Мале новине

лепе и патриотичве беседе, коју је командант пука војницима држао улостојио је и узвишени господар, своје онде сакЈпљеве официре, подофицире, а војнике подужим говором у кпме је измећ осталог иомињао и заслуге наше артиљерије ок^ заузећа Ниша. Говор господарев пропраћали су сви ирисутни са живео, а по завршетку исгог захорило се одушевљено: живео криљ живео арестонаследнак. Пролазећи поред тобџија поздравио их је српски краљ са: среЛна вам слава децо, г на шта се храбре тобџије одазваше сложвим и громким ускликом: живео краљ. Слава је изведеиа у свему вељ^ленно и сјајно и потпунце домаћински ио обичају срнском, шТо служи на част, како госиодину командавту иука тако и његовим неуморвим и го стољубивим г. г ОФицирима. Весеље је трајало до4 часа изјутра. * 38. Вучење. — Вучење сриског лутријског зајма надав 2 јануара ] 889 год.

Ћ п п 71 71 Т) 7) Ш

4769

п

24

и *Г)

10.000

3130

11

18

71

4000

6093

Т)

32

V

1000

4769

п

49

п

1000

4769

1)

30

V

500

6093

Т1

6

V

500

3130

Г) »

45

Г

500

4608

37

п

500

6093

п

3

77

500

П|»во вучење дувавских лозова. 100 000 Дин. Серија 8641 Бр. 35 10.000 „ „ 3334 „ 50 по 500 дин. Сер. 686 Вр. 58 Сер. 3856 Бр. 1

6315 5079 7104 6266

Сер. 1559 „ 1786 , 1805 -Ј ~2ТТ2Г 5287 5504 5782 5306 8995 9297

71 V) » » 77 77

20 „ 6383 67 „ 5220 59 „ 74.0 63 „ 8790 по 100 Дин. 67 Сер. 3186 „ 3532

1 49 о? 57 57 19 32 3 15

431.0 Е.1 ОО 6775 7019 7687 8904 9222 9999

Сер.

по 50 дин. 80 Бр. 42 Сер. 1721 Бр.

Т> л 71 71 71 ?' 7)

296 317 383 452 463 634 654 670

44 30 82 51 94 80 48 31

1913 1915 2261 2266 2317 2528 2590 2613

24 77 89 46 49 27 94 г.« 10 88 80 79 9 73 88 70 49 85 25 11 62 16 61

Сер.

п 11 •п V П 7) V) Г) » г> 7) V V П V П 71

734

„ 32

Ј7

2740

11

53

739

„ 96

П

2884

11

33

753

„ 21

1 1

3917

>1

58

779

„ 36

> 1

2954

1'

13

1039

„ 2 5

Ћ

2985

11

27

1053

3016

11

52

1096

„ 13

1>

3370

1)

37

1332

„ 81

11

3430

11

92

1416

„ 54

V

3663

11

85

1491

„ 30

>1

3758

V

96

1565

„ 77

3609

1 1

65

3934 Бр, 19. Сер.

6120 Бр. 28

3944 Бр. 90

6212

64

77

3976 Бр. 5

п

6448

11

14

3983 Бр. 83

11

6450

11

25

4042 Бр. 82

6455

11

98

4088

Бр. 59

11

6625

> 1

79

4226

Вр. 11

6664

>1

80

4269

Бр. 36

11

6722

»5

23

4300

Бр. 4

'7

6942

11

21

4531

Бр. 67

11

7201

11

21

4^43

Бр. 48

1 »

7205

1 >

75

4680

Бр. 98

11

7206

11

79

4714

Бр. 87

17

7269

11

55

4987

Вр, 71

п

7284

11

29

5079

Бр. 10

п

7324

11

29

5422

Бр. 69

11

7560

7 >

29

5463

Бр, 71

п

7611

п

80

5793

Бр. 52

У>

7618

71

66

5878

Бр. 7

п

6991

11

64

5989

Бр. 18

*

7997

11

27

8038

Бр- 64

п

8722

41

1

8041

Бр. 54

71

8744

Бр.

84

8109

Бр. 75

п

9415

Бр.

80

8142

Вр 12

п

9497

Бр

74

8167

Вр: 80

п

9666

Бр.

63

8369

Бр. 19

11

9670

Бр.

72

8441

Бр. 10

1)

9706

Бр.

41

8530

Вр 38

7)

9811

Бр.

