Мале новине

лисаву. — Године 1862. и 1863. издавао је сатиричан лист „3)љу." Каш ље је био јурасор у Ердевику и Иригу. Зј, тлм се годипе 1863. настани као адвокат у Митровици, а носле пренесе своју нраксу у Винповцо, где је почео латиницом издавати лиет за просвету, приЛреду и поуку: „Народњах", и када сј ::ослв опвт у Митровицу преселио, наставио је и дал»е и?давањс ж Народн»ака" ћирилицом . Пошто је неко време пресгаотај лист издавати, покреде на ново „Фрушку Гору" и „Зољу", које је лисгове до пре две године ургђивао. — Пре три године издао је о своме трошку и књ гу под наслов :м „Плстир краљ". Поред своје адвокатске праксе имао је и своју штампарију и књижару. У онште био је добар друг и прија тељ, и ко га је г)д из ближе познавао, радо се у његовои друштву б вио. — После себе оставио је остарелу самохрану мајку, уцвељену сунругу, два сина и једну кћер. Жена иокојникова, да му име овековечи, поклонила је митровачком српеком школском ф шду 100 Фор Лака му земља!" јосиф Ленхосев, ироФесор анато мије на нештанском универзитету , умр'о је 22. ов. мес. у 70. години. ЈГЈХЉ-ОШ: ,&ХЈК1

СЛУЖБЕНИ Г/1АСИИК Јучерање „Српске Новине" доносе \каз којим се на предлог миниетра ирав,е, а по саслушању мниистареког савета, решава: да се М <рко Ђ рђе вић, рачуноиепитач нрве класе, Тома Тасић и АлсАса Џимић, рачуноисаитач друге класе; Димитрији Л^гоаић и Сима Вукићевић, рачунокспитачи четврте клае Гланнс Контроле, на основу § а 70 ог закон* о чиновницима грађанског реда, етаве у стање иокоја с певзијом, која им ирииада по годинама службе. Јучерање службено новине до оее указ којлм се на нредлог министра правде ностављају: у Главној Контроли: за рачуноиспитача нрве клаее, Јеврем Ранћ, рачуноиснитач друге класе; за рачупоиснитиче друге класе: Михаило Симић, иензио.нирани ч 1ан нрве класе управе вароши Веограда; Димитрија [К. Пешика и Атанасије Маринковић, рачуноиснитач треће класе; за рачуноисиитача треће класе,

иетар Љубишић, књиговођа друге класе; за књиговођу друге класз, Мгнојло Срегеноваћ, књигов »ђа треће клаее; зл рачуноиспигаче чегврте класе: Свет »зар Васић, начелник треће ктсе ср^за тамначског. округа ваљезског.-но потреби службе; Илија Ђ >,рић, Михаило В -љковић и С»ва Костић, ра чуноиснитачи пете ктасе; 3 1 рдчуноисиитаче пете класе: Арса М илинковић, нисар нрве класе суда округа ваљевск >г; Јован Зађина бивши пиеар министаретва Финансије, и И:ан М/1нић рачуновођа прве класе београдског окружног суда, у управи беог радског казненог завода: за унравника нрве класе, Миливоја Оетојића. унравник нрве класз управе нишког казненог завода, но н./греби службе. У управи нишког казн^ног завода: за управник! прве класе, Нлстас Маринког,-:ћ, бивши номоћник начелства. ПОЛИ ^ИЈСКИ ГЛАСНИК Беогџад, 24. Новембар 1888. Осуђени. Пресулама полицијским осуђени су: Лазар Николић н Димитри је Михајловић каљ. што су каФане ноћу држади отворене; Владислав Јовановић нокућар, Јупга Декан служавка, Мирко Шћенанопић — Ајдуиовић и .г! Црне гореиЖшко Ковачевић надничари сви због скитше, Асан Руменовић из Восне због крађе, Алекса Глишаћ таљигаш зб »г нереда СераФим Деспотовић мех овд. шго није тражио линију за зидање куће. Сгављен нод истрагу за убиство Димитрија Сгевановића ниљара, стављени су нод кривич истрагу и у притвор. Косга Костић, Радован Цветковић, Илија Шкадрић, Цветко и Иван Мараћ тедеаци из В. села и Милан Катана из Сланаца. * ИаЏпо Пред Касином нађен је сробрн сахаг мушки под № 15860 Пред кућом г. Вукашина Петрови ћа нађен је опет један сребрн сахат са ланцем иод Вр. 8302 Соиствсник нека се јави кварту варсшком.

