Мале новине

ИВЈАВ^. Против мене су протурени гласови — управо оотужен сам — да сам,за трајања последње Велике Народне екупштинб, врбовао иосланике нротив новог устава, говорио сам ла устав не ваља и наговарао их да га не ириме. На ова изношења изјављујем слсдеће : 1. Ва сво време трајања последње скупштине ја никад ни једном од посланика нисам отишао, нити сам икога од њих ја тражио да га ма за што врбујем. 2. Оно мало посланика који су сматрали за умесно да сами к мени дођу примао сам просто и једино као личне иријатеље и не само што их нисам ни за што врбовао, но чак нисам никад хтео ја први ни покретати с њима никакав начедни разговор, ни додиривати политичка и уставна питања. Ако се : кад десило, да ме је когод <>д њих сам нарочито упитао: шта ја мислим о новом уставу ? ја сам му искрено и отворено казивао моје мишљење : Да је нови устав куд камо бољи од старога. Да, као дело компромиса, с једне стране између три полигичке странке <5 друге стране између с гранака и краља — нови устав углавноме не може ни бити друкчији но што је; Ди су њиме намирене бар суштаствене потребе нашег унутрашњег но дитичког живота и ирема свему томе. Да нови устав треба иримити. Да будем противан примању новог устава ја нисам могао, ннтисам имао <>ап1 лично био тај ноји је, између свију радикалада, први, јавно и отворено истакао мисао да радикална «транка треба да тражи могућност остварења свога програма у зближењу и иекреном споразуму с крестолом а иостигнути споразум у уставном питању није управоништа друго но победа и усиех те мисли. Да је све ово овако било позивам за сведоке све оне посланике с којима сам се састајао у Београду за реме последњз екунгптине.

Према томе, сви други и друкчииј гласови који су о мени пронесени аз мишљени су и неистинити. Београд 22 Јануара 1889. Пера Тодоровик владин комесар код Нар, Банке

лгјо:^о;ЖКЕ:И:

ТРГОВАЧКИ пдсник Путови у Турској. — Како јавља Ксуие <1е1' Опеп*; по Солунским новинама, одпочела је иарада друма од Сереза до Чаир-агазија, и рад напредује, веле брзо. Оправља се и пређашњи друм који је водио од Сереза у Солун. Свршени је и колски пут од Кара Хисар — Харкија у Керасунду, који је израђен врло вешт&чкл и који пролази кроз један тунел дугачак 38 метара. Израда је трајала два меседа, а сав трошак оно тога друма износи око 150000 гроша. Осим друма који води од Галииоља у Кешан — који је свршен ту с.чоро — почет је и ради се брзо и друм од Кешана у Узуну — Кепри * Канал изнеђу Вардара и Солуна нуди се да изради енглеска кућа зоп е^ Сотр." Тај би канал био дугачак 25 км. Предходне студије о томе каналу већ су свршене, вели „Ееуие <1е 1' Опеп!" Коринтски канал, који је имао бити готов до Н»вембра 1888. године, биће готов тек у Новембру 1891. године, аутрошиће се на њ још 30,000,000 динара, што ће са првашњим кагшталом изнети трошка 60.000,000 динара, Дужина канала је 63)2 метара.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срас. Нов," од 24 ов м. доносе »д \*казе. , ттггт _„„«. ~ Ј г<г Х1ЛЦ КЈХЈ—ЗМХХТ^ ленничког одељења министарства грађевина, ностављен је Јован Симеоновић, техничар; и за подинжињера друге класе округа пожаревачког Светозар Јовановић, техничар. — За начелника треће класе среза колубарског, округа ваљевског постављен је Страхин Стевановић, нривремени начелник треће класе истог среза и округа; за начолника треће класе среза косничког, округа крушевачког, Јевђеније Марковић, привремени начелник треће класе исгог среза и окоуга; за начелниш тррћ'* клаее сре-

за моравског, округа алекеиначког, Сава Лазаревић, нривремена начелник треће кдасе истог среза и округа; за начелника треће класе среза јадранског, округа подринског, Алекса Јевтић, привремени начелник треће класе истог среза и округа; за начелника треће класе среза лепеничког, округа крагујевачког, Вељко Милетић, привремени начелник треће класе истог среза и округа; и за начелника треће класе среза таковског, округа рудничког, Сава М. Тодоровић привремени начелаик треће клаее истог среза и окру га. — За ванредног писара прве клаее начелства округа чачанског, а да врши дужност писара среза етуденичког и прима плату отуда, поетављен је Милорад Пешић. писар друге класе начелства округа чачанског; за писара треће класе управе вароши Београда, Петар Марковић, п-шсар друге класе ^ачелства округа смедеревског, по молби; за писара друге класе начедства округа чачанског. Михаило Мило шевић, практикант канделарије среза трстеничкаг, округа крушевачког; и за писара друге класе начелства окр. смедеревеког, Петар Ристић, практикаат канцеларије среза грочанског, округа београдског. — За комесара жељезничке полидије у Београду, а у рангу среског писара друге класе постављен је Милан Тодоровић, писар треће класе управе вароши Београда. За начелаика прве класе округа вал.евског постављен је Јеврем Андоновић, начелник друге класе истог округа и за начелника друге класе среза алексиначког округаалексиначког Атанасије Барјактаровић начелник треће класе истог среза. Коча Ј. Радовиновић начелник тре ће класе округа ру даи чког; Панта ЈовготЈието, ЧОТВртС КЉгоо окр. топличког; Пе^ар Молеровић начелник друге класе ереза колубарског окр. београдског; Михаило Ковачевић, начелник друге класе среза пожешког окр. ужичког; ТеоФило МаксимОвић, начелиик треће класе среза млавског окр. пожаревачког, и Милутин Матић начелник треће класе среза азбуковачког, округа подринског, — на основу §-а 70-ог закона о чиноввицима грађанског реда, у интересу држанне службе, стављени су у стање покоја с пензијом која им припада по годинама службе.

— За секретара државног савета, Николу Смаћића, секретара прве класе министарства унутрашњих дела.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград 24 Јануара Притворени. Ноћас су притворени: Милутин и Драгутин Стевановић и Васа Ташић зидарски радници сви због коцкања: * Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су: Едуард Зор слуга за обману власти, Јаков Ана® еврејин због крађе, Андреја Сгојановић овд. Ђорђе Јанковић надничар због скитње и Наум Наумовић касапин због криве мере. Стављени под крив. истрагу данас стављени под крив. истрагу: Благоје Марјановић тежак Младен Констандиновић и Благоје Стевановић слуге због тешке телесае повреде тела.

ШР ОСВЕТА__ НАУКА Али, рећи ће се, полиција бди и надзирава: она штити пгтрошина. „Али трговачка лукавства и сувише су многобројна а да би инспектори, са својим надзором, могли постићи цељ." Али ако ветсринари одбаце какво месо као опасно, оно се ипак протура на разне начине, јер је трговцу остављено отворено поље да протестује противу науке. Томе попуштању има се благодарити што се на пијаци ипак продају чудновата меса: „Она нису још отров; али већ играју улогу, улогу, у стомаку,страних тела; нису ни од какве користи и само обмањују глад. Тако хоће сдобода трговине и слободна конкуреција.* То су речи једног хигијенисте, а никако пеприЈатељи трговине. Има још једни врста штетних обмана: погдекоји продавтоц продаје месо од телади, која је извучена из крава тек закланих. Кад власт наиђе на ту злоупотребу, она намаже месо тербентином и онемогући продају; али ко в ш јамчи да се касапин и некакав гостионичар не ће договорити на срамну злоупотрету. Многобројни случајеви паотличаре, веии поменути извештај, имају се приписати једењу тако болесног меса. И код највеће брижљивости, и код најбољег надзора, несавесност продаваоца, лакле, може да учини да дра-

,,Хтео бих да питнм вашу Свеглост, нећу ли имати још каква посла овде!" „Ноћас? Не, Алканто! Идите, одмори те се," рече Дужд. „Нисте ми погребни више." Секретар пође неколико корака, а за тим застаде код врата. Антонијо Пријулије окрену се. Ое је мислио да секретар хоће да му пожели лаку ноћ. Али овај стајаше као какав човек, кога мори нека туга. ,,Но, Алканто, шта је?" упита Дужд. „Опростите, Светлости," рече он и приближи се Дужду. Његов глас дрхташе, он беше узбуђен. ,,Ште је? Шга бисте хтели још?" ,,Не могу друкчије, ја морам да кажем шта осећам и шта ме мучи, Светлости морам да кажем шта сам приметио! Нешто се намерава! Догодиће се нешто ! Не мислите. Светлостп , да је то само слутња. не, није слутаа!" ,,Ви знате, Алканто, да ја не верујем у снове и пророчанства!" одговори Дужд. ,,Ја сам вечерас нешто приметио, Светлости, што ме баца у бригу, ' рече секретар трудећи се да прикрије своју узбуђеност. „Случај је хтео да приметим

нешто, што не могу да прећутим! У народу је неко комешање/" ,,У народу, Алкавто ? Де. да чујем шта је?" „Вечерас беше сакупљена гомила света на нијаци. Ја сам случајно прошао онуда. Једна наказа беше у средини света стајао је на бурету и нешто говорио околостојећим. То беху речи неког незадовољства, које је он говорио сакупљеној гомили, а она му одобраваше говор. Све то беше тако тајанствено, да се плашим какве завере!" .,3авера, на јавноме месту?" ,,Моја слутња није ме преварила, јер се одмах после тога догоди нешто , што ми још више паде у очи! После једног сахата, кад сам ја дошао у палату, јави се један човек, који је захтевао да изађе пред вашу Свотлост. Ја наредим да се уведе у предсобије. То беше она наказа, онај човек, што је мало час говорио сакупљеној светини. Он рече да се зове Пеција, а занатом је ткач." .,Па шта је хтео тај човек, Алканто?" ,,То ми не хтеде рећи, Светлости међу тим се правио важним са неком тајанственошћу," настави секретар. ,,Његов

појав, а још више његово гадно лице имађаху хрђав упечатак. Мене обу^е одмах нека слугња, учини ми се као да се треба причувати од тог човека; изгледа ми као да има злу намеру!" ,,А тај је човек питао за мене?" „Тако је, Светлости! Он рече да ми не може поворити оно, због чега је дошао овамо. Али ја се одмах сетих да сам њега видио на бурету у сред сакупљене гомиле света. Он је отишао са изјавом, да ће доћи доцније овамо. Кад је отишао из палате, мене нападе некакав неодољиви страх, који са минута за минут биваше све већи? Ја сам одмах номислио на Сињорину, Светлости — —"

(наставиће се)