Мале новине

поштованом становништву београдском на тако натриотском одзиву који указују Колу Јахача." ,.Уједно унрава овим сву г. г. расТЈраче лепо моли да јој куноне новцем до 25 Јануара о. г. досгавити изволе, јер као што је већ нанред поменуто: вучење се не Ие никако ни у ком случају одлагати." Сем овога, од нашег извештача дознајемо: Први згодитак јесте један врло леп коњ домородац са јахаћим нрибором израђеним у државном радилишту у Крагујевцу. Даље: Једна пушка ловачка. (Дар од г. Пере Ристића члана управе.) Један револвер. (Дар од г. Косте П. Куртовића друнггвеног члана). Седло с' нрибором енглеског Фасона, израђено у Шапцу Двадесет и пет комада великих литограФских слика Кнеза Михајила на коњу. Једна пушка магацинка, систем Кока-Маузер. Три нокривача (ћебета) за коње, израђена у нараћинској Фабрини. Неколико комада јахдћих бичава и т. д. и т. д. Једна срећка стаје један динар. Свега има 4 000 срећака. Поклони од разних лица, који ће се као згодици расноредити стижу и данас. Уирава се нада да ће сваки Србин и српкиња похитати да материјалним жртвама у ма ком ви*у (или куновањем срећака, или шиљањем поклона који ће се на лЈтрији раздати, или добровољним новчаним нрилозима или уписивањем у чланство) шго оби није нотиомогну коло јахача, чија је благотворна улога, но интерссе отаџ бине и ради ујединења васцелог српства, че само одвећ корисна већ неопходно нужна.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Нова уирава. — Сааезна Пиротска

СТРАНЕ ВЕСТИ Мнсионари. — Из Занзибара ]ављају, да су Араии напали једну немачку дружину мисионарску у Гиди-у Осам мисинара су исекли на комаде; само се једна жена сна;'ла, сви робови и слуге мисионарскз заробљени су. Поплава. — Горона непрестано расте; јављају да је читавих 2 мегра нарасла, многе наеице покварала и починила грдне штете. Онет динамит. — Нема дана кад не стижу гласови из Шпаније да се у Мадриду или ком другоме месту каква динамитна бомба распрсла и цочинила грдне штете. Тако сад јављају из Варселоне, да је тамо једна бомба динамитна прсла у кући према народном музеју. Први сират је сав разрушен, један слуга тешко 1е иовређен. Предузета је изтрага. Како се тврди полиција је ушла у траг тим злочинцима, који су до сад грдне штете починили. Удавила се због жалости, — Ових дана у Тулузи извршила је једна млада жена самоубиство скочивши у воиу, Она је дошла на велики мост „Демоазел" и са њега скочаиа у морски канал. Одмах су похитали да је спасу, али је све било узалуд. Тек посде два сата нађен је — леш. Жена припада отменијој породици у Тулузи. Кажу, да је то урадила због домаће жалости- — —

Отворено писло Његовом Десаро Краљевскои Величанству Францу ЈосиФу I. а нреко заједннчког минист ра Финанције за Босну и Херцеговину Вениамина Еалаја. Ваше Ц. Кр. Ааостолско Величанство\ Уласку ваших чета у нашз земље, Восну и Херцеговину, претходила је прокламација Вашег Ц. Кр. Вел коЈа

од 8-ог овог месеца изабрала је себи нову управу у коју су ушли: За председника г. Јован Поповић, мајор; за патпредседника г. Панта Јан. Дробњак, окруж. начелник. За деловођу г. Ћорђе Ј. Петровић, комесар жељез. полиц; за благајника г. Лаза С. Ни колић, окр. благајник; з« одборнике г. г. Војин Ђирковић, председ, опттине. Др. Коста Динић. лекар. Панта Крстић, трговац Михајло Најхут, инжињер Никола Шоаовић, столар Ђира А. Ћирић, обућар, Коста Ђирић, готионичар. Моје су чете на путу да прекораче Ваше земље, оне Вам носе мир и свако блогостањв. Ваше вјере, народност и обичаји бити ће као светиња сачувани; моје чете које Вам свако добро носе пријатељски предусрет.-шге". Ми православни Срби у црокламацији довикнуте нама рјечи Вашег Вел. као највишу светињу нриФатисмо, В' ђе наших усташких чета, свађе се придружише четама Вашег Вел. теих нроводише кроз позчате и непознате кланце. Мухамеданци пак, на свим крајевима Босне и Хеицеговчне. са

