Мале новине

дивио не толаво томе што је всрчб нацртана «о месту и по нолњч него вишо ономе изразу, којчм је умзтдик умео да испише на образу ових четника да су то арааи љуги'Ароааашка осветниди. — Гледајук'4 ошку овз сам више долазио на ту мисао,: да Ие Паја ЈовановиИ бчти у н%с Сроа исто, што ј<5 Верешчмин у Рцс I и ао ономе што на.и арииазуји а ао оиоме како на.и ириканује с аојом улетниччом кичицом У овам мислима црекидо ме једна груна од троице мађлроких. новлиара, који ће ра*гледајући иллож"»у сгићи и арвд слику Пгје Јовлновића. — Гледај како оаи Црногорци овде хоКе да хаРају у нишан а овај ии неда — рећиће једди дебељк ) тумачећи својим другарима услужто Ј>вановићеву слику. Она друга двојица ногледаше немарно у слику аа се окрегоше д=» иођу даље. Ја бејах уекчноо иа ову дебзљчову глуиост тек што му нисам рек 10 : да се разуме у сликама ко нек> у кан тару — кад ће им ариетуаити један четврти гоододи«, рек' би секретдр уметничкога дру.штва, ааће им рзћи: — Погледајте гослходо ову Јовдиовићеву слику ! То је знаменити уметничкч рад, који је рађен но студијама у Црвој Гори и Албанији. Свако лице један тии и то врло карактериетичан тин. Јовановић је женијалан сликар, само сам се на ж «лост у Монакову у његчвој радиоаици сам лично увери о томе, д ■ је он занесен Србин, те ма ла се у Вршцу родио и ма да је уживао мАђарску стиаендију ■ииак ие 1е ни да чује да је Мађ ср ! — То ти је ;каеса ћЈ(1ез ! (невера — Незахвалноот) — рећи ће један од новинара који је власник једнога од најпретеранијих мађарских лис, това. — Извините, госиодо, што се мешам у ваш разговор — рекох госноди учтчво али одлучно. — Ви нисге правични кад Осуђујете сраскога уметника ЈовановиКа. Њег. в је отац Србин а мати му је Сракиња, они су ее с њи.ме мучили док су га на ноге нодигли. Тада га је нрихватила Ђ Матица Сраска и и дала му је ногаору из с риске задужбине да учи слакарску академију а тек пошто му је год. 1883 ваша „Народна касина" куиила слику његову „Рањен Црногорац" онда му је дао мииистар ТреФор угарску државну стењендију а из благаЈие у коју утиче и наша порезл, и дација. Доаустите дакле да вам. кажем дл је Паја ЈовановиИ Србин и сриски уметник и да, то ни пајмање не смстн ТГо Ј1-

љему — као шго го не сметл ни те се В >рцоз5) вчно взока цеаи и

да буде верли

ал мелш на другоме риа своја угарзке дом>вине! — МчАте нраво, драги госаодиаз-' —• рече дебељко кој и се бло очзвшно већ да > у бригу, да ћ омо се ј 1 и власник онога лчста ошгрије сударате на ћ > I | I Р ! нек >М д )б»)ћуд >м глуаошћу : ,,То ћеге -шмк долуе гчгч да је цена од 10 000 марака озој с шци мало црегерала ! 4 — Н 1 јо Јоваеовчћу ни бр >ге, има оа своју сгадну мушгерију у Ечглезу времеиом Валису који кунује све шго ои нас ги- К»рлтумачи те промене врло прока — р 'ћ I ће у тај мах сечрегар сго. Пре свега; у обојеној материјн Ја еам нд оао заћу гао. И <иђ >;ае ми вина стоји стално гзожђе, и та боја нред очи оае слике, за које С1М чи- образована је из груписања трију тао да их је Паја Јовачовић геаијал- различигих суаетанција; из илаве,

