Мале новине

новић, Дреноје Антонијевић слуге и Тома Бутковић келнер због скитње ; .Ленка Полотико из Аустро-Угарске због блуда и Мијаило Бајаношки дечко, због покушаја крађе. * Осуђени. Нресудама полицијским осуђени су: Сава Јовановић, из Бања Луке, Новак Сте®ачовић из Нигиа, Илија Јанковић из Хрватске слуге Ђ(.рђе Николић надничар сви због скитње и Катарина Тодоровић удова што није кирајџије власти иријавила. * Изгубљено. Илија Костић призренац стражар изгубио је у болничкој улици сат цилиндер ремонтоар сребрн под ЈУ2 363839 слика мушкаи женска. Ко га буде нашао нека га преда кварту налилулском где ће и награду добити,

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Карта нланете Марса. — Часопис ]ј а81гопот1е доноси у свом последњем броју тачну карту целе планете Марса, коју је обелоданио Камил Фламарион. Сва откривења, која су до сада на планети Марсу учињена, види се на овој карти, а читавом мрежом од линија обележена је свеза мора на Марсу. ИАУКА (Свршетак) Иолрачење сунца. Свифт , директор Варнерове опсерваторије у Немону, у КалиФорнији, обратио је своју пажњу на међу-меркуријалну планету за коју се претиоставља да се налази између Меркура и сунца, али је још нико није открио. Појмљиво је да ј еклинса врло згодна

ната, који после Нице одмах долазе по величини и тачности. Највећи доглед у свету начази се сада на опсерваторији у Ници, у Фран цуској. Ц ' ј в је тога екваторијалног догледа дуга 18 метара; она је положена на један шиљак, који у висини, није мањи од 40 * етара. Објектива догледа има у пречнику 0,76. Та ог( омна машина тако је згодно намештена, да је астроном сам, по својој вољи и потреби, може окрегати где хоће. ПРИВРЕДА Вино у старо време. — С већим обзиром на здравље но у наше дане нису у старом свету употребљавали ново вино и нили су га тек пошто би више годи >а стајало. Диоскаридес одређује седму годину као најраније време, кад ваља виво пити; по Гадени и Атенеусу није се смело чувено Фалерско вино пити нре десете године, а исто тако ни после двадесет; албанско вино морало је да нрестојц 20 а еартинско 25 год. Макробијус прича, да је Цицерон био сав усхићен кад му је код Дамасипа изнето вино од 40 година. Плиније наводи, да је за трпезом цара Калигуле точено вино од 160 год. Песник Хорације спомиње неко вино од 100 год.; такво је вино, по Плинију, густо као мед и може се само онда употребити за ниће, пошто се раствори у топлој води, пи процеди кроз платно. Ово, већим делом густо, зејтињаво и слатко вино које је често помешано и са страним састојцима, чувало се на разне начине. Из сниса Иаладија, који принада другом веку после Христа. види се да подруми нису били потп но подземни, него врло плитке јаме, које одговарају Француским сеШегз, или сводови у хладовитим крајевима ав-

данпут јавио, да је код Једног сељака близу Зајца у Саксонској видео и чуо једног пса који говори. То је била обична пудла (обучени пси налазе се као што је познато, обично међу нсима ове врсте), средње величине. Дечко један, син сељаков, открио је ту способност за говор код њега, пошто је но кад кад слушао звуке младог пса, који су по његовом мишљењу звучале као немачке речи, па се с због тога необичном стрпељивошћу одао на то, да тај дар код псета изради. и труд му је био крунисан најленшим успехом. Већ после 2 године псето је толико дотералс, да је могло лако 30 речи изговорити. Али је псу ипак морао увек његов учитељ најпре да каже дотичну реч. пре но што би се ово склонило, да је изговори. Ово је псето разуме ее зачудило све у Саксонској, па и париске академичаре пошто су прочитали оиширан извештај Лајбницов.

ШАЛА.

Париз. 16 Јануара. До 10 и по час. по подне познат је избор из 200 од 373 изборних срезова. Од 200000 гласова добир је Буланже 112000, Ваке 77000.

' 1 ли]е, ко]е се зову апотека, у кото] су прилика за виђење оних тела у сусед-1 ам ' ф ' (с л дови 3 " а вин0 К0 Ј с ^ рих ству сунца, ко)а су обично невидљива. р \ р и Ј мљана) са назнач ., њем мес . оа време еклипсе виђени су врло доб- г

ро Венус, Меркур, Јупитер и Марс. Ношто је еклипса произвела тренутно потпуну ноћ, виђене су многе звезде прве величине. Проматрања и испитивања чињена су још на много места, али у њима не налазимо нових и врло важних резултата. Ну што се тим многим посматрањима не може порећи то је, да она доказују да је астрономија врло омиљена у Америци и да има одличних радника на томе пољу. Ну место Лик има толике важности, да га морамо поменути. Опсерваторија у томе месту има тиких инструмр-

та, одакле ]е вино, и консулства, кад су задобивени, стајале ноређане

СМЕСИЦЕ Пас који товори* — Кадјеславни научењак Лајбнпц годин) 1672 ностао члан париске академије наука слао је он од вр мена на време аналима анадемије свакојаке вести. међу којима има и врло чуцноватиј их. Тако јр ј е-

Да се у Фраицуској јако развија учење страних језика, — доказује следећи нример: Курс Енглеског. НроФвсор с кида. — капринциозни учениц'1 као да су се тврдо решили, да изговарају Ј: Ј: на енглеском језику чита се; Ај Хи онда кад им џон Бил — њихов проФесор — залЈдно викне увек: Ај! — Приближте се, рече најзад разјарени проФесор једном тврдоглавцу, окренте се. Учепик послуша и обрне се. ПроФесор га онда достојанствено гурне ногом. — Аји!... заурла обешењак. — Једва, промрмља Албионов син, сад сте добро изговорили.

„МАЛИМ НОВИНАМА" Будимпешта, 16 Јануара. Скуп од 3000 штудената једногласно није примио предлог о наоружању. Они су протестовали иродужење рока у војсци и полагање оФицирског испита на немачком језику. Берлин, 16 Јануара. Ц«рев рођен-дан прослављен је свуда најсвечаније. Међ честита »цима био је и кнез Бизмарк, кога је свет с усхићењем поздравл.ао.

БИБЛИСГРАФИЈА ЛИЦПТАЦИЈЕ Начелство окр. алексинач. држаће 23. Јан. јавну усмену лицитацију ради правл,ења нове ћуприје на потоку гредетињском. Министарство нар. аривредр. 28 Јан. држаће у својој канцеларији другу оФерталну лицитацију за про гају веће количине растових дрвета из државних шума среза краљевског округа чачанског. Суд окр. јагодинског продаваће 28. Јан. имање Радована СтојиКевиКа , проте из Медвеђа; — даље, имање Петра Дими&а из Јагодине 6 Фебр. Суд окр, крагуј. продаваће имање Светозара Љубомировића из Белошевца на дан 3. Фебруара. Суд окр. нишког продаваће 28 Фебр. имање Вучка Ђорђевибл, каФеџије из Ниша. Суд окр. аожарев. 4 Фебр. продаваће имлње Стевана Р. СтојадиновиКа, трг. из Кучева. С Т II Ц И Ш Т А Суд београдско-тргов. отворио је стециште над имањем Хесжија П јаде, трг. овд. Суд окр. јагодинсиог позива све наследнике пок. Стеване , жене Луке ВојиновиИа, тежака из Сињег Вира да пристану суду кроз годину дана од данас; — даље позива сваког којиби имао право над имањем пок. Глише павловиИа, из Јагодине дасе пријави суду кроз годину дана од данас.

ОДГОВОРИ УПРАВЕ г. Мићи С. Шуљалићу, Чачак. Примили смо претплату за пола године. Поздравље. * г. Јов. М. Поповићу, телегр. сурдуличком. Владичин хан. Паре пошаљите непоср. администрацији.

„Пажња је увек добра ствар, милости ви господине, што знам ја, не треба да зна сваки!" „Онда говори! Сем мене и тебе, овде нема никога више!" рече јој Иаго. „Где је Адмирал, милостиви господине? Да је дошао овде, то знам!" упита С'1ефаиа ђаволасто. Ингово се лице иомрачи. „Адмирал? А шта хоћеш ти са тим питањем ?" „Та ја само питам, шта је са оцем, милостивог господина /Ф „А шта знаш ти о њему?" СтеФана гледаше у Инга са разрогаченим очима „Нисам ли ја била та, која вам је донела ту радосау вест, милостиви господине ?" одговори она. ,,А од куда ти знаш да је он дошао овде ?" ,,Била сам код Маламока, и говорила сам са Капетаном лађе !" Иагове очи засветле се од љутине он је одмах увидио да му ова саучасаица може бити опасна! ,,Ти си то учинила?" упита он. —

„А зар ми се ниси заклела да нећеш ни речице издати о ономе што знаш ?" „Па ја нисам ништа издала, милостиви господине ! Ја сам чула од капетана само то, даје старац дошао овде ! Капетан није знао који је тај старац !" „Па при свем том, да ти забрањујем да и једну реч кажеш о ономе, што знаш !" „Међу нами буди речено, милостиви господине — онај старац није отац ваше милости !■' ,,Тај догађај није ништа друго до будалаштина и превара ! Ко зна, шта је био онај старац ; кога си ти видила у Градо-у и чула његово брбљање? Може бити да је он дознао што о моме оцу, па је хтео тиме да је користи, и игра његову улогу/ Мој је отац истина жив, али то није онај старац ! Адмирал је у робству код Ускока и наше Галере довешће га амо!" ОтеФана слушаше пажљиво то што је сад чула, беше нешхо ново/ Но одмах затим, она заврти главом. ,,Галере, да га доведу? Не, милостиви господине, Галере га неће довести! Адмирал је онај старац, а и тај је одавно дошао овамо!" „Ти си будаласта! Кад би он био мој

1Гтац, зар ме до сада наби нотражио овде у палати? Зар неби дошао да ми каже да је жив?" „Али ипак, милостиви господин није мн старог Адмирала! рече СтеФана одважно. Инго се трже као да га је гром погодио. „Јеси ли ири себи, жено?" повиче он. „Ах. не љутите се, милостиви господине! Та ја знам све, али баш све! Милостив господин може ми поверити он све/" „Ја ти ипак кажем, да мој отац није дошао овде! Ти си се само упознала/" „Ех, онда ћу да се о томе уверим! Морам да нађем старца, милостиви господине! Он је дошао код Маламока. па онда није могао да исчезне тек тако " „Ти га не&еш тражити!" продера се Инго на СтеФану! „Не? Али ја мислим да ће то заинтересовати милостивог господина! Та то ће бити красно, ако га пронађем!" „Јеси ли чула, ја нећу нишга више да чујем о томе старцу!" „Ако баш мора бити, ја умем да ћутим милостиви господине! — Али ипак вам кажем, са тим старцем нису баш тако чиста посла! „одговори СтеФана." Где ли је заостао? Ја га нисам њигди видила, и ако