оружаном руком одупријеше се Вашим храбрим четама. Наш сриско-православни народ, није никако ни аамислити могао да ће се у нади преварита, и да ће нам Ваше храбре чете за собом довести ону Владу која је скроз и скроз ненријатељ наше православне вјере и миле нам српске народности и да ће наше од Косова крвне непријатеље, Мухамеданце више сваког очекивања, и уманитарног умишљаја, у тако величанственом цријагељству уздржавати, а све на штету нас Срба, « не пријатељства против нашем на;> • у. Са уласком Вапшх чета, а за истим наше земаљске Владе, унишла је права пронаст морална и материјална срб. прав. народу у Восни и Херцеговини ; све угледне вароши у којима живе православни Срби, у трговини, благостању и иметку за иурске владе најимућни]и и најугледнији били су предани огњу и робији; сви угледни трговци који су се са иметком одликовали у Бањалуци, Сарајеву, Брчком, Приједору, Градишком, Вацару и т. д. пожаром су сви уништени, и то једино из ненријатељсгва и намјере, Д1 ее србски народ и истога углед уништи. Након окупације, није нрошло на шест месеци, а влада на Бањалучк > ноље изведе и постреља седамнаест православних Срба, с разлога једино тога, да би се србско-православни народ с тим застрашио; иза тога пак одма стаде нам Влада грозити, да се нитко не смије Србином звати, те одмах у свим уредима уведоше латинацу и хрватски језик. Пропаганда против наше цравослав не вјере, поче највише димензије предузимати, те све што је србскоиравославно, почеше са нрезирањ м гледати, а прои >вједници пропаганда, ]авно проповједаху, да све треба једчо у римо-католичку вјеру обратити Бивши код нас, први послие окупације окружни предстојник Андрије Марковић, нашу православну школу силом власти затворио је, с том на-

србског народа, а ообито противу вас, становнива града Вањалуке. Сва се могућа средства од стране власти иредузимље да се ми иравославни Срби, становници града В-њ^луке, у сваком погледу, понајвише материјално уништимо; свим нашим радњама стављају се препреке у сваком иогле^у. Наш србско-прав славни народ највише се је бавио, још за отоманске Владе точењем пића; оннјем који од двадесет година, никаква другог занимања имали нису, осим јед-«е точарине пића, а и другима к >ји су покрај друге радње точење пића држали, и најсолидније се владали Влада им је право точења одузела, астим одузела им је једино издржавање њихових породица. Неправедно одузимање права точења нашем народу, погјељено је придошлим маџарским чиФутима. Маџ.фски чивути, ноплавили су наше трговине; те су сви послови у њиховим рукама. V ни једном дожавном послу, ниједан Србин није могао досталац бити, ако иије са Мухаледанцом ила Чивутином у друштву бао, продавање шума свеје Аустријанцима додјељено, и ако се к»ји пуг истакао који рођ ни Србин, те је на дражби достал ц био, у сгвари досталац бити није могао. (Наставиће се)

уве те. Прсстојници пак на све стране по Босни, наредбом наднисе наших школа поскидапЈе; нама званична заповед од котара Б њалучког бијаше издата, да се нагпа школа, србско православном звати несмије. Ми на основу свете изреке Вашег Велачанства одважили смо се, нашу правосдавну вјеру и милу нам србску народност коју више него живот цјенимо, да ће мо је бранити. Наш одпор, одбрану наше свете вјере, и србске кародности, изазвао }е још више ненри јатељство наше земаљске Владе,проти

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Светска нродукција гвожђа. „Јготпоп^ег" доноси један статист. преглед ародукције, гвожђа за 1887 и 1886. год. из кога вадимо следеће нодатке. По истоме продукција, подељена на поједине државе, износи за 188? год. на Енглеску и Шотску 7,441 928 тона (1886, 6870 655 т ) сједињен. државе —6,417,148 т. (5 683324 т.) Немачку — 3 907.364. т. (35 28658)

Француску — П5 ГО.!?т, (ГООТгЧоО.) Белђију — 7,544 81 (701.277) Шведску — 442,457 (464737 ) Аустро-угарску — 670000 (620.000,) Рус.ију 490 470 (47,0000) и Ш 1аниј у —180.000 (159.2225) Свега 21.914 698 тона против 20.005.726 за 1886. год. дакле, више 1.908.972 тоне.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд 16 Јануара Притворени. Ноћас су притворени: Ђ >рђе Ивковић слуга, Коста Тр ^Фу-

ловац мртваца врло лако може да сломије врат/ Као што ми изгледа он ужасно мрзи граФа! Ја све мислим да он није доби« од граФа онолико новаца. колико се надао!" л По свој прилици то ће и бити,'' одговори СтеФана. Оаа се опрости са Песаријем и сиђе низ степенице. СтеФани се врзло нешто по памети, о чему је млого мислила. Из свега што се до сад догодило, она је увидила нешто, што себи није могла тако лако да објасни. Скорашње старчеве речи, које је изговорио у ГрадЈ-у, а које је она чула и добро разумела пчдоше јој сад на памет. ЕЕ>ој је падало у очи то, што се млади граФ није обрадовао кад му је она саопштила таку важну вест; што се није радовао доласку Адмираловом. Она је истива примегила да код младог граФа нису чисте ствари — а сад је сазнала још млого што шта, штоје утврдило њено мишлење/ Сад је дошла до уверења да оно, што је она пронашла има за њу велику вредност. Она застаде. Из прљавог џепа извади новац, који јој је још преостало. Она изброји. Остало јој беше још врло мало .Ј Избројани новац понова стрпа у џеп. „Он ће ми радо дати још вигае," гунђаше она. ,,Ја мислим да сам сад пронашла извор, који неће никад пресушити/ Уверона сам дд је онако, као што ја мислим. — Старац је дакле ипак имао право! Он је био заиста Адмирал! Али где ли је сад? Има ве1> неколико дана како је догаао овде! И, кад би млади граФ био заиста његов син, онда би морао да се радује доласку свог оца! Хоћу бага да га питам где је Адмирал ! Хе, хе, хе!" смејагае се СтеФана ђаволски, „тако је, као што сам одмах помислила, све је тако !" Она дође до водених степеница, где је стајала њена стара гондола. Пошто је ушла у гондолу, она се одвезе у палату граФа МираФијора, Служитељи је не хтедогае пустити унутра, али није било лако отерати је. ,,Шта мислите ви, уображене будале?" повиче она љутито. ,,Ја немам носла с вама, него с вагаим господаром! Јавите ме њему, па ћете видити хоће ли ме примити или не!" Служитељи се погледагае/ Један од њих реши се да оде до граФа и пријави је,

пошто им Је она претила пајгадниЈим ре чима. „Шта сте ви?" питагае их СтеФана у љутини. ,,Ако вас граФ данас отера, онда нисте вигае ни обичне слуге! И ви се ус УђУЈ ете Д а терате мене? Ви хоћете да се спрдате са мном, да ме исмевате? Онда ћете нроћи врло хрђаво! Ја се не гаалим са људима такве багре, као што сте ви!" Служитељ се врати натраг. ,,Хајде за мном," рече ј'ој. „Нисам ли вам одмах казала, кукавице једне? Ја имам посла са вашим господаром, јесте ли чули? Од сада то добро утувиг !" рече СтеФана гордо. Служитељи се гуркаше и смеЈ *аше посматрајући ову гадну жентурину. А СтеФана беше уобразила, као да Ј'е она у овој палати имала какво особито право. Служитељ је уведе у једну собу а одмах за тим уће Инго шантајући. „Шта ћеш овде? Јеси ли дознала што? упита Ј "е он. СтеФана жмиркагае, а затим брзо погледа око себе. „Јесмо ли сами, милостиви господине? упита она. „Имаш ли какву таЈ*ну да ми саопштиш?