63

8554

Вр. 10

V

9888

В Р .

38

8693

Бр. 5

11

9942

Бр.

66

д0маће вести Ради племевитог циља. — Ваљевска трговачка омладива приређује друштвену забаву 29. Јануара ов. г. у гости^ници Симе Бајића, ради потке школе. Ми не можемо прећутати, а да ову племениту остварену мисао о подизању трговачке школе у Ваљеву, и искрено пожртв >вање и жељу ваљевске тргпваче омладине, да и даље напредује у својем започетом племенитом подузећу о општем народном и својем образовању, ла је не похвалимо и да јој од свег срца не пожелимо срећан рад и срчана иетрајност у евојој замисли. Ми бисмо се од свег срца радовали, кад би се и остале вароши и варошице угледаде на трудољубиве ВаљевЦР М нпф';1« м V Г»»>Р 1МНИ Пртвп

ривати већ давно жел.ену мету Србинову. С тога Ваљевцима искрено препоручујемо забаву ове шихове омладине, и желимо, да јој се одазову онако, како то приличи племенитим Ваљевцима. СТРаНЕ вести Иостао члан акадеиије. — Ови х дана наименоаин је за члана кијевске, академије Бг. Фрања Рачки. Експлозија у краљевској палати у Мадриду. — О екснлозији у краљевској палати у Мадриду јављају ово: 8 Јануара, примала је краљица посете, кад се зачу експлозија; Изабела сестра покојног краља Алфонса била је на галерији на неколико корака од места експлозије; од силног потреса поирскала су окна на прозорима. Стра жа међу иосетиоцима није приметила никакво подозриво лице. У осталом ово није нигпта ново; пре неколико дана у разним деловима Мадрида, по јавним местима и кућама знатнијих политимких личности десиле су се овакве експлозије. Расписана је награда за онога ко прокаже проузроковача ових демонстрација, премда им се не придаје политички значај.

НЕШТ0 ИЗ РАЗБ0ЈНИЧК0Г СВЕТА Небројени су ненријатељи,који иду против друттва и иротив закона, и који теже да присвоје оно, што је туђе. Има тако званих „ случајних" лопова или разбојника, и има разбојника „од ааната." П^ви крадуилихарају само онда, кад им се цокаже згодна прилика, и при томе пазе, да су са свију страна осигурани, т. ј. не мећу ништа на коцку, иначепакбаве се извесним занатом, од кога живе. Али другима је главни занат само рвобојппштоо 13 уираае, од иега Рј[ живе. За тај занат они се васнитају још Од своје младости; и врло се ретко дешава.да се такав један „разбојник од заната" пзкаје, и да се одвоји од својих другова, (ато је, успут буди речено и прилично опасно) Ови стални злочиеци — о којима хоћемо да говоримо — имају своју нарочиту организацију, своје нарочите знаке за познавање и својнарочити говор. Ту постоје нарочите врсте злочинаца, које су једна од друге стрго одељене. Тако н. пр. џепни лопов (кесарош никад не ће да се бави обијањем прозора или врата, па да на тај начин вгнтш своје злочине; а на про-

тив, оиикоји се обијањем увлаче у куће те тако извршују своје крађе — таки злочинци сматрају за понижење бавити се занатом једног кесароша. Разуме се, да кесароши заузимају највеће место на пољу зл чинаца. А та се даје објаснити тиме, што кесароша са мање опасности добијају лене приходе. А осим тога, ако кесарошу испадне за руком, ка баш, ако су га и на делу ухватили , да одмах украђени предмет вешто сакрије, онда јеполицији врло тешко наћи основног доказа против кесароша; и таква исдеђења обично слабе резултате имају. —Те кесарошке крађе могу се на врло дазличчт начин извести. Најобичнији је начин т. зв. „извлачење" које се обично левом руком извршује, а десна се рука држи напред, да би се тиме маскирао онај момеват, у коие је кесарош известан нредмет „мако" Најбољу прилику за свој занатимају кес роши по нозоришту, по циркусима, за тим у цркви, пред излазима и у опште у свакој но већој гомили свега. Обично извршују кесароши извршују своје операције по двоје И|'падне ли она добро, онда онај који је краћу извршио пред украђени предмет свом (пратиоцу) другу, који с њаме одмах увати маглу. У противном т, ј. кад је кесарош сам овда украђени предмет с места п е стане у једном џеиу кесарошевом. Тај је џеп (кеса) 5-10 савт. широк, почнње исиод десног пазуха на горњем кануту, и иде кроз један отвор на кошуљу поред еачог тела до саме чарапе. Према томе ако се на једну такву индивиду посумња ■ буде ли ова ухваћена онда се преметање почиње прво с тим што кесарош мора да скине чизме и ципеле. Много већу вештину захттева једна друга врста овога заната т. ј. крађа џепних сатова За тај посао употребљавају сс неке мале и врло оштре маказице управо нека врста кљешта које као и остали мало сложнији апарат за тај занат долази из Енглеске Такође је потребно вештнне и за крађу игала на оковратнику Том приликом лопов замоли своју већ изабрану жртву за мало „ватре" за своју цигару 0 док он своју цигару привидно пали дотле ноктом свога десног палца извуче иглу и с њом заједно после једног учтивог ,,хвала и нестане А крађа бри*ташни (т. ј. кесе са банкеотама) је прилично сложена За овај посао потребна је јецна врло мирна и поуздана рука је ваља веома пазиги да се при парању горњсг капута а може бити и прслука да се нр заеече ни више ни * ање. Јер у првом