арзторучу)е на нрз^м меегу болесчицима, који се оаорав .ају, и малокрв чииа. Из скорашњих анализа, које је чинио Карл Хемичар, излази да само бордоско вино еадожава велику количину гвожђч; извеспа јужна вина ј садржавају га и впие; л 1 што одлнкује бордоск> вио I то је, шго у њему сразмера гвожђа остаје иста, док се у осталим винама осетно мења са

но исиисао и иродао оогатом трговцу Валиеу, к >ј и с љчма тргујо широм вол 1К >г свега — т сам ееснужшо. Ииа негде у свету једап народ који није мпого богатији од нас — али кој 1 је з Iа.> одушевитч и иајсиромашнијег еина си >га, да и он преиесе лснту с»оју, дг ое скуаа свога, којом се могла носле куиити слика једна , коју је ваљало задржатл да не оде у туђ свет, него да остаие у народу. То су урадили Пољаци са сликом сво га гениј алног сликара МаКејка. И.шело се у једвом срцоком лисгу на јавносГ: да је ЈовановиИева аоследња слика „ПовратаК Цргогор^ца са бојашта 4 најсавршенији и најлеиши рад њпов. Не би ли се могло дознати у кога је сада та слика? Је ли на ародају и колика јој је цена? зар не бимо лго ирегнути да нвродним н »јилозима куаимо ту слику за галериЈу било народнога музејау Веограду, било Зетског дома на Цетињу , било за „Матнцу Срнску" у Новоме Саду ? Ако је та сиика још и сада нашем уметнику у власти, не сумњамо да не 61? њ.гово жарко родољубље изишло тада ошатој народној жељи на сусрет, те учииило све што се може а да и та слика не|аадне у туђе руке, него да оетане у средини нашег народа. Ко ће први да иоведе коло уовој ствнри? НАУКА Гвожђе у вииу. — Позчато је да је гвожђе кераздвојни део вина. Отуда се вино, нарочито црно, преаору чује малокрвним људима, јер појачање гаожђа у крвн, аобољшааа се крв ч цео организам. Још пре четрдесет година, Хемичар Форе из Вордоа, потврдио је, присусгво гвожђа у жирондском вину. Велика количина гвожђа у вину, ачини

црвене, и жуте материЈе. Плава материја, које има најмање, налази се нарочлто у јужаим винлма; та се материја арво таложи нра таложењу вина; гвожђе се тако много снаја еа њом, да изгледа да је оно њен саставни део. Из тогд се јужна вина брзо лишавају те прве материје и тиме изгубе много гвожђа. Вордоска вина, на против, више су црвена него млава и сачувају своју дозу гвожђа. И^ Карлових он та излази дакле да се гвожђе налази у свима винама, само мање или више, стално или менљиво. Ова су Факта врло важна нарочито за лечење боле.сника, за терацетику СМЕСИЦЕ Колико је жртва људских рат прогутао. По рачуну, колико се но историји знаде нало је у ратовима до 200 милијона људи. Овде се рачунају 4000 ратова од којих су 200 највећи и најкрв!,вијих прогутали до 78 милиона живота људских. По извештају ратне архиве у Аустрији је од 1495. године до 1878 погинуло у ратовима до 1,085 000 људи не рачунајући оно становништво, које је иосредно или неиосредно нропало. Од носледњих већих европеки ратова го^. 1866. погинуло је 45.000; у француско-прусгом рату 1870—71 је пало 133 000 а у руско-турском 1877—79. 225 000.

ШАЛА

A. „Ала је тај нага лекар чудан светац. Сваком болеснику своме вели, да је у ведикој онасности." B. „Тако је. Зар није сваки боде> ник који њему шака иадне, у опасноСТИ? * У аоликлиници. ИроФ : „Како је са еном вашим, спавате ли добро ноћу?" Волесник: „Ни мало, читаву сам ноћ будан!" ПроФесор. „Зар ни један сахат не можете да просиавате? Огкуд тај ноћни кемир у вас?" Волесник: „Отуд, јер сам ноћни чувар! * А Ево већ 10 сати, морам на врат на нос кући." В „Наопако 'зар је већ десет?! Ала је време данас брзо прохуЈало. јуче на вече било је у оно доба тек девет."

П ША1 БЕОГРАДСКА Београд, 23 Новембар 58462 Жита .... 10.96 138000 Сувих шљива . 20 Врашно (леб. нес —.Врашно фино . . Враш. леб сејано —. 12780 Кукуруза. . . . 8.30 Кукуруз. брашно —.2205 Јечам ... 8.05 Коре брезове . —.Шишарке . . . —.Меда 6510 Креча . . . , 9З .2О 19855 Сена 4.50 1780 Сламе .... 2.50 115 Лоја тонљеног . 5.Љ ја ветопљеног . —.Маола . . . . —.8897 Јабука . . . . 14.50 Сланине .... —.270 Сира . - . . . .92.50 6070 Свиња .... 80.- 4664 Лука црна . . . 7.37 214 Лука бела . . .33.75 996 Арпаџика . . . 18.25 4696 Кромпира . 8.РАЗНА ПИЈ1А 26000 Вина ирна. . . 20.25 — „ бела . . 23— Комовице. . . —•—

кил Ђ У) П п г) л 7)

»> »> Г Г) Ђ )> V

лит. п У)

моЈа пушка, ја сам јс нашао,

Харамбашо: „Дакле нашао си је?" уиита Бикок, и посматрашс ђаволским погледом старог пустињика. „Ти си је иашао? Све чудније и чудније ствари! Ти имаш на вратима риглу, ов.це у самоћи, где нема никога ? — На један мах имаш и две иостеље ! И сад јочх велиш да си у овој дивљој околини нашао иушку? То све изгледа ми сумљиво, старче! Овде има нешто ееобичио, али се мени чини, да ћу ја иро-ваћи све то, што ти кријеш!" Пустињик беш.) мало узнемирен — он се још већма узнемири, кад Бикок ноче прегледати сваки кутић у колиби, коју је осветлио месец. Али ииак није се могао нико сакрити у овом уском простору. Не би се могао ни један чсвек сакрити тако, да га нико не опази. „А шта ти је ово овде?" унита Бикок, и покаже руком на етражљи део колибе, где беше наслоњено велико камење. „Ово овде, огњиште је, Харамбино, а оао тамо, 'ло је једна преграда, где остављам храну," одговори нустињик. „0 нашто ти је ово камење ?"

„Они одржавају хладноћу, која је потребна за храиу." „Дакле ти ћеш нам дати нешто од твоје хране. Ја знам да ти имаш и козе, које лети овуда тумарају по цео дан. Уклони ово камење !" Пустињик је морао да нослуша. Бикок је разгледао прилично цростран нростор, који се сад указа, кад је пустињак склонио камење. „Ова преграда, где држиш храну, доста је пространо. Ово је сигурно стена удубљепа и го тако, да изгледа као каква мала пећина!" Иустињак рече да је тако, и даде нешто хране харамбаши, а нежто његовим пратиоцима. Сад Бикок обрати нажњу на огњиште, које је било састављено од великог камоња. „А шта је ово ? Јеси ли помакао и ово камење ?" унита он. „Ето тамо је угљевље од ватре !" „Ти млого више ниташ, но што ти ја могу одоворити, Харамбашо," рече нустињик. „Ко зна од куда је угљевље тамо нало? Узми ово и ци! Млеко од мојих коза врло је добро!"

01-

која

Бикок узе лонац и испи нешто, а остало даде пратиоцима. „А шта је ово иза овог зида?" упита Бикок, и показа руком на стражља део колибе, између преграде за храну, и њишта. „То није ништа, Харамбашо !" „Али то је некаква нразнина, дели спољну стеву од твоје колибе!" настави Бикок. „Свакако је између тво.је колибе и стене, нека шунљина!" „То ј« заиста једна шунљина, али ја је нисам употребљавао пикад," одговори пустињик. Али је Бикок приметио, да је пусгињик све немирнији. Он је брзо додавао храну ускоцима, само да се ови удале што пре.

(наставиће се)