поносиги, што су нам тамо у томз мајдану дза Србина — Јоца Савиб глумац и Па)и ЈовановаИ сл.исар својнч гелијагпим даром, озблљпом студијом и неуморнии радом освојили су меета на којима су виђзни и чувзни у вел1ко -1 свугу. Тамо је, да и^емо по сгарешлисгву, ирв) Јоцг СавиИ Србин глумац, кој 1 ј; нарцу сјомз оеветлао образа док је био још глумчц у дворским поз »рлштима прзо у Вечу чо томе у В јмгру. К »ллк> је Јоца Савчћ о 1СКоч к) од сзојих немачких другова сзојом иешгином, судиге и по томе, ш го је он данас први режисер ДВфСКОГ бав фСКОГ 110.1 ф .инта у Монакову. Д ј се од нашег Јоце Счвића очекује ј ои иаишерада ви 1И се отуда, што су овдашши мађарски лисгови доносилн вест : да севпдич позериннк ок > уређења наше ::раБ онере труди да уз директора Малера иридобије Јоцу Сазића за главног режисера овдашшз краљ. онерз. Н :ки шаљивчина је ти.1 иоводо л ирамегио: да бл то био тек ирави .чалер за Мл-

у домовини оп~) п.гсмј којј влада, те је у шиховим руклма влает, гоенодсгво, снага и новац, ипак има у њих. јоИ1 нешго шго се не да искасти , чиме очи неодољиво ирлвлап и прегаиају у себи све оне, којима „име, језик и вера" нису од детилсгва нрешли у крв. Да је слахар Паја ЈовтвиИ један од оних кој л неће да је друго што него Србмн —■ судите ио овој епизоди што ћу вам сада иснричати . Вало је то нрошле недеље у субогу. — трећи дан како је изложба слика отворена. Сгојам ја у четартој дзорани уметничке палате на разгледа*> слику Паје Јован^виКа: „крвна освега 4 исшсану из арбанашкога жиао та. II 1ла чета 0 1 шчх шесгорице љугих Ариутл кули нред капију а у •«амену авлију, да ос ( стј крв убијенога брага или рођака свога. Стала иред крвника на тражи глазу за гдаву. Четовођа уздигао већ руку те локазује шоме ш к »вника. Тек што

ђаре да им директор Шваба и Срблн ! није узвикнуо дв >јицл другова који

КЊИЖЕ8НЕ И УМЕТНИЧКЕ €а угарске уметннчке нзложбе.

режлеер извлаче њнхову оаеру из блага! Но од тога за садл нећз блтл нишга, Јоца С^вић остаје тамо где је; л боље шго нећ 1 . доћи овхмо на тако неблагодарш иосао. Месго Јоце Саваћа дође иам из нада из М »накова другл мло г >с, сликар паш Пгјг Ј>вон)ви&, али не „е мисллма ииер;оном" — него само са сликом евојом „крвна освета*, коју је п »слао на изложбу овдашшзг мађарскога умегничкога фјштва и која је изложена између 435 к>и. друглх сликл и киа ва у дв »рана да друш"вене палате на Андрашијев )М путу, Има у М |ђ фа једна особина у којој су (,ни скоро ненадмашени — а то је она ревност, она истрајност, оно одушевљеио иожртвоваше којим они уму сваку даровигу снагу у својој земљи да прихвате, да подрже, да је образују и развију, а све у правцу томе : да је освоје за се, да јеупрегну у службу своје културе, а се шезиним знањем и умењем корлс1е, занове, оснаже а потом и нред светом подиче. За дивно је чудо са каквим су се шносои и сами велики уметници кчо на пр. комнозитор Ласт и вајар Хусар градили правим мађчрским уметницима, ма да саог века нису знали нибскнути мађарски. Шнор »шеки Шва ба Лист гозорио је увек немачки и

Монаково, баврска иресгоница, ирови I Француски а бисгрлчки Словак Хужар је мајдгн уметпика од сваке руке — ' а не Хусар, знао је само немачки и вештачкога рчда. Ми Соби можвмо са I словачки. Осим тога што су Мађари

еу већ нотпрашллд дуге арбанашке иушке : плли ! У зачељу разв 10 јсдан чегник крваау ко;иуљу убијенога на коју други пока^ује руком те предочава крвнику шегозо недело. — Крвник видч већ и сал да тек шјо нијс логинуо ; нритиснуо обе песнлце на |руди и правда се - да није он учинио то КрВНО Д'Ло! Но занао му иорицање. — Из одлучног геетуса четовођлиога, из мрких очију онс двојице шго су наиерили пушке своје на крвника, из лика онога шесг та четника, који је закло нио лицо своје да не гледа зар ионово крв ввди се јасно : крвнику је куцнуо послсдњи час, јер света је освета ! Слика ова добија св >ју светлост одостраг кроз зидану сведену капију, кроз коју се улази у кулу. Композициом својом расиоређенл је ирема идеји тако јаено, нргана је у свему тако правилно, исиисана је од главе до опанка тако верно — да мислиш е су то живп људи шго су иред тобот иа те чисго страх хвата да пушке не илану и да крвник не ногине ту на твоје очи. Осим евоје аелике уметничке вредности има ова слика своју етнограФску вредиосг — ј«р нам ириказује једну црту из карактсра арбанашког народа тако јасно и верно, да се то верније већ нз више ии замислити. Шго сам дуже разгледао слику у аојединостима јој, све сам се већма

К РАЛ>ИЦА ЕО Т! И

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ КЛЕТАЧКЕ РЕПУВЛИНЕ КЊИГА ШЕСТА

(наставак)

1154)

Харамбаша Ускочки хтоо је са својим иратиоцима да изненади иустин»ика с тога, што није веровао његовим речима. Он је хтео спм лично да се увери, да лн је □ устињик био у вези са бегунцима, или не Ови раабојници вешто се пењаху уз стене, вешто ирескачу с једне на другу е/грану, док нису дошли до једне уске ставице, која је водила колиби. Бакок је ишао нанред. Маховинн је шуштала, кад п»д је оп стао ногом. Остали раабојници ишјји су за њим не говорећи ни р< чи. Сад се Викок нрибдижи колиби, која је била наслоњена на једиу новЈ»у стеву.

Наступио Је тренут, кад ће се бегунцима решиги судба. Месец је јасно сијао, и обасјаваше колибу, која беше саграђена од јеловог дрвета, а покривена маховином. Викок брзо нриђе вратима од колибе и хтеде да их отвори. Али гле чуда ! Врата не ионустише ! Шга значи то? Да их није закључао нустињик ? Бикоку се учини као да је чуо неко шуштање у колиби. „Ко је то ?•' чу се глас пустињиков из колибе. „А од када ти имаш обичај да затна упита Викок. „Да се не нлаи неочекиване иосете ? 0-

1?"

раш врата шиш изненадне

тварај

,Ево одмах! Да ниси ти Викок, Харамбаша Ускочки?"' нонови се пустињиков Ги си ме пробудио из сна. Шга што те гони да оиет дођеш о-

више, брољивче, него от-

глас. ли је то вамо ?" „Не нита тарај врата!" нокиче Викок. „Ако не ћеш да их отвориш, ја ћу их разбити једиим ударцем !" У томе се чу како се иовлачи ригла.

За тим се огворе врата. Месечева светлост осветли унутрашњост колибе где је стајао нустињик. Бикок уђе унугра, и одгурне нусгињика на страну. Пред колибом стајали су Викокови иратиоци. „Дошао сам да видим, имаш ли што за јело," рече Викок. „Али шта је то ?" настави он и ноказа руком на обе стране у колиби. .,Нашта су ти две ноетеље у колиби? Па чини ми ее, као да су обе биле употребљене, и „Па то је бар

го мало час

лако да размислиш / Кад си нред ноћ дошао овамо, ти си Харамбашо, вигео само једну ностељу, а сад се чудиш што видиш две!" одговори нустињак. „Ја сам цре сиавао на оној ностсљи, а сада хоћу да снавам на овој другој, коју сам изнова начинио. У оној нрвој има доста разних инсеката, па ме узнемиру.ју целу ноћ. Због тога што се маховина са свим осуишла, излегли су се инсекти. Чим сване. избацићу напоље ону суву маховицу!" „Хм — а шта је ово овде ?" упита Викок и иодиже иушку, која је била наслоњена на цосгељу.