Капетан отисне гондолу од камења. „С Богом/" рече он Адмиралу. ГраФ МираФијоре махаше рукама, а за тим прелазећи са камена на камен, изађе на суву земљу. Гондола се измакла доста далеко. Она се љуљаше на таласима, а снажна рука капетанова тераше је све даље и даље. Бледа јутрења светлост обасја море и врх острва св. Николе, где је сад био Адмирал. Кад је стао ногом на суву земљу, он заста иеколико тренутака. Иза њега беше море — пред њиме, увајена у плавичасту маглу простираше се Лагунска варош — лево, беше улаз у Лагуне, код светлеће куле, а десно беху познати брежуљди острва св. Николе. Јутрења светлост беше засенила светлост на кули тако, да се она није могла да нримети. Са неким необичним оеећајем, осећајем радости, клече Адмирал на земљу и подиже руке к небуОн се топло мољаше Богу што га је довео довде. Чудновато је изгледао клечећи Адмирал. Његова бела коса падаше му низ

рамена, а Скла дуга брада спуштала се до прсију; он је пре личио ва сваког просјака, а не на Адмирала Млетачке републике, јер његова горња одећа, коју је имао још код Ускока, беше готово сва пацепана, а панталоне једва му допираху до чланкова. „Спашен/" рече он пун радооти. ,,Вратио сам се у моје мило Отачаство! Драга моја, моја несретна Отаџбино, ја те онет гледам мојим очима! Ти си ме заштића вао свемогући Боже! Ја клечим пред тобом, и прва моја реч то је благодарност' 0, учини још и то, да не буде додкан, учини да нађем моју милу Едиту, те да поправим ону не правду, која је учињенд са њеном мајком! Ја бејах и сувише слаб да се одупрем заповестима оних људи, који тада управљаху Млетачком републи^ом — они беху јачи од мене! Ја бих могао да противст нем сили, али онда онда бих морао оставити моју милу Отаџбину, не бих могао и даље да јој служим као веран и одан син! Али то нисам могао да учиним! У таквој борби подлегла је моја воља/ Пропала је моја жеља да тебе, драга Олимпијо, назовем својом мнлом женом! Али ти ипак знаш

како сам те радо имао, и сад хоћу да докажем колико знам да поштујем твоју успомену! Ти, која си сад горе и са чезњом гледаш доле на мене, увидићеш ону љубав, коју ћу од сад указивати твојој и мојој љубимици — нашој милој Едити! И, кад извршим моју дужност, кад задовољим моје горуће срце, — кад нађем моју љубимицу и учиним да буде сретна; онда ме очекуј. драга Олимпијо, тада ћу радо заклопити моје очи, да боравим вечито санак: тада ћа мо се онет видети горе, где нема разлике у сталежу; и тада ћу бити вечито твој, као што сам и овде, на земљи, био само твој — — —!"

ХШ- Васкрсао из мртвихКад је ноћ у велико пала, кад је престала ларма на Марковој пијаци; и, кад су се маске, уморене од шале и играња, разишле; кад су ућутали звуци музике, и погашене биле свуда бенгалске ватре, из Дуждеве палате изађе у свечаној тишини један спровод, праћен буктињама. Дванајест Хелебардира—телесна стра-