Мале новине

Случају ће онај осетвти а у друтом опет неће иепасти тражени првдмет аз вапута. Инструменат за тај иосао састоји се из једног врло малог, оштрог ножића, који је моиоћу једног иретен* на десном палцу утврђен. Ако је то паваше џепа које се исчод брнФташне извршује, добро исиало, онда она сама од себе испада нз џепа. — Врло је ЗАнимљива крађ* помоћу: „муве". Под „мувама" разумеју се врло мале куглице, на којима се находе опет врло мале квакице. Те се куглице баце у »ице онога, који хоће да се покржде. Овако нападнута особа, разуме се, и вехо тице дигне руку, којом је дотле држала новце у џепу, на лицу, и тај тренутак довољан је да се та особа покраде. — Врло је ннска крађа по дућанима, а исто тако и крађа с кола. — Овамо се могу уврститијош и они лопови, који дођу, да желе: „добро јутро," т. ј. који иод свакојаким узроцима долазе било у познате, или у непознате станове, и ту очисте иретеобља од свакојаког сребрног иосуђа, хаљина и других сгвари, које се случајно ту нађу. (свршиће се.)

ГЛАСНИК

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНиК Дужана зкељезничке пруге: Граннца €рпско-тЈрска—Скоиље, оволика је: Граница — Бутињевци .. , . 7.8 килом. Вутињевци — Вуковац ... 12 8 „ Бу ковац — Прешово 5.8 ,, Прешово — Топановци .... 8 8 „ Тоиановца — Куманово . . . 12'9 ., Куманов) — Хађалар , . .. 16,8 „ Хађалар — Скопље 19,7 ,.

Свега.... 84 6 километлра XС копља пак до Солуна има 244 квлометр«. Жељезнице у Бугарској . — Цео з акон о пругама које се имајупо дићи, овако гласи : Ч јј . 1- Овлашћује се влада бугарска да саград; жељезничке пруге Јамиоље — Вургас, и Касничан — Шумла — Трново — Севлијево — Ловча — Плевна — СоФија — Ћустендил: као и пристаништа Варна и Вургас. Чл. 2. За израду ових пруга и пристаиишта одобрава се влади кредит од 92.500,000 динара, и т > за пругу Јампоље — Бургас 11,000,000, за нру гу Каспичан — Софија — Ћ ус Т нндил

75,000,000. а ча цризтаништа Варна и Бургас 6,500000, диеаоа. Чл. 3, Влада се овлашћује да закључи з»јам од 92 т | г милиона. Чл. 4, Жељезнице имају бити нор малног колотрага, т,ј. 1.436 метара, Чл. 5, Пруге Јампоље — Бургаси Каспичан •— СоФија — Ћустендил, као и морска пристаништа израдаће се или режијом или средством предуЗимача. П0ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд 2. Јануара Кџађа. Ноћу између 31 пр. м. и 8 тек. м. непознати лопов украо је 1 ком. свиња Лудвику Хаму касапину овд. што су биле у обору у новом селишту све у вредности 240 динара. Притворени. Ноћас су притв >рени Димитрије Дономарковић кочијаш Антон Дуњски кочијаш из А. угарске и Цветко Петковић из Лознице сви због пијанчења и вереда; Душан Васић скитница Војин Кроче и Катица Војин служавке сви троје због скитње и блудничења Ђока Узељац из Аустрије и Никола Томић овд. бив. разносач новина због скигње. Осуђен. Пресудом полицијском осуђен је Невад Станојевић Скитница из Земуна због скитње.

