм папирима од вредности па лицитирл, иначе не ће му се дозволити лвцитирати. Остали услови могу се видитн сваког дана, за давање осветлења под закуп, у канцеларијско време у рачуноводству Судскоме. Лицитација ће се држати у општинском Суду од 8 до 12 нре и од 2 до 5 сати по нодне. Позивају се они који би хтели ово право узети под закуп да горњега дана дођу на лицитацију. Из седнице Суда општине београдске 15. Октобра 1888. године. СБр. 11566 у Београду.

78556 Жита . . 15.309 Сувих шљива . Шљива нових 236 Брашно фино . —— (Брашно леб. нес . —.— Брашно „ сеј. 16003 Кукуруза стари Кукуруз. браш. 4576 Јечам . . 19073 Овас . 1016 Раж .... — Мекиња. . . . —.— Криза .... 642 Иаеуља. . .

0 Г Л А С Општина Грочанска даваће лицитације под закуп, за једну год. дана а то је од 1 Новембра ове до 1 Новв15. — мбра идуће године, — своје касапнице, аренду акциса и кантара и то: кантар и акцис на дан 23 т. м. а каса8.00 пнице на дан 26 октобра ов. год. Зато овим позива оне који би се 7.75 ових закупа примили, да горњег дана 7.75 Д °ђУ и лицитирају. 7.50 Од суда општине Грочанске Бр. 1671 у Гроцкој 1 — 3 25

ЈЂОРЂЕ Д. ЈЕЗДИЋ ј

јавља својим иоштованим нријатељима да је иступио из Бакалско Фарбарске радње гос. Еосте ПетровиЛа где је више година као деловођа био, и да је за себе такову радњу отпочео на углу куће госп. Томе Андрејевића преко од коларчетове пивнице. 4—5

КРАЉИЦА НОЋИ нли ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦШИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТДЧКЕ РЕЛУЕЛИКЕ КЊИГА ПЕТА (наставак) (117) „Многе су се покориле судбини и брзо су заборавиле на пуошлост," настави граФ МираФИЈоре. „Оне су луде за својим мужевима, па су исто тако, као и мужеви, подивљале. Амара је свима предњачила. Изгледа, као да више не мнсли на своју младост, и своје место рођења. Али инак мора се признати, она никада није триила да ме ко злоставља, и ако је изгледало да мрзи робове." Умбо врташе главом.

„Ја је ипак још не разумем." рече он. Ево овде је наше обиталиште, сине мој," рече старац и отвори врата од кућице. Простор је довољан. Тамо има сламе биће је доста за нас обоје." Умбо уђе у кућу и пружи руку старцу. „Сад смо заједно, и лакше ћемо моћи да сносимо нашу тешку судбу," рече он старцу. „Бегство нам неће испасти за руком, то сам већ увидио. Али ћемо бар заједно сносити нашу тешку невољу!"

XIII.

План пропада.

Гондола, у ројој беше Јерошшо са Амадеом и СтеФаном враћала се опет пустој палати.

♦ ♦ ♦ ј Ово троје, који су се погнули у гондоли, видили су добро да се онај, кога су држали за крсташа, удалио са својом гондолом. Али нису приметили да је отишла и женска са црним покривалом. „Видите ли? Онај се уклања!" шапуташе СтеФана рибарима. „Он одлази из палате! Хе, да сте х л а бар тамо убили?" „Ђаво би га убио!" рече Јзронимо. „Тај ми је крсташ задао две ране, а могао ме је лако и убити, само да се нисам уклонио! Чини ми се да ми је познат његов глас!" „Краљица Ноћи није са њим, ц рече Амадео. „Она је сигурно остала у пустој палати," примети СтеФана. „Ипак ће за нас бити добро," дод* Јеронимо. „Ми морамо тамо! п реба да видимо! Имаш ли све што нам треба за свећу. Ја имам једно палидрвце - " „Ми морамо потражити Краљицу Но-