Мале новине

гоцена цравила буду илузораа. Кад дакле иостоји жалостан ®акт да се од месара праве злоупотребе, онда би се са нуоо разлога имало препоручити да буде мање луксузног а вишеирактичног знања. Прогрес ризичких хемијских и меканичних наука треба што више да одговара правим свакодневним потребама народа.

ПРИВРЕДА Та црљавштина шкоди, наравно, и здравом марвинчету. А колико шкоди слабом организму једнога марвинчета, које се од тешке, болести опоравља! У место да баш онда обратимо вајвећу пажњу на оргавизам и да се потрудвмо, да поремећени орган за варење снажимо и на своју стару меру доведемо, ми, баш онда велимо: „она ће знати сама о себи бригу водити." Ево шта. Треба марвинче хранити са лаком храном, онаком храном која се брзо свари и брзо асимилира, то јест брзо пређе у организме. Било би не паметно, када би са зобљу преранили коњи, који )е ирекужио колику, јер малаксали организам неснособан би био, да се хрве са задатком варења, те би за тај не иаметни иостуиак били кажњени тиме, што би нам коњ за извесно цркао. Исто тако не смемо истерати на лепу пашу краву која се опоравља или у штали преко мере хранити јер би через нагомиланих газева у цревима враве морале црћи. Оболелу стоку која се опоравља на]боље је хранити са брашном од зоби и куваним ланеним семеном, зобљу или прекруиом јечменом, ка•> и са репом или кртољом (крумпиром) и то, наравно, опрати и исецкати на комадиће. Али горе набројана храна отвара еамо апетит (глад) и даје се уз осталу храну као продовољство. Топло се нрепоручује, да се оној етоци која се опоравља даје чист дрвени угаљ, али не са ладном водом. Марва може тек само неколико гутљаја напити се хладне воде, јер у таквој малој мери освежи се марва и слађе једе, напротив иак, ако много ладне воде пије врло је опасно чак и за здраву марву а веком ли за оболелу. Да је оболелој марви неоиходно вужан одмор и мир о томе нећемо ни да пишемо, јер сваки зна, да болесник захтева мир и трајан одмор. Оболело марвинче треба одвојити од здравога, јер се одвојењем сачу-

ва здраво марвинче, а и оно оболело спокојније је, јер не отварамо сваки час врата чељад, ко)а бригу води о марви. Ну, не велимо, да онда треба да су врата увек затворена; баш на против, чешће треба улазити и надгледати болесно марвинче, јер је најбоља медицина ксСд осети марвинче, да о њему газда бригу води. А да марва то осећа доказ је, што се у осталом може сваки уверити, да има случајева да болестан коњ само из газдине шаке једе, иначе неће, Не оспорно је, да је коњ најплеменитиЈа животиња, али је коњ када је болестан вајнежнији, и да му је безусловно потребно благо поступање. Треба велику пажњу обратити да оболели коњ није изложен нромаји, нарочито ако пати од запалења мозга. У таком случају треба да је у хладовини, ноге да му се треду (Фротирају) чело да му се обложи ладном чистом крпом — а никако да се полива ладном водом, као што то мал не све газде чине Од времена на време треба у таком случају нудити коња са крављим млеком, ракијом или пивом и то најбољим; сва та гшћа много помажу коњу, јер је то опробано и доказано. Оболеле краве треба напојати са трицама (мекињама или са наквашеном зобном прекрупом. У први мах тешко се накањују да нију, али се у брзо навикну. Дабогме да их не треба на то силити! Ако дуго живинче болује, врло је добро, да му се уши и ноге протру, ноге и по два пут на дан, јутром и вечером,јер дејствује на циркулацију крви, и на све у свези стојећим крвним Функцијама.

3^-В^.ВА.

ПОСЛОВИЦЕ Детић је кратковид, а старац дуговид. Дичи свој род као магарац ергелу. Добар је иример најбоља придика. Добра је газдарица увек код своје куће: Добра се жена златом не исплати; Добром слузи, учитељу и лечнику што год даш. мало је, а злом што год даш, много је. Добро је кадкад и кроз прсте погледати. Доцне је мачка са сланине терати, кад је сланине нестало. Другчије Бог есапи, а другчије људи

СМЕСИЦЕ Сабља Ђорђа Кастриоте Скендер бега. — Јунаштво славнога јунака Ђорђа Кастриоте спомиње се и дан данас на све стране где год Србин србује; али да његово јунаштво помињу и Немци, то није иознато широј српској публици. За то доносимо у праводу, шта пишу Немци о том еашем неумрлом јунаку. „Од најхрабријих јунака који се против Турака у средшем веку борише, беше Ђорђе Кастриота од Алба пиЈ1, назвали Скендербег. Једном га Турци ухвате са његова три брата и као бунтовника зиробе, а да га се једном за свагда кургалишу, и њега и његових араћа, подметну муотров, да сс сва четворо отрују. Сва три брата подле1ну, ал Ђ<>рђе оета жив и здрав, кео да ништа није ни било. По смрти оцасвога пође му за руком да се у своју отаџбину врати и кад је стигао иозвао је своје нријатеље да на Турке ударе и да их победе. Турску војску, која је на њега силно ударила, развитлао је као холуј ирашину, ма да је куц и камо силнија била од његове. Сам сучтан Мурат П ударили на Ђорђа, аЈ и је Ц451) у томе боју главном платио. Страпшо су се Турци бојали Ђорђеве саб-^е, јер је он њоме не само главе скидао, него је прве јунаке Турске на полак пресеца. Када беше закључен мир и Ђорђе постане крад. еиирски, желио је султан Мухамед II да види ту чудотворну сабљу Кастриотову. Он му је пошаље на заложено јемство. Али не беше у двору турскога цара такога јувака, који Ј - е могао Ђорђеву сабљу псдигнути, јер јестрашно тешка била. Најзад врати му Мухамед П сабљу, и иоручи му: „С^бљетина, коју си ми послао, није твоја, ти си ту иарочито дао правити, да с њоме мој н; род застрашиш." — На то му Кастриота одговори: „Ја сам теби послао моју сабљу, са којом сам Тур цима ратовао, али руку, која је том сабљом владала, задржао сам код куће. Намеравам скерим се огледати с Турцима, да им покажем још једном еечиво сабље моје." —

већ од три недеље јашесве сами проФесори, * Права штедња. Младожења: Дакле, сунце моје, штажелиш: колије златан ланац или боазлетну ? Невеста: Драги Момчило, чувај се излишних издатака. Уверена сам, када би ти све три ствари купио, да би их знатно јевтиније добио. * Расејан ирофесор. — Неки про®есор био је позват на ручак. Ои је био тако расејан да се могло приметитн. Неки госнодин који је преко пута њега седео, иримети му: „За бога, господине проФееоре, ви са прстима вадите печењ«!" Професор: А гл , опростите, ја с ам мислио да је саанак. ♦ Ррђаво разумео. Петар: Из какве је масе ове ваша дувањара? Максим: из стецишне масе! * Шта је најгореЧ — Како је твојој жени? — Лекар ми је казао, да се надам најгорем. Сад не знам, да ли је тиме хтео рећи, да ће умрети, или да ће жива остати. * Расејани келнер. Гост: Келнер, келнер! А где су вам уши ? Келнер: Жзлите ли свињске са реном или купусом?

хххх т^.хх-<^

ШАМ.

После аутовања. Путник: Јесте ли чули, Ј 'а нисам знао да је ваш магарац тако бистар! Нисам могао ни замислити, да и магарци могу бити паметни. Во/ја: Зиатр, на овом мом магарцу

гил

БЕОГРАДСКА Београд, 24 Јануара 2211 Жита ...°[ 0 1160—123924 Сувих шљива 23.Брашно (леб. нес —.Брашно фино . . —.Браш. леб сејано —.2438 Кукуруза • —8.71 Кукуруз. брашно 12.385 Јечам . . —8.Коре брезове . —.Шишарке . . . —.1406 Овас 8—8.50 138 Раж . , . . . —8.2623 Јарме ..... 10 3780 Креча . . . , 3.20 4000 Сена 4—4 50 890 Сламе . . . 2.50 — 3.264 Сува меса г. 95—100

128 Кајмака 886 Јабука.. Крушака Сланине . 36 Сира .

110—112.25—26— .75—80.-

МОДА од 30РКЕ-МШ10ЈКЕ. (свршетак) Ви зеате, да се нама галантна господа туже, од како носимо дугачке ,,Сара Бернарвард" — рукавице, да кад аас љубе у руку, они у место наше ру ке, љубе псећу кожу". „Зар се не ће сад да радују — кад им дозволимо да нам у истини пољубе нашу руку —" „Знате ли, сћеге вагоппе," прекиде је госноћа од Т. ,,та ми се мода баш никако не доиада. То ми изгледа исто тако као хаљине које су скопчане око врата, са параван отвором, који откривају груди више но што је нужно и потом —" ,,Али драга Кати," прекиде .је бароница, „немојте ту још да ме држите моралне придике. Ја мислим: „Ко је светао, томе је светло!" У осталом што се ,Десо11е1;е и тиче, у овој години починиће читава чуда . Замислите, хоће штајерске

мидер

тајле,

као што ми модиски-

ња прича, нонова да уведу. Ја још еад црвеним, кад се сетим, како су на послед њем блуменкарзу изгледале девојке са мидерима од црног сомота, из кога се шаке вираху везене женске кошуље. Овако што неће никад учинити једна дама котше П ^аи!? „8ћосМп§," рече госпођа од Т. „Неби никад дозволила мојој Еми, да се на тај начин моди!" Обе даме устадоше да се мало прошетају по пољу. Ја још дуго осгадох на мом месту, размишљајући о оној девојци, која је баш на том блумекорзу исто тако била оденута. Тони сеђаше у једној лено искићеној лађици, где се налажаху и неки варошки „галантеристи". Један од ових „галантериста" сматрао је, да је за њега обавезно да се са овом девојком малко пошали „аконто" њеног одела. Ја сам приметила да је девоЈ - ка поцрвенела, она устаде и оде на други краЈ* лађе. МопвГеиг ^галантир" трчаше за њом у застопце, те да јој шта више пита у отворене груди. Она се заклањаше ; а он никако да се окане. Видех како ј'ој потекоше сузе из образе, она скриваше мара-

мом недра, и једнако без одмора стојаше, „Сигурно ј *е само мидер и кошуља" шапуташе „галантир" девојци. Но то је символ невиности аод сељана/" „Дије то истина?" запита други галантир. „Коиб уеггопв" рече први. Он се приближи девојци. и таман гледаше његове усне да се дотаку лепог, белог врата девојачког пуче му јак шамар на образу, тако, да се на целој лађи чуо. — Општи смех. Моп81еиг галантир беше убеђен да девојка и ако је носила отворена прса, ипак знађаше, шта доликује а шта не.