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Гете украо „Фауста." Немачки естетичар, проФесор Бг. Каријер (Кагпеге) у Монакову, саопштава у журналу „Ое^епгоаН 11 чланак, у коме тврди и покушава да докаже да се Ћ Фауст а погрешно ириписује Гете-у, јер је Геге своје управо највеће дело од Лесинга — украо. Пошто дотични чланак није још готов, а говори о проблему, да ли су Шекспирове у ис тини драме Стра ^Форског глумца или Баконове, не може се управо закљу чати, мисли ли Каријер озбиљно или се само шали. Неки немачки листови схватили су тврдњу свога про®есора озбиљно, иа су тим иоводом дали из раза својој бојазни за душевно здравље Каријерово. * Краљевскк књижевницн. Од нове године излази у Бриселу месечаи ча сопис под насловом: Ха Јеипе РШе (млада девојка) за ноуку младог женског света аристокрације и буржоазије V уметппоти, књиженноетч и ,о-

мачлуку Свзчиатке о дома^луку писаће белгијека краљица Марија Хенријета под нсеудон имом „М. 4ате Веуег." Критичке чланке о уметности и књижевности писаће принцсза Клементина кћи кпаљице белгијске нод исеудонбмом „М1Г<:ће (1' Огеу." Позоришне критике ће писати краљица, која рад » посећује онеру и обожава В^гнера. У часопису том биће и поениј * застунљена. Због тога је ангажована за лист и Кармен Силва иначе крнљица румунска Јеласавета, која се обвезала, <а ћа за сваки број нацисати по једну песму. Краљица белгијска прегчвара и са престолонаследницом аустр. Сте®анијом због илустрација а и надводкиња Марија Валерија ће бити сарадница тога листа. НАУКА Неговање деце. — Друштво лекарско у Дрезди издало је овај — савет мајкама и доиљама. Само слабост и недостагач м .1ека могу сиречити мај ку од неукдоњиве дужности да сама своје дете негује. Само једноЈвомесечно дојење може користити детету поред друге хране Кад се детету не сме даги мајчино млек >, онда је најбоље кравље мнеко. Скоруп не треба скидати, на, ако се не би могло више пута дневно тазе узимати, онда га ваља скувати и прсма добу де/гета давати оомептано с куваном водом. Од прилике овако: за дете од једнога месепа пола млека пола воде, за дете од 2—5 мес. 2 | 3 воде и '| 3 воде Кад детету буде 6 месеци добија чисто млеко (обично на н »ла литра млека сипа се, на врх ножа, угљенокисели натрон, и толико исто млечнога шећера — нестршчаног. Дететуод шест месеци поред млека може се давати још: грис, тарана с јајима, пишкоте (само две лневно) у води или слабој ч >рби укувани. Мрве хлеба, земичака, кромиира, а и каФе у овом добу не треба никако давати. Сви тејови у опште нису добри. за децу у ово доба. Рану треба давати умерено, из почетка после свака два сата, а доцније трсба да је размак већи. Рану треба дава ги из стаклета (цуцле) Чим дете попије треба одмах стакло опрати и у хладну воду оставити до друге употребе, да се млеко, које је заостало не би укиселило, које доцније кад детету почињу расти 8уби велике болове пречињава. 5 г злић за сисање, које мајке обччно дају деци да се умире треба сасвим одбацнт;!. Децу до навршетка једне године треба једанпут лн^вно кучати. Оеобито

ваља назити, да се у првом добу очи добро умивају. Топлота воде треза да је од прилике 28 гради, а може се епустити и на 23—24. Хаљине треба да су тонле, ала при том не сасвим од дебеле материје Креветац треба да је, један душек (сламом, струном, окрецима нануњен); нокривач треба да је лак. Соба, треба лети да се два. пут дневно проветра, но један час, а дете што је више могуће да је изван варошк на частон ваздуху.

СМЕСИЦЕ Ротшијд просјак. — Чувени Фр анцуски сликар Јевгеније Делакроа ручаше једног дана код барона Ротшилда и за све време ручка непрестано је пажљиво гледао у лице домаћина тако, да је то овоме пало у очи и после ручка запита вештака за узрок тога. Делакроа му одговорц, да он месецима већ тражи по Паризу какав лик нросијаков за једну своју најновију слику, па је сад опазио, да, истина чудновато, тај Крез управо има просијакову главу, како га је обичао вештак звао. „Штета би било", додаде сдикар, ,,кад не би госп. барон, и ако не као иросијак, постајао мало као моделј" Ротшилд одговори, да је његов обичај, да се ничега не стиди ради вештине, и да је дакле готов, да му дође у радионицу, да му послужи као модел просијака. Тако се десило, те је „Ротшилд као просијак* сматран. Д' Ј лекроа му лепо навуче згодну „тунику", да му шгап у руку и тако га намести, као да седи на степеницима зимск >г храма. Један млад вештак, нријатељ и ученик великог в^штака, изненадно уђе у радионицу и зачуђен честита своме мајстору што је нашао давно жељени модел Сажалевајући га, и не слутећи ко је, он му ћушну кришом једно двадесет динара у руку Ротшилд му ззквали, и узме новац. Доцнијв тај младић доби писмо и у њему десет хиљада динара од Ротшидда. ШАЛА. Сре&ни аар. — „Погледај само Јосу и Јосиницу, за њих се може рећи, да су прааи срећни пар, никад

се

не

жа Млетачког Дужда, ишли су аапред. Други дванајест Хедебардира (копљеника) носили су снупоцени мртвачки сандук, у коме је почивао Лоренцо Пријули, Дуждев синовац, а трећи дванајест Хелебрадира беху опколили Дуждева носила. у кајима је седео стари, погружени Антонијо Пријули. Лоред сандука и Дуждевих носила с једне и друге стране, ишли су гондолијери, носећи гореће буктиње, Спровод су заврши т млоги служитељи и собари из Дуждеве палате. Овај туфни, али свечани, снровод ишао је право на пијацету, а о датде се спусти код водених степеница, где га очекиваху више великих, државних гондола. Балдахини у гондолама беху од саме црне чохе. Стари Дужд спроводио је мртво тело свога синовца, шеговој вечитој кући. Сарањивао је онога, кога је љубио као свог рођ ног сина. Није поштеђен био да види мртвог младића, који је био у цвету младости — и ову горку чашу морао је да испије — он, старац морао је да нрати до гроба младића, који је у пролећу свога живота нашао смрт од злочинске руке. „Неумитна смрг, зашто ниси примила

мене у место њега? ' рече Дужд пун бо. ла. , Ја сам уморени старац, и био сам готов да заменим њега" На ово питање Дужд није добио одговор — та и к<> би се сећао сад ДужДа, у оном бурном весел>у месојеђа? Кад је спровод стигао до водених степеница, Хелебардири спусте мртвачки сан дук у једну гондолу, и један део од њих остаде тамо као почасна стража. Дужд уђг- у другу гондолу. И у овој гондоли уђе један део Хелебардира. Остала пратња уђе у трећу гондолу. Осветлење буктињама кренуше се гондоле ка острву мртваца, где ће бити тело Лореецово сахрањено у породичној гробници Млетачкога Дужда. Исте ноћи отишао је и ловац мртвана у Дуждеву палату где беше његов нодземни свод. Кад је ушао унутра он виде да је Едита болесна. „Света Богородица!" повиче он. „Па зар и ти још? Ви сте болесни, Сињорина?" ,,До ајте ми воде! Само мало воде ! Умрех од жеђи!" једва изговараше Едита. Стари Јакопо донесе свеже воде и пружи болесници.

Едита једва дочека да се напије воде„Шта ли ће сад да буде, Сињорина■ , упита Јакопо незнајући ни сам шта да ради. ,,Ви сте се овде разболелн у овом подземном своду! А ја вам доносим једну вест/ Истина, још и сам незнам шта је у ствари, али се инак догодило нешто". Едита се уоирави на постељи. ,,А шта је то, Јакопо? 1 ' упита она. „Пре свега ја се плашим за ваш живот, Сињорнна/" ,,Будите без браге, биће ми боље", умири Едита Јакопа. Ја знам да ми ви желите само добра, да се старате за мене!" ,,Али ви сте тако слаби, Сињорина/" ,,Данас ми је већ боље/" ,,Готово верујем да не можете поднети овај загушљив виздух/" „Али сад не могу да идем одавде, баш и да је тако, Јакопо: „Баш је права несрећа! Тако ми светог Марка, чије кости почивају иснод Маркове нијаце, ја незнам више, куда би сте отишли, и где ћете наћи мира/ „Ја ћу вам рећи, добри мој Јакопо! Далеко одавде, далако од Лагуна!" „Па и тамо вам не ће бити